Od bunta do seksepila

autor: Suzana Stamenković

Dok se svila, vuna, kašmir, tvid i streč smenjuju po sezonama, džins je neprolazan. Nema osobe koja u svom ormanu nema bar jedan komad odeće od teksasa, a neki i čitave kolekcije, od čizmica, preko haljina i košulja, do mantila i šešira

Za šetnju, za posao, kafu sa drugaricom, večernji izlazak… često nam je džins prvi izbor bez obzira na priliku, sezonu ili doba dana. Farmerice su najpraktičnije, ali tu je i teksas jakna ili sako za sveže večeri ili haljina za miholjsko leto. Šešir, torba ili espadrile od džinsa detalji su koji će osvežiti celokupan stajling. U specijalizovanim radnjama mogu se kupiti lampe sa abažurom od džinsa i ukrasni jastuci. Denim obožavaju i rado nose i poljoprivrednici i akademici, poznati i oni koji to nisu. Ne postoji mesto na svetu gde džins nije stigao. A kako nas je osvojio?

Od mornara do kopača zlata

Osnova za proizvodnju džinsa je pamuk. Tkanine tkane keper vezom u različitim bojama prediva, najčešće bela i plava, stvaraju specifičan izgled džinsa, gde jedna strana tkanine ima plavi sjaj, a druga izgleda belo. Iako je mnogima prva asocijacija na džins Divlji zapad, otkrićem teksasa ponose se Italijani. U osvit 16.veka pomorci iz Đenove kreću u potragu za novim svetom. Debelo indijsko platno obojeno indigom, otpornije je i izdrživije na habanje od drugih tkanina, pa su mornari opremljeni pantalonama sašivenim od tog platna, koje se mogu prati i u morskoj vodi, sušiti na suncu ili urolati do kolena kad je vruće. Reč “blue jeans” potiče od francuske fraze “blue de Genes” – đenovsko plavo. Sinonim za džins je još jedna francuska reč “denim”, izvedena iz fraze “cotton de Nimes”. Na Novi kontinent džins stiže tri i po veka kasnije i za njegovo „otkriće“ podjedanko su zaslužni Levi Štraus i krojač Džejkob Dejvis, koji je materijal kupovao od firme Levi Strauss & Co. Levi je osmislio radne pantalone od šatorskog platna za rudare i kopače zlata, sa džepovima za čuvanje rude zlata. Međutim, Dejvisova ideja bile su farmerice sa zakopčavanjem na nitne, ali i nitnama ojačani uglovi džepova, kako se ne bi cepali od težine. Dovitljivi krojač znao je da patent treba da zaštiti, ali je taksa od 68 dolara bila previsoka. U priču ulazi Levi Štraus i njih dvojica postaju partneri. Patent je zaštićen 20. maja 1873. godine, a farmerke firme Levi Strauss & Co preplavljuju Ameriku.  Tako počinje istorija „levisica“.

Simbol slobodnog duha

Od radne odeće koju su nosili rudari, kopači zlata i farmeri, džins dvadesetih godina prošlog veka postaje omiljena odeća mladih Amerikanaca. Tokom II Svetskog rata američka vlada proglasila je „levisice“ osnovnim dobrom i ograničila prodaju samo na radnike odbrane. Zahvaljujući američkim vojnicima farmerke se tih ratnih godina vraćaju u Evropu. Međutim, sredinom prošlog veka džins postaje simbol bunta i protesta mladih protiv društvenih predrasuda, pa se zabranjuje njegovo nošenje u školama, restoranima,ustanovama kulture. Popularnost farmerki jača je od zabrana. Tome su doprineli holivudski glumci Marlon Brando i Džejms Din, kao i ikone stila Merilin Monro i Brižit Bardo. Već sedamdesetih godina nastaje „zlatno doba“ džinsa, a nose ga najviše pripadnici hipi pokreta da iskažu jednakost i slobodu. Deceniju kasnije postao je deo visoke mode, sa etiketama poznatih dizajnera.

Kod nas su se farmerke pojavile šezdesetih godina dvadesetog veka. Imali su ih samo oni koji su mogli da priušte put u Trst ili oni koji su imali rođake u inostranstvu. Kasnije su se prodavale u specijalizovanim komisionima za čitavo malo bogatstvo, ali imati par farmerki u ormanu, bila je u to vreme stvar prestiža. Zanimljivo je da su se u bivšoj SFRJ proizvodile napoznatije svetske robne marke farmerica, i to „Levis“ u varaždinskom „Varteksu“, „Lee Coper” u „Beku“ i „Wrangler“ u Makedoniji.

Džins danas

Danas se džins tretira na bezbroj načina kako bi se unele novine u njegov izgled i privukli kupci. Najpoznatiji su prewash, koji je u upotrebu uveo Džek Spens za Lee Coper, zatim stone-wash koji je izmislio Fransoa Girbo, kao i tretiranje džinsa peščanim mlazom, koji su izmislili italijanski proizvođači 1988. godine. Odavno možete kupiti i farmerke koje sadrže sintetičke materijale, kao i farmerke sa mešavinom vune i lana. Kao luksuzna roba, smatraju se one sa mešavinom svile i kašmira, a dostupni su modeli posuti zlatom, ili sa prišivenim dragim ili poludragim kamenjem.

Večita inspiracija

Izbor farmerki je zaista veliki. Možete ih birati prema modelu, boji, ceni, ali vodite računa da pristaju i vašoj građi. Damama sa manjkom kilograma najbolje pristaju farmerke s ravnim nogavicama i s puno našivenih džepova, po mogućstvu od bojenog teksasa. Elegantno popunjenima preporučuju se farmerke sa strečom ravnog kroja, dok su modeli od tamnijeg džinsa, s nogavicama koje se blago šire od kolena nadole, idealni da „pokriju“ jače bokove. Trudnice rado nose farmerke s tregerima i pojasom od rastegljive tkanine jer su komotne i udobne. Postoje neka opšta pravila za nošenje i održavanje farmerki: pre nego što ih skratite, operite ih, jer se džins prilikom prvog pranja skupi nekoliko procenta; okrenite ih na naličje pre pranja i sušite napolju na vazduhu; uvek perite džins samo sa džinsom, jer često ispušta boju. Iako se farmerice proizvode u svim bojama, originalna indigo plava i dalje je najtraženija. Dizajneri za ovu sezonu predlažu beli teksas.

Muzejska vrednost

Prema nekim podacima, godišnje se u svetu proizvede milijardu pari farmerica. Najstariji sačuvan par farmerica nazvan je XX. Sašivene su 1879. godine i čuvaju se u sefu kompanije Levi Strauss & Co. u San Francisku. Vrede više od 150.000 dolara. U sedištu kompanije nalazi se i Levi’s muzej, gde posetioci mogu da pronađu modne detalje najvećih holivudskih zvezda. Muzej džinsa, sa 12.000 eksponata, postoji i u Cirihu i u vlasništvu je Rudija Kerera.