Pohvalite i nagradite dobro ponašanje

Izazovi vaspitavanja obično počinju kada dete prohoda jer je tada još nejako, a nije savladalo shvatanje okoline, pa je važno da se roditelji naoružaju strpljenjem i razumevanjem  i omoguće detetu da svakodnevicu koristi za učenje, a ne za sukob

Autor: Dr Radmila Kosić, pedijatar

Sva zdrava deca imaju mnogo zajedničkog u ponašanju, iako je svako dete posebna i neponovljiva ličnost. Sticanje posebnih iskustava počinje još u majčinoj utrobi, tokom porođaja i u prvim danima života. I svaki roditelj je jedinstvena ličnost, s godinama iskustva, formiranim viđenjem sveta, porodice, odnosa sa drugim ljudima. Dete će se prilagođavati uslovima spoljašnjeg sveta pre svega u odnosu sa roditeljima i najbližom okolinom. Ne treba zaboraviti ni genetiku, svesno i nesvesno u svakoj jedinci, iskustvo odgajanja dece u porodici i široj kulturnoj zajednici, kao ni izazove savremenog života. Sve to će vam davati krila i povremeno vas bacati u očaj u avanturi vaspitanja deteta koje ste doneli na svet.

Vaspitanje počinje dolaskom iz porodilišta

Neku decu je teže negovati i vaspitavati nego drugu. Nažalost, na to imamo podjednako malo uticaja koliko i na izbor detetovog pola. Može vam se posrećiti da dete lako prati vaše zahteve, rado sarađuje u učenju svakodnevnih aktivnosti u zavisnosti od uzrasta, a možda ćete svakodnevno biti u dilemi zašto vaš mezimac zahteva postupanje koje vama i okolini nije lako ni potpuno razumljivo. 

Ukoliko se vaša očekivanja podudaraju sa detetovim svetom, način na koji s njim postupate će vam „doći sam od sebe“, a vaši će odnosi uglavnom biti dobri i skladni. U suprotnom vas čeka strpljivo učenje međusobnog prepoznavanja i prilagođavanja. Vaspitanje počinje s dolaskom iz porodilišta i najbolje je da ga shvatite kao razmenu misli i osećanja koja će dete pripremiti za svet odraslih i za samostalnost u njemu.

Zastrašujuća pomisao da bi mogli biti odgovorni za razmaženost deteta, brojne roditelje još od samog rođenja navodi na trud da tu mogućnost spreče. U prvoj godini života dete oseća potrebu za nečim i to izražava. Ono nije sposobno da razume složene odnose među ljudima i potrebe drugih, niti da ceni prava drugih u odnosu na svoja. 

Ne trenirajte strogoću

Rešite li da „trenirate strogoću“ u ovom ranom uzrastu, izgubićete i vi i dete. Na primer, niste mu dali omiljenu igračku jer je vreme za spavanje, pa će dete biti nemirno i razdražljivo, teže ga je utešiti i uspavati, odbiće večeru i pretvoriti miran deo dana u pakao. Tako gubite i vi, jer što ređe budete izričito odbijali njegove zahteve, trebaće vam više vremena i energije za stalno prepiranje i objašnjavanje. Naći ćete se u vrtlogu koji nikako niste želeli. Gube i ostali članovi porodice – roditelji koji se stalno opiru detetovim zahtevima nisu prijatno društvo, a rasplakani jednogodišnjak nikako nije naročita razonoda. 

Potrebe za hranjenjem i društvom su detetova osnovna potreba, a nema ni sat ni vagu da bi znalo da baš i ne mora da jede desetak puta dnevno. Uteha i sigurnost su mu podjednako važni – bez hrane i vode neće preživeti, a bez društvene pažnje odraslih neće postati potpuno ljudsko biće.

Ma kako se dobro pripremili, stvari neće uvek ići glatko. Detetu je potrebno vaše raspoloženo društvo – ono ne može da zna da su vam prosuta bočica ili razbacane kocke poslednja kap u čaši tog napornog dana. Pokušajte da svakodnevno posmatrate život iz njegovog ugla. Proći će mnogo vremena pre nego što shvati šta vi od njega očekujete i šta je prihvatljivo ponašanje u nekoj situaciji. 

Dete koje je prohodalo

Dete koje je prohodalo brzo razvija osećaj da je nezavisna osoba sa pravima i sklonostima. Više ne gleda na sebe kao na deo vas, naprotiv, sve teže prihvata kontrolu nad svojim ponašanjem. Izazovi vaspitanja obično počinju u ovom uzrastu. Rešavanje životnih izazova za dete postaje izvor frustracija – još je fizički nejako, a ni shvatanje okoline nije savladalo. Frustracija u razumnoj meri je neizbežna, a vama će trebati strpljenje i razumevanje da stvari okrenete u svoju korist. Koristite svakodnevicu za učenje, ne za sukob. Iz sukoba će dete naučiti samo da nešto ne želi a mora, što svakako nije cilj vaspitanja.

„Nevaspitano dete“

Prva asocijacija na „nevaspitano dete“ obično je mališan koji neobuzdano juri po sobi (ili po samoposluzi) uz nezapamćenu dreku jer nije dobio omiljeni slatkiš ili ne može u park. Takve je dece mnogo više nego „vaspitane“, što nam ukazuje na to da je to normalna faza u odrastanju.

Ovakvi napadi besa su nalik emocionalnom ventilu – mališan nije u stanju da kontroliše bes, niti time kažnjava roditelje. Sprečite takve situacije – privolite ga da nešto uradi sa što više takta. Nema svrhe da ga suočavate sa bezuslovnim naredbama, bolje je da ga podstaknete ličnim primerom, smirenim ponašanjem i mirnim glasom da uradi ono što hoćete. Ne dopustite da vas ispadi neprimerenog ponašanja navedu da izbegavate javna mesta ili postupate po detetovim naredbama. Zauzmite stav da ga za neprimereno ponašanje ne nagrađujete niti kažnjavate. Strpljenje, razmišljanje, mnogo smirenih razgovora i lični primeri dobrog ponašanja prema predmetima i osobama su teže, ali efikasnije oružje u najtežem zadatku koji vas očekuje.

Starije dete

Starije dete mora da savlada ponašanje koje je prihvatljivo u široj zajednici. Vi ćete mu pokazivati kako treba da se ponaša u raznim situacijama dok pravila ne prihvati kao vlastiti izum i svojinu. Prvo pravilo za disciplinovanje (i vaspitanje) glasi: „Ne čini drugima ono što ne bi želeo da drugi čine tebi“. 

Pohvalite i nagradite dobro ponašanje. Počnite rečenicu predlogom, a ne naređenjem. „Možeš li“ zvuči primamljivije nego „nemoj tako“. Budite jasni, objasnite razloge i zaboravite argumente poput „jer ja tako hoću“; čuvajte striktne zabrane i naredbe samo za situacije koje mogu da mu ugroze život i zdravlje. Pregovori su koristan oblik društvene saradnje i u mnogo ozbiljnijim društvenim okvirima. Sačuvajte ih za izuzetno neprijatne situacije koje su odranije poznati okidači konflikta. 

Dete nije nevaspitano ako se vi i okolina radujete njegovom društvu. Ako mu kupujete igračke zato što mu to pričinjava radost, a ne za smirivanje nepriličnog ponašanja u društvu – uživajte bez griže savesti. Prihvata li „ne“ sa umerenom učtivošću, shvatilo je da je pravo odluke vaše. Promenite li mišljenje u njegovu korist zbog razumnog dokaza – niste ga razmazili, naučili ste zajedno šta je greška i izvinjenje. Sa rastom i razumevanjem sveta njegov sopstveni svet postaje siguran. Svako vaspitanje je oslonac sa kojim se lakše i lepše raste i upoznaje život.