zanimljivosti – Betty

Autor: Suzana Stamenković

Najduži roman na svetu

„À la recherche du temps perdu“, odnosno „U potrazi za izgubljenim vremenom“, francuskog književnika Marsela Prusta, najduži je roman na svetu. Prust ga je, u trci sa bolešću i smrću, pisao poslednjih četrnaest godina života. Ovo književno delo ima 7 tomova, 3.031 stranicu i čak 9.609.000 karaktera, računajući i razmake. Roman, koji u sebi ima brojne autobiografske elemente, opisuje kako se neimenovani autor od introvertiranog deteta pretvara u umetnika, uz detaljan prikaz francuskog otmenog društva na prelazu iz 19. u 20. vek.

Kalendar po Stounhendžu

Lokalitet Stounhendž predstavlja kalendar zasnovan na tropskoj solarnoj godini od 365,25 dana, tvrdi Timoti Darvil, profesor sa Univerziteta Bornmut, nakon obimnih uporednih istraživanja  kamenog kruga Viltšir i drugih drevnih kalendarskih sistema. Darvil je identifikovao solarni kalendar u rasporedu kamenja, sugerišući da služe kao fizički prikaz godine koji je pomogao stanovnicima da prate dane, nedelje i mesece. Kako tvrdi, svaki od 30 kamenčića u sarsen krugu predstavlja dan u rasponu od mesec dana, podeljen na tri nedelje od po 10 dana. Prepoznatljivo kamenje u krugu označava početak svake nedelje. Takav solarni kalendar je razvijen u istočnom Mediteranu pre pet milenijuma i korišćen je na početku Starog kraljevstva oko 2600. godine pre nove ere.

Plastikom na rate

“Franklin National Bank” iz Njujorka je 15. aprila 1952. godine izdala prvu kreditnu karticu na svetu. Banka je ubrzo propala, ali kreditne kartice na finansijskom tržištu opstaju već 70 godina. Popularne su i kod nas, pa je na kraju prošle godine u opticaju bilo 1,2 miliona kreditnih kartica. Iako je isplata zaduženja na rate na prvi pogled prihvatljiva, plaćanje „plastikom“ je najskuplja pozajmica. Za super bogataše ekskluzivne kreditne kartice su stvar prestiža, a najmoćnija na svetu je American Express Centurion Card. Vlasnik ove kartice postaje se isključivo
na poziv i uz početnu taksu od 2.500 dolara, koliko iznosi i godišnja članarina.

Ah, ti geni!

Koliko ćemo biti visoki, koje će nam boje biti oči ili kojim bolestima smo skloni, zapisano je u genima koje nasleđujemo, ali genetika je kriva i za mnoge druge osobine. Da li smo u životu optimisti ili pesimisti; jesmo li sportski zaluđenici ili nas sport ne interesuje; pripadamo li ranoraniocima ili noćnim pticama, takođe zavisi od naših roditelja. Sklop naše DNK određuje da li smo u detinjstvu agresivni ili lakoverni, patimo li od nesanice ili anksiznosti u zrelim godinama, da li nam se znoje ruke kad smo nervozni. I da, nemojte kriviti sebe ako ne možete da odolite slatkišima. Niste to vi, to je vaša DNK.

U red za najlon čarape

Još od 1851. godine kada je održana prva Svetska izložba, na ovim manifestacijama predstavljana su najveća ljudska dostignuća, bez kojih ne bismo mogli sa zamislimo savremeni svet. Tako je na izložbi u Njujorku 1939. godine američki “Dipon”promovisao prve najlon čarape. Stručnjaci ove kompanije uspeli su da sistematizuju polimer koji je omogućio proizvodnju vlakna “tankog poput paučine, a jakog poput čelika”. Izum je usavršio doktor Valas Karotersu i tako promenio živote žena širom sveta. Samo u prvoj godini proizvodnje, u Americi je kupljeno 64 miliona pari najlon čarapa.