Banatskom ravnicom

Autor: Darinka Mihajlović

Uživanje u flori i fauni “Carske bare” nezaboravno je iskustvo za prave zaljubljenike u prirodu, a vožnja kanuom po Tamišu daće vam nesvakidašnju priliku da sagledate njene obale sa vode 

Jednodnevni izleti su pravo rešenje za popunjavanje vaše knjige putovanja destinacijama na pristupačan način. Ovakvi izleti su jeftiniji jer ne plaćate za smeštaj i možete sa sobom poneti svoju hranu i piće, koji predstavljaju glavni izvor troškova. Jedino što treba da platite je prevoz, ali uvek postoje načini da smanjite troškove.

Priroda je već dobila svoje letnje ruho, pa vam predlažemo da opremljeni i zaštićeni od nekih neželjenih insekata, provedete jedan od junskih vikenda uživajući u specijalnom rezervatu prirode „Carskoj bari“, a zatim se oprobate i u veslanju kanuom, i to ne u Kanadi gde je on nacionalni simbol, već tu blizu nas, na Tamišu.

Carstvo 500 biljnih vrsta i 250 vrsta ptica

„Carska bara“ leži između tri grada: Beograda, Novog Sada i Zrenjanina, u međurečju Tise i Begeja. Rezervat je od Zrenjanina udaljen oko 15 km, od Novog Sada 65 km, a od Beograda oko 70 km.

Legenda kaže da je “Carska bara” ime dobila po bogatstvu ptica i raznovrsnosti vodenih biljaka i životinja, carskom predelu od kojeg zastaje dah. 

Prostor “Carske bare”, sistem vodenih ekosistema sa trakama trske i ševara, stepa i vrbaka, karakteriše gust preplet reka, kanala, jezera i bara, dok se boje smenjuju od plavih jezera, preko zelenih i smeđih šuma, sve do bledožute i bele boje slatina. Na ovom prostoru nekada se protezalo bezbroj većih i manjih močvara. Danas ovaj prostor karakterišu meandri Starog Begeja koji se sužavaju i skraćuju, i bare — sve više nagnute u odnosu na dno rečnog korita.

Rezervat krasi prelep biljni svet od kojih su neke vrste na listi prirodnih retkosti, beli i žuti lokvanj, gorocvet, uskoliki i močvarni kaćunak, vodeni orašak, borak… Pet vrsta je u Crvenoj knjizi flore Srbije (ugrožene vrste), lokvanjčić, kamforika, mešinka, kantarion i slatinski ljutić, dok je slatinska palamida u Crvenoj knjizi Evrope, kao izuzetno ugrožena vrsta. U livadskoj vegetaciji ovde ćete naći vranjemil, hajdučku travu, slez, pelen, livadsku žalfiju i druge. Brojna stabla u okolini imaju osušene vrhove, čineći ih tako pogodnim za osmatračnice kolonijama čaplji i kormorana i uzletišta za lov ribe u jezeru ili bari. 

Za bogatstvom sveta flore ne zaostaje ni fauna, gde se uz dosta sreće mogu pronaći: divlja svinja, srna, lisica, zec, bizamski pacov, šišmiš, tvor, jež, tekunica, krtica, lasica, hrčak, barska kornjača, sivi gušter, belouška, zelena žaba i šareni daždevnjak. U vodama Starog Begeja i „Carske bare“ živi čak 24 vrste riba iz 16 familija. Među insektima najznačajniji su vilinski konjici.

Svetsku slavu ovom mestu donelo je prisustvo ptičjeg sveta sa oko 250 vrsta, zbog čega je ovo dobro proglašeno za Ramsarsko područje, tj. upisano u listu močvarnih područja od međunarodnog značaja. Ponekad je ovde gotovo 2.000 gnezda. Najznačajnija vrsta su čaplje, a kuriozitet da se na ovom području gnezdi svih osam vrsta evropskih čaplji. Jedna od najugroženijih vrsta je carska čaplja, jedinstvena u Evropi. Kompleks se nalazi na UNESCO-voj listi međunarodno značajnih staništa. Najznačajnije je gnezdište riđoglave patke, plovke čegrtuše, grogotovca i divlje guske u Srbiji. Periodično se ovde gnezdi mali vranac i orao belorepan…

Po Starom Begeju može se voziti i kanuom, i čamcem, a u prisustvu vodiča posmatrati ptice i divljač. Rezervatom se može voziti bicikl, šetati nasipima koji ga okružuju ili tzv. „Stazom zdravlja“. Na jednom delu Starog Begeja organizovan je sportski ribolov. U ponudi rezervata je i turistički lov na sitnu i krupnu divljač i letenje motornim zmajem. Za svakog po nešto na “Carskoj bari”, a najviše za one koji žele da uživaju ne remeteći prirodni sklad vode i biljnog i životinjskog sveta.  

Kanuom po Tamišu

“Kod nas ljudi voze bicikl u prirodi, trče, šetaju, a veslanje kanua je po meni najlepši način da se obiđe neka reka ili jezero jer zbog lakoće veslanja može puno da se pređe i da se upozna priroda sa vode, što je nesvakidašnji doživljaj. U njemu imate osećaj kao da lebdite nad vodom ili kao da ste deo same prirode.”

Ovako govori  Velibor Mitrić iz Banatskog Despotovca koji se ceo život druži sa rekom Tamiš, uživa u prirodi, a posebna strast su mu kanui. Tu strast on želi da  prenese na turiste – prave ljubitelje prirode i avanturiste.

Na Tamišu koji je samo dva kilometra od sela, napravio je kamp i svi koji žele avanturu mogu da dođu i da probaju da veslaju kanadski kanu, kao što su to nekad radili starosedeoci i doseljenici na američki kontinent.

Lakoća ovih čamaca omogućava obilazak velikog dela reke. Tamiš je mirna i čista reka i pravo je uživanje veslati i istraživati njegove obale i pejzaže. Izvire u severnim delovima rumunskih Karpata, prolazi kroz ceo Banat a ušće mu je kod Pančeva gde se uliva u Dunav. Pošto se uliva u Dunav, Tamiš postaje spora, ravničarska reka koja je tek u zadnjih 60 km plovna.

Ovaj vid turizma postoji na nekoliko mesta u Srbiji ali je i dalje malo poznat.

Sama vožnja kanuom u prelepom Tamiškom okruženju je već dovoljno atraktivna, ali ono što ovu avanturu čini još posebnijom su sami kanui koji nisu plastične kopije koje mogu da se kupe bilo gde, već pravi, drveni, ručno izrađeni kanui u Mitrićevoj radionici….Dužina im je blizu 5 metara, širina 85 cm, dubina 35 cm, optimalna nosivost 200 kg. Pravi ih od raznih materijala, koristi smreku, jelu, mahagoni, soforu, orah, jasen; posle ih plastificira epoksi smolom i staklenim platnom i na kraju premazuje specijalnim UV lakom. Za izradu jednog kanua potrebno mu je do tri meseca rada.

Velibor kaže da svi oni koji probaju da veslaju u kanuu, obavezno se ponovo vrate. On na ovaj način ponovo oživljava selo i može se smatrati začetnikom turizma u Banatskom Despotovcu. Vredi doći i probati…