Da li vam nedostaje sunčev vitamin?

Autor: Mr ph Jelena Nešović

Lekari preporučuju između 400 i 800 internacionalnih jedinica (IJ) vitamina D dnevno, kako bi se zadovoljile potrebe organizma

Vitamin D (ili od milja zvan »sunčev vitamin«) koriste deca, odrasli kao i starije osobe, jer ono što tradicionalno o njemu znamo je da je dobar za kosti. Ali ovo je tek početak! Naime, vitamin D ima mnogo veći uticaj na naše zdravlje. Stotine aktuelnih medicinskih studija pokazuju kako vitamin D ima veoma veliki potencijal u zaštiti organizma od bolesti novog doba kao što su rak, srčani udar, dijabetes, depresija, demencija i dr.

Vitamin D je otkriven početkom 20. veka prilikom istraživanja rahitisa –  metaboličke bolesti kostiju koju karakterišu zaostajanje u rastu i deformacija dugih kostiju, a koja je uzrokovana nedostatkom kalcijuma, fosfora i vitamina D.

Najveći izvor vitamina D je sunčeva svetlost i to UVB zračenje talasne dužine od 290 do 320 nm. Tako proizveden vitamin D se zadržava u organizmu barem dva puta duže od onog unesenog oralno. Faktori koji utiču na sintezu vitamina D u koži su:

  • godišnje doba,
  • doba dana,
  • oblačnost,
  • smog,
  • količina melanina u koži,
  • korišćenje kreme za sunčanje,
  • pokrivenost odećom.

Prirodni izvori vitamina D su ulje jetre bakalara, riba (srdela, losos, tuna, bakalar, haringa), goveđa jetra, maslac, žumance, žitarice, sirevi, pečurke, mleko i mlečni proizvodi.  Plava riba sadrži veće količine vitamina D.

Vitamin D lako oksidiše kada je izložen svetlu i toploti, pa prilikom obrade hrane na visokim temperaturama, deo se  gubi. Zato je bitno čuvati namirnice bogate vitaminom D u frižideru i dalje od izvora svetlosti.

Najveći deo vitamina D se stvara u koži iz provitamina D, 7-dehidroholesterola, dejstvom UVB zračenja odgovarajuće talasne dužine.

Pri izlaganju suncu u toku leta, kada je količina UVB zračenja visoka, za samo 15 minuta, sintetišu se dovoljne količine vitamina D3. U mnogo manjoj meri vitamin D se unosi kao vitamin D2 putem hrane, ali ova količina nikada ne može zadovoljiti optimalne dnevne potrebe organizma za vitaminom D.

Zbog čega nam je potrebno „više“ vitamina D?

Da bi dali precizan odgovor na ovo pitanje, moramo u daleku istoriju. Ljudska zajednica je nastala u vreme paleolita, pre 2 miliona godina i to na području centralne Afrike. Naši preci iz paleolita su bili izloženi intenzivnom UV zračenju pa je njihova genetička karta oblikovana prema toj količini vitamina D. Takođe, pračovek se hranio pretežno mesom… Ovakav način života je trajao hiljadama godina i geni u ćelijama, koji su se inicijalno tako prilagodili, se veoma teško menjaju.

Kako se ljudska zajednica širila prema severu, na podneblja gde ima manje sunca nego u Africi, i promenom načina ishrane (upotrebom mleka od pripitomljenih životinja i žitarica), počinju i problemi sa nedostatkom vitamina D.

Koliko nam je vitamina D potrebno?

Lekari preporučuju između 400 i 800 internacionalnih jedinica (IJ) vitamina D dnevno, kako bi se zadovoljile potrebe organizma, ali kada govorimo o povećanim potrebama zbog smanjenja rizika od razvijanja malignih bolesti, unos sunčevog vitamina bi trebao biti znatno veći.