Za svađu je potrebno dvoje

autor: Mr Vesna Knežević

Napad nije najbolja odbrana, kao ni vikanje i uzvraćanje istom merom kada konflikt eskalira. Ne napadaj osobu, nego problem, staro je pravilo svake rasprave, jer sve drugo truje međuljudske odnose i nanosi emotivnu štetu.

Nasilna komunikacija može da bukne u porodici, na radnom mestu, prilikom druženja s prijateljima, ali i pri slučajnim susretima, u redu ispred prodavnice, na autobuskoj stanici, ili u čekaonici kod lekara. Karakteriše je povišen ton, agresivnost, potcenjivanje, uvredljive i preteće reči.

Verbalnom nasilju pribegavaju ljudi kratkog fitilja i otrovnog jezika, nenaučeni da komuniciraju bez omalovažavanja drugog. Ubeđeni da je “napad najbolja odbrana”, oni udaraju na samopoštovanje i samopouzdanje druge osobe, tako što manipulišu, etiketiraju, okrivljuju i zadaju niske udarce.

Verbalni nasilnici nekad namerno maltretiraju druge ljude da bi tako uspostavili kontrolu i dominaciju. Ali, to mogu biti i osobe koje su se formirale u porodicima u kojima je zlostavljanje bilo često, pa nikako da izađu iz te matrice vikanja i vređanja kad god im nešto nije po volji ili misle da su u pravu. I u jednom i u drugom slučaju, oni nanose emotivnu štetu i duševni bol. Zbog toga je važno znati kako izbeći, odnosno izaći iz konflikta dok ne eskalira u situaciju koju je teško popraviti.

Svađa i rasprava

U realnom životu ljudi ne komuniciraju samo po pravilima bontona, niti se uvek slažu u stavovima i mišljenjima. Svađe i rasprave dešavaju se svima. I u složnim porodicama, kao i među prijateljima koji se dobro razumeju, događaju se prepirke i praskanja, padaju verbalne packe i neko se na nekoga naljuti. Međutim, ako su žučne rasprave, razdražljivost, osećanja besa i osujećenosti dominantni u međuljudskim odnosima, ako su svađanje i povišeni tonovi preovlađujući načini komunikacije, onda je vreme da se zapitamo da li smo upali u procep emocionalnog zlostavljanja.

Nije tajna, i dobri ljudi u stanju su da pobesne, izgovore okrutne stvari, budu zajedljivi i nabacuju krivicu. Ono što ih razlikuje od klasičnog verbalnog zlostavljača je to da im takvo ponašanje nije norma, da su u stanju da uvide da su preterali i izvine se. Drugim rečima, ako jezičko nasilje neke osobe nije pravilo, nego izuzetak, treba se zapitati da li je možda premorena i pod stresom. Jer nespavanje i razne vrste pritisaka mogu da nas gurnu u ekcesno ponašanje.

Ne kaže se uzalud da je za svađu potrebno dvoje. Ako na nečije vikanje odgovorimo podizanjem glasa za oktavu, trudeći se da nadglasamo, a na uvredu još većom uvredom, ulazimo u bitku bez pobednika, u kojoj su obe strane poražene. Umesto da se trudite da uzvratite istom merom, pokušajte sa nekom od tehnika za rešavanje konfliktne situacije, makar to bila i rečenica izgovorena smirenim tonom: “Hajde da o tome razgovaramo kada se odmorimo i naspavamo”.

Pravdanje i poricanje

Zajednički život i emotivna veza sa naprasitom osobom, koju neki karakterišu i kao “težak karakter”, narušava fizičko i mentalno zdravlje. Ako vaš partner često i uporno prelazi tanku granicu između obične svađe i verbalnog zlostavljanja, viče zbog svake sitnice, krivi vas za sve i svašta, pritom ne birajući reči i sipajući uvrede, krajnje je vreme da se upitate o kvalitetu vaše veze. Da li osoba s kojom delite život ima probleme s kontrolom besa i ponašanjem? Zašto vi to trpite? Da li je vreme za ozbiljan razgovor hladne glave i ako to ne pomaže, za psihoterapiju?

Umesto da minimizirate verbalno zlostavljanje (“nije hteo”, omaklo mu se”, “ne ume drugačije”), pronalazite opravdanja (“pritisli su ga na poslu”. “tukli su ga kad je bio mali”, “ima loš dan”), ili krivite sebe (“izazvala sam ga”, “zaboravila sam da ga poslušam”, “glupa sam”), vreme je da prestanete sa poricanjem!

Nije lako biti u vezi osobom koja je sklona verbalnom nasilju, ali ni večito pravdanje nasilnika nije rešenje. Uloga “bokserske vreće” i povlačenje pred siledžijom otrovnog jezika, kao i prihvatanje “krivice” zbog mira u kući, samo prividno smiruju situaciju, do prve prilike i novog “pucanja filma”.

Umesto prihvatanja uloge žrtve, ili uzvraćanja istom merom, mnogo je zdravije prekinuti krug nasilja tako što ćete verbalnom siledžiji staviti do znanja da vaše strpljenje ima granice, a njegovo ponašanje ne vodi nikuda i da je vreme da ga preispita. U fer odnosu niko nikoga ne ponižava i normalno da je vaše strpljenje na ivici.

Građenje zdravog odnosa

Problem sa uličnim verbalnim zlostavljačima uvek možemo da rešimo tako što ćemo ih ignorisati, zaobići, udaljiti se ili pozvati nekoga u pomoć. Ali, šta da radimo kada je svađa buknula u našoj kući, ako tenzija raste i pljušte ružne reči?

Smirite se i odvojite bitno od nebitnog. Recimo, bitno je pronaći uzrok konflikta (neslaganje oko čišćenja, izlazaka, godišnjeg odmora…), a nebitno ko je prvi počeo. Takođe, ako neko viče na vas, ne uzvraćajte istom merom. Pobeda vikanjem je pirova pobeda, problemi se nisu rešili, samo se gomilaju za neku drugu svađu.

Ni pasivno-agresivno ponašanje ne vodi ka rešenju problema, već samo iskren razgovor, bez niskih udaraca. Ali, da bi dijalog uspeo, morate da čujete sagovornika i pokušate da razumete njegove želje i motive, a ne samo da čekate priliku da mu nešto saspete u lice. Puko nabrajanje problema i kritika ne daju rezultate ako nisu potkrepljeni nekim konstruktivnim predlozima za rešavanje. Čak i ako nemate rešenje za nagomilane probleme, setite se da lepa reč i gvozdena vrata otvara. Takođe, neke situacije i vremena mogu da budu izrazito teški i frustrirajući i iziskuju da bar jedna osoba sačuva prisebnost, da bi druga mogla da je sledi.