Naporan za igrače, uzbudljiv za gledaoce

 

Već duže od 150 godina ovaj sport svojom atraktivnošću privlači pažnju publike.

 

Autor: Duško Šašić

 

Sa tradicijom ekipnog sporta koji se na Olimpijskim igrama prvi put pojavio 1900. godine vaterpolo zauzima posebno mesto u srcima zaljubljenika u sport. Ova za gledaoce dinamična i uzbudljiva igra pred same učesnike postavlja brojne izuzetno fizički zahtevne zadatke. Ništa manje bitna komponenta jeste i psihička spremnost igrača budući da se krajnji ishod meča često rešava u poslednjim sekundama igre. Iako su pravila poprilično restriktivna u odnosu na davne početke i ono što je tada smatrano normalnim kontaktom suparničkih timova, vaterpolo još uvek slovi za jedan od grubljih sportova. Međutim, to ne znači da ne postoji i takmičenje u ženskoj konkurenciji, a ženski vaterpolo je prvi put postao deo olimpijske porodice na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine.

 

Kako je sve počelo

Druga polovina XIX veka je uz tehnološku revoluciju i napredak industrije donela mnoge promene u dotadašnjim shvatanjima i opšteprihvaćenim društvenim normama. Sport počinje da zauzima važno mesto u popunjavanju retkih slobodnih trenutaka, a posebnu pažnju su privlačili ekipni sportovi sa loptom koji u ovom periodu počinju da dobijaju svoja današnja pravila (fudbal, košarka, rukomet i drugi).

Plivačka nadmetanja su bila čest deo okupljanja na lokalnim sajmovima i vašarima u Engleskoj i Škotskoj tog doba. Iako su plivači pokazivali zavidan nivo snage i veštine, to ipak nije bilo dovoljno atraktivno, posebno za većinski deo publike sklon uzbuđenjima koje donosi borba između dva tima. U svojim prvim izdanjima vaterpolo se pojavio pod imenom vodeni fudbal ili vodeni ragbi. Prve zabeležene utakmice odigrane su 1869. godine. Interesantno je da prva pravila nisu uključivala postojanje golova, već je cilj ekipe bio da loptu postavi na protivnički splav. Golman je stajao na splavu i skakao na svakoga ko bi pokušao da postigne pogodak. Ostali igrači su bili u vodi i veći deo vremena su provodili u disciplinama koje bi danas pre bile svrstane na strunjače rvačkih takmičenja nego u bazen. Kontakt se dešavao i između igrača koji nisu bili u posedu lopte, česti su bili i udarci ispod površine vode i potapanje protivnika na neograničen vremenski period. Iako je publiku sve ovo zabavljalo, ipak su tada važeća moralna načela nalagala korekciju pravila.

 

Vilijam Vilson i nova pravila

Ime ovog čoveka neraskidivo je povezano sa razvojem plivačkih sportova. Pored toga što je bio prvi novinar koji je pisao o ovoj tematici, Vilijam Vilson je dao veliki doprinos u definisanju plivačkih tehnika, metodologiji treninga, tehnikama spasavanja davljenika, dizajnu zatvorenih bazena i u mnogim drugim stvarima. On je, takođe, u periodu oko 1877. godine definisao prva pravila modernog vaterpola, koja su uključivala manje dozvoljenih grubih poteza. U narednim decenijama vaterpolo pravila su doživela još nekoliko izmena, tako da se danas utakmice sastoje od četiri četvrtine, a timovi imaju po sedam igrača (u prvim godinama igralo se sa timovima sastavljenim od po dvanaest igrača). Iako se brzo stečena popularnost vaterpola širom Evrope proširila i na teritoriju SAD, nova pravila to nisu pratila. Američka verzija igre je bila mnogo grublja, što je za rezultat imalo odbijanje evropskih timova da učestvuju na Olimpijskim igrama u Sent Luisu 1904. Američko prvenstvo 1912. godine je završeno opštom tučom, pa je vaterpolo u ovoj zemlji suspendovan kao ekipni sport sve dok nisu prihvaćena umerenija evropska pravila.

 

Međunarodna takmičenja

Iako je od skoro samih početaka bio deo Olimpijskih igara, vaterpolo je prva opštevažeća međunarodna pravila dobio tek početkom tridesetih godina prošlog veka. Međunarodna amaterska plivačka federacija (FINA) je od tada nadležno regulatorno telo za vaterpolo takmičenja. Pravila su menjana u cilju ubrzavanja igre. Važne promene su se desile uvođenjem gumene vodootporne lopte (kožne lopte koje su do tada korišćenje tokom utakmice su postajale sve teže i teže, usled upijene količine vode) kao i uvođenjem tehnike suvog pasa (dodavanje lopte saigraču iz ruke u ruku bez kontakta lopte sa vodom).

Prvo Evropsko prvenstvo održano je 1926. godine u Budimpešti, a prvo Svetsko prvenstvo odigralo se 1973. godine u Beogradu. Vaterpolo je veoma popularan u ovom delu Evrope, pa su česti pobednici ovih takmičenja bile reprezentacije Mađarske, Crne Gore, Hrvatske i Srbije (kao i SFRJ u doba dok je postojala).

 

Pravila, uslovi i oprema

Vaterpolo utakmica se odigrava između dva tima sastavljena od po sedam igrača. Oni su obučeni u kupaće gaćice (ili jednodelne kupaće kostime u ženskoj konkurenciji) i na glavama nose kape specifične za ovaj sport. Golman nosi crvenu golmansku kapicu obeleženu brojem jedan, dok ostali igrači imaju brojeve od jedan do trinaest (ovaj broj je namenjen za crvenu kapicu koju nosi rezervni golman). Igrači ne smeju da budu namazani uljem, kremama ili sličnim preparatima pre ulaska u bazen. U međunarodnim susretima na čeonom delu kapice mora biti obeleženo ime države koju igrač predstavlja. Kapiten ekipe je odgovoran za ponašanje celokupnog tima.

Vreme se odbrojava tako da pokazuje opadajuće vreme, to jest preostalo vreme do kraja četvrtine ili produžetka. Svaka četvrtina mora da traje osam minuta stvarne igre. Odmor između četvrtina traje dva minuta, izuzev između druge i treće četvrtine kada igrači imaju pet minuta predaha.

Lopta je teška između 400 i 450 grama, mora da bude nepromočiva i ne sme da bude premazana bilo kakvom vrstom masnoće ili neke slične materije. Unutrašnji razmak između stativa golova iznosi tačno tri metra, dok je prečka gola izdignuta od površine vode devedeset centimetara. Udaljenost između dve gol linije mora da bude trideset metara kod takmičenja u muškoj konkurenciji, dok je za žene ova daljina pet metara kraća. Širina igrališta je dvadeset metara za muškarce i sedamnaest metara za žene. Dubina bazena ne sme biti manja od sto osamdeset centimetara, a temperatura vode ne treba da bude manja od 26⁰C.

 

Sportski duh

Vaterpolo se smatra odličnim sportom za dečake koji imaju višak energije. Redovni naporni treninzi utiču ne samo na pravilno usmeravanje snage i jačanje organizma, već imaju i odličan vaspitni efekat. Timski rad, fer-plej, istrajnost i neophodnost dugotrajnog i upornog rada  vrednosti su koje se uče u bazenu, sve ostalo je ipak samo igra. Mada, moramo se složiti da je u pitanju neverovatno lepa i zanimljiva igra.

 

Chad Thomas Jersey