Metabolički sindrom

Autor: Prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković – endokrinolog

Metabolički sindrom predstavlja skup faktora koji vode u dijabetes i kardiovaskularnu bolest

Prema najnovijoj definiciji Svetske organizacije za dijabetes, osnovni faktori za postavljanje dijagnoze metaboličkog sindroma su:

  • povećan obim struka (za muškarce vrednost veća od 94cm, za žene preko 80cm)
  • glikemija (vrednosti veće od 5.6 mmol/l),
  • krvni pritisak (ukoliko je veći od 130/ 85 mmHg)
  • trigliceridi (vrednosti veće od 1.7 mmol/l)
  • HDL-holesterol (manje od 1.0 mmol/l za muškarce, i manje od 1.3 mmol/l za žene).
  • Prema ovoj definiciji istaknut je obim struka kao osnovni, najvažniji i neophodan faktor da bi se postavila dijagnoza metaboličkog sindroma.

Veći obim struka znači uvećan rizik

Pojava stomačne gojaznosti ukazuje na rizik za razvoj šećerne bolesti, aterosklerotskih komplikacija kao što su angina pektoris, infarkt i šlog, masne nealkoholne bolesti jetre, seksualnih poremećaja i neplodnosti, depresije i karcinoma. Otkriveno je da se u masnim ćelijama stomaka luče brojni faktori zapaljenja i tromboze koji su odgovorni za sve ove procese.

Kada govorimo o faktorima inflamacije, možemo da napomenemo interleukine koji se luče, zatim tumor nekrozis faktor. Svi oni utiču na jetru, a jetra onda proizvodi jedan marker, C reaktivni protein, koji je vrlo lako merljiv i možemo danas da ga koristimo u praksi kao pokazatelj rizika koji neko ima. Ranije se to nije znalo i kada bi se našao C reaktivni protein povišen u krvi, ljudi su ga obično povezivali sa faktorima zapaljenja, infekcijom. Danas se zna da je C reaktivni protein mera gojaznosti i kod tih ljudi postoji veća verovatnoća da će dobiti neku od komplikacija kao što je koronarna bolest.

Pored faktora inflamacije, kod osoba koji imaju stomačnu gojaznost luče se i faktori tromboze koji se u poslednje vreme javljaju i kod mladih. Masno tkivo i u dečjem uzrastu luči sve ove faktore. Deca koja imaju stomačnu gojaznost mogu imati metabolički sindrom isto kao i odrasli. I kod dece i kod odraslih je smanjena antioksidativna zaštita.

Stomačič kao alarm

Svaka osoba sa stomačićem, a to se odnosi i na dečji uzrast, adolescente i mlade, ima premetabolički sindrom koji karakteriše hiperinsulinizam, insulinska rezistencija, pojava albumina, belančevina u mokraći, povišeni faktori tromboze i smanjena antioksidantna zašita. Stomačić je alarm da moramo da se trgnemo i sprečimo metabolički sindrom, koji vodi u predijabetes i dijabetes ako ne reagujemo na vreme.

 

Prooksidanti i antioksidanti

Prooskidanti su u našoj spoljašnjoj sredini svi oni faktori koji dovode do promena na nivou ćelija i bržeg starenja. To može biti duvanski dim, alkohol, masna hrana životinjskog porekla, zasićene masnoće, pržena, pohovna hrana. Faktori koji nas štite su zdrava ishrana koja sadrži maslinovo ulje, plave ribe, zatim prestanak pušenja, prestanak uzimanja alkohola, smanjenje stresa fizičkog i emocionalnog, a potrebna nam je i fizička aktivnost.

Povišen nivo insulina

Gojazne osobe zbog povišenog unosa koncentrovanih šećera imaju više nivoe insulina u krvi, hiperinsulinizam. Povišen nivo insulina odgovoran je za smanjen broj vezujućih receptora na ćelijama što može uzrokovati poremećaje glikoregulacije i nastanak predijabetesa i dijabetesa. Pored toga insulin vezuje natrijum i time doprinosi porastu krvnog pritiska, a utiče i na poremećaj metabolizma masti. Sve češća pojava karcinoma kod gojaznih osoba može biti uzrokovana povišenim nivoom insulina koji pokreće kancerogenezu. Metabolički sindrom možemo povezati sa rizikom za aterosklerotske poremećaje, depresiju, seksualne poremećaje i neplodnost, kao i sa rizikom za pojavu karcinoma.

Depresija – pratilac gojaznosti

U masnom tkivu gojaznih osoba luče se citokini koji na nivou mozga blokiraju stvaranje serotonina – hormona sreće. Stvaraju se određene toksične kiseline koje doprinose neurotoksičnosti mozga, a klinička manifestacija i posledica je depresija, kako odraslih tako i adolescenata i mladih. Naša naučna istraživanja otkrila su prisustvo depresije kod 32% gojaznih adolescenata i mladih.

Neplodnost kao posledica

Metabolički sindrom je povezan sa neplodnošću oba pola. Kod žena sve češće otkrivamo sindrom policističnih jajnika u čijoj osnovi je insulinska rezistencija. Ovaj poremećaj praćen je često prisustvom predijabetesa ili dijabetesa, povišenim krvnim pritiskom, maljavošću, aknama, neredovnim ciklusima i odsustvom ovulacije. Kod muškaraca u masnom stomačnom tkivu gubi se muški hormon testosteron i pretvara u ženski hormon estradiol, dolazi do seksualnih poremećaja, promena u spermogramu i do neplodnosti.

Saveti za korigovanje metaboličkog sindroma

Kako korigovati metabolički sindrom i sprečiti sve ove hronične poremećaje i bolesti? Naša naučna istraživanja pokazala su povoljne efekte mediteranske ishrane i fizičke aktivnosti. Mediteransku ishranu karakteriše obilje voća, povrća i žitarica bogatih složenim ugljenim hidratima i dijetalnim vlaknima, maslinovo ulje bogato mononezasićenim masnoćama, morske ribe bogate omega polinezasićenim masnoćama uz smanjen unos zasićenih masnoća životinjskog porekla. Fizička aktivnost ima veliki značaj u korigovanju gojaznosti i metaboličkog sindroma i preporučuje se šetnja ili brzi hod jedan sat dnevno. Mediteranskom ishranom i fizičkom aktivnošću doprineli smo prevenciji dijabetesa, aterosklerotskih poremećaja, masne nealkoholne bolesti jetre, kao i prevenciji depresije, seksualnih poremećaja i neplodnosti, osteoporoze, Alchajmerove bolesti i karcinoma. Osobe koje imaju samo stomačnu gojaznost ili stomačnu gojaznost uz još jedan od navedenih kriterijuma imaju premetabolički sindrom, stanje koje prethodi metaboličkom sindromu.