VIŠAK KILOGRAMA – Betty

Estetski i zdravstveni problem

Većina zabluda o mršavljenju bazirana je na nekom „lakom rešenju”, a istina je da za redukciju kilograma nema „lakog” i „teškog” puta, već postoji samo onaj ispravan, koji je zasnovan na znanju, informisanosti i istrajnosti

Autor: Aleksandra Sekulić

Gojaznost nije samo estetski problem, već je i zdravstveni, jer višak kilograma nosi mnogobrojne rizike po zdravlje. Povećanje telesne težine dovodi do niza promena u organizmu, ugroženi su pre svega kardiovaskularni i endokrini sistem, kao i lokomotorni sistem.

Restriktivne dijete: Ukoliko se često podvrgavamo restriktivnim dijetama, sa niskim unosom kalorija, telo će se svojim prirodnim mehanizmima odupreti na taj način što će nastojati da sačuva energiju i uspori metabolizam, pa će kapacitet sagorevanja kalorija biti smanjen.

Stres: Ukoliko jedemo pod stresom, varenje je otežano, a povišen kortizol dodatno otežava topljenje masnih naslaga. Zato je veoma bitno da stres „ne lečimo” hranom, već da ga na drugi način kanališemo, a ukoliko nam to ne polazi za rukom, dobro je da potražimo stručni savet.

Zdrave grickalice: Umesto slatkiša i nezdravih industrijskih grickalica, uzimajte zdrave namirnice: integralne žitarice, jogurt, voće i povrće, orašaste plodove. Uvedite nove navike – konzumirajte zdrave namirnice, sipajte odmereno, jedite polako i sačekajte 20 minuta, jer to je period u kome i osećaj gladi prolazi. Pijte dosta vode i biljnih čajeva bez šećera. To je proces koji zahteva strpljenje, odvija se postepeno i daje dugotrajne rezultate.

Kvalitet kao putokaz

Već za kratko vreme restrikcija konzumiranja industrijskih, prerađenih namirnica (grickalice, suhomesnati proizvodi, slatkiši) daje pozitivne rezultate. Nećete odmah oslabiti, ali ćete se osećati lakše i imaćete više energije.

Obroci: Jedna od najčešćih pojava koja se uočava kod osoba koje žele da smršaju jeste zanemarivanje obroka tokom dana, pa se do večeri razvije snažna glad koja rezultira prejedanjem za večeru, kada je metabolizam na silaznoj putanji i kada se telo sprema za odmor. Zbog toga je poželjno obezbediti kvalitetne proteine i masti u prvoj polovini dana, kako bi se večernje prejedanje izbeglo.

Kvalitetne masti: Piletina, jaja, riba, kotaž sir, grčki jogurt, bademi, kinoa, sočivo, grašak i leblebija će omogućiti adekvatan unos proteina, a hladno ceđeno maslinovo ulje, puter, kokosovo ulje i razne druge vrste hladno ceđenih ulja za dresinge, obezbediće telu kvalitetne masti.

Sezonske namirnice: Uvek treba dati prednost sezonskoj hrani, a za omiljeno piće izabrati vodu. Na listi za izbegavanje su masti lošeg kvaliteta, pre svega visoko prerađena biljna ulja i margarini, šećer, belo brašno i prerađene žitarice, mesne prerađevine i mlečni proizvodi niskog kvaliteta.

Osluškujte svoje telo

Pažljivo pratite koliko vam neka hrana daje ili uzima energiju i da li se nakon obroka osećate puni energije ili tromo i pospano.

Budite prisutni za tanjirom, jer ako su misli tokom jela na drugoj strani, količina hrane koja se unosi se povećava. Za sto sedite bez upaljenog televizora, kompjutera i bez telefona, i posvetite se obroku. Jedite polako, kako bi hrana bila dobro sažvakana i lakše se varila. Uživajte u onome što ste odlučili da jedete.

Ukoliko zaključite da vam je teško da sami izađete na kraj sa izazovima drugačijeg načina ishrane, tada je najbolje potražiti stručnu pomoć. To mogu biti lekar supspecijalista za ishranu i nutricionista-dijetetičar. Neka to bude osoba u koju imate poverenja i koja će vas ohrabriti na vašem putu ka boljem zdravlju i vitkoj liniji.