Uticaj sunčevog zračenja na kožu

Vesna Knežević Ćosić

Najbolja zaštita od sunca se postiže lakom, pamučnom odećom, šeširima i sunčanim naočarima, mazanjem kože kremama sa zaštitnim faktorima, te izbegavanjem jakog sunca između 10 i 17 časova

Da je izlaganje suncu korisno, jer se tako dobija neophodna količina vitamina D, potvrdili su i naučnici sa Univerziteta u Edinburgu na svetskom kongresu dermatologa. Oni kažu da sunce utiče i na snižavanje krvnog pritiska, jer prilikom sunčanja telo oslobađa azot monoksid (NO) koji pomaže pri snižavanju pritiska, pa se tako smanjuje i opasnost od srčanog i moždanog udara. Međutim, poznato je da sunčevi zraci mogu da budu i veoma štetni, pa je zato važno znati pravu meru kako, kada, koliko i na koji način treba koristiti ovu prirodnu blagodet. Zračenje sunca je najjače u periodu od 10 do 17 časova, pa se tada ne preporučuje izlaganje suncu bez veće potrebe i bez zaštite u obliku različitih krema koje blokiraju UV zrake. Međutim, uprkos zaštiti, neki ljudi su alergični na sunce, pa je neophodan i dodatni oprez. Ono što je dobro, jeste to da nas alergijske reakcije upozoravaju na opasnost od štetnog zračenja istog časa, pa osoba koja ih razvija sigurno neće satima da se izlaže suncu na plaži.

Simptomi alergija na sunce
Kao što postoje i drugi tipovi alergija, tako postoji i alergija na sunce. Pogađa ljude svih tipova kože, pa alergiju na sunce treba razlikovati od tegoba koje usled izloženosti jakom suncu imaju osobe izrazito svetle kože. Sklonost ka alergijama na sunce je nasledna u 50 odsto slučajeva, pa je važno obratiti pažnju na decu, ukoliko ste vi alergični. Primarna fotodermatoza predstavlja alergijsku reakciju koja nastaje kao specifična imunološka reakcija nakon izlaganja suncu, a bez uticaja drugih faktora. Manifestuje se kao promena na koži u vidu crvenila, osipa, svraba i plikova. Osip se najčešće javlja na vratu i u predelu dekoltea, te pregibima nogu i ruku, obično nastaje par sati nakon izlaganja suncu i povlači posle nekoliko dana od prekida izlaganja suncu. Većina preparata za sunčanje u stanju je da blokira dermatoze koje su uzrokovane UV-B zračenjem. Međutim, UV-A zračenje, koje prodire dublje u kožu, ne mogu u potpunosti da blokiraju. Treba znati da i neki lekovi i preparati mogu kožu da učine vrlo osetljivom na sunčevo svetlo i izazovu alergijske reakcije koje se, za razliku od primarnih fotodermatoza, nazivaju sekundarnim. Mogu da ih izazovu neki preparati protiv akni, različiti protivupalni lekovi, neki antibiotici, lekovi protiv gljivica, diuretici, oralni antidijabetici, antidepresivi. Fotosenzitivnost može da se razvije i nakon korišćenja nekih vrsta sapuna, šampona, parfema i dezodoransa, pa čak i preparata za sunčanje.

Lečenje i prevencija
Kada se primeti alergijska reakcija na sunce (crvenilo, osip, svrab, plikovi), najbolje je na zahvaćeno mesto staviti hladnu oblogu. Ne treba paničiti, već se treba javiti lekaru, koji će ispitati da li je pojava uzrokovana suncem, nekim lekom ili nekom bolešću. Postepeno izlaganje suncu pre 10 sati ujutro i posle 17 časova, dobra je prevencija. Kožu treba namazati kremom za sunčanje sa visokim procentom zaštite, a mazanje ponavljati na svaka dva sata. Pomaže i beta-karoten kao prirodni izvor vitamina A, koga ima u crvenom i narandžastom povrću.

Opekotine od sunca Osećaj jeze, zategnutost, bol i crvenilo kože, znaci su da se nismo čuvali sunčevih zraka, da smo izgoreli, što je vrlo neprijatno stanje koga se treba paziti, jer ponavljanje može biti uvod u neke ozbiljne promene na koži. Prva pomoć uvek je tuširanje mlakom vodom, te stavljanje hladnih obloga ili preparata koji imaju efekat hlađenja kože. Pomažu i neke namirnice, poput rashlađenog krastavca i kiselog mleka, koje treba nežno naneti na bolna i osetljiva mesta i isprati posle 15 minuta. Osećaj olakšanja donosi i ispiranje mlakom vodom kojoj je dodata soda-bikarbona. Posledice preteranog sunčanja ublažavaju i obloge od nevena. Pripremaju se tako što se čista gaza namoči u ohlađeni čaj od nevena, koji se sprema tako što se u litar vode stave dve šake cvetova i kuvaju 10 minuta. Takođe, pantenol gel i krema pravi su spas u ovakvim situacijama.

Mladeži i sunce
Ljudi imaju prosečno oko 30 mladeža na telu, a neki i mnogo više, čak par stotina. Pojavljuju se u detinjstvu, često nestaju u srednjem dobu, a ako ih ima mnogo, predstavljaju potencijalni rizik za razvoj raka kože ili melanoma. Brojnim medicinskim istraživanjima je utvrđeno da intenzivno izlaganje UV zračenju, naročito ako je praćeno opekotinama, jeste najvažniji uzrok razvoja mladeža. Zato osobe koje imaju veći broj ovih promena na koži treba manje da se izlažu suncu, a kada se izlažu mladeže zaštite od sunčevog zračenja debljim slojem kreme ili odećom.

Ljudi za koje je utvrđeno da imaju genetsku predispoziciju za nastanak malignog melanoma, kao i osobe koje su u detinjstvu više puta izgorele na suncu ne bi trebalo da se izlažu jakim sunčevim zracima. Najugroženije su osobe sa svetlom puti i oni čija je koža prekrivena pegama i mladežima.

Zaštita od sunca
Problemi koji mogu da nastanu od izlaganja suncu dovoljno su veliki i brojni, pa je pitanje zaštite veoma važno, posebno u vrelim letnjim danima. Pred odlazak na godišnji odmor treba se dobro pripremiti.

Odeća
Prva linija odbrane svako je odeća, lagana, pamučna i svetlih boja, te šeširi i naočare za sunce.

Kreme
Preporuka je da se na kožu nanosi tanak sloj kreme sa zaštitnim faktorom
najmanje 20. Osobe svetle kože sa većim brojem mladeža, treba da povećaju faktor zaštite i koriste kreme sa oznakom 50. Takođe, ne treba zaboraviti da se prilikom plivanja, kupanja koriste vodootporne kreme. Pravilo je da se krema za sunčanje nanosi 20 do 30 minuta pre izlaganja sunčevim zracima, da bi je koža upila. Ne treba zaboraviti ni usne, koje su takođe „napadnute” UV zracima. Za njih je dobar balsam sa zaštitnim faktorom 15. Uši su takođe osetljive, pa ih treba namazati i zaštititi šeširom ili lakom, prozračnom maramom. Nos se najbolje štiti pastom od cinkovog oksida, ali zaštitni faktor ovih pasti nije veći od 7, pa podloga treba da bude krema sa zaštitnim faktorom koji nije manji od 20. Ne treba zaboraviti da UV zračenje deluje i u hladu drveća i pod suncobranom, jer se ovi zraci odbijaju od peska, betona, zidova i drugih površina, te prolaze kroz vodu. Čak i kada je vreme oblačno, kožu treba zaštititi od sunca, jer štetno zračenje prolazi kroz oblake.

Postepeno izlaganje
Iako postoje različita mišljenja na temu da li je preplanulost zdrava ili nezdrava, činjenica je da je svako preterivanje nezdravo, a da se suncu treba izlagati postepeno u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim satima.
Postepeno izlaganje suncu je bitno, jer tako dajemo vremena koži da produkuje dovoljno melanina za odbranu od UV zraka. Ulja za tamnjenje nisu preporučljiva i posebno treba da ih izbegavaju osobe sa svetlom kožom, jer ona pojačavaju efekat ultraljubičastog zračenja. Nega nakon sunčanja je važna, jer prema nekim istraživanjima sunce je krivo i za skoro 90 posto bora na našoj koži. Ono izaziva dehidrataciju, pa vodu za piće treba imati uvek pri ruci. Posle sunčanja preporučuje se tuširanje i nega kože hidratantnom kremom ili mlekom.

Korist od umerenog sunčanja:

  • jača imunitet,
  • snižava holesterol,
  • jača kožu,
  • ubrzava metabolizam,
  • poboljšava funkciju jetre,
  • poboljšava varenje,
  • poboljšava rad bubrega,
  • jača kosti,
  • podstiče fizičku aktivnost.
Chad Thomas Jersey