Harmonija prefinjenih pokreta

 

Postoji nešto neopisivo lepo što svaki put iznova zadivi posmatrača skladnog kretanja klizača preko ledene površine tokom izvođenja komplikovanih skokova i okreta.

 

Autor: Duško Šašić

 

Sport nije samo puko nadmetanje u snazi i brzini. Milioni ljudi širom planete uživaju u posmatranju sportskih događaja zato što istinski velikani brišu granice između sporta i umetnosti. Svaki potez, svaki pokret, svako zajedničko delovanje sa ostalim učesnicima, pretvara se u poeziju pokreta, u živu sliku koja dočarava neverovatne mogućnosti naših tela. Umetničko klizanje je jedan od sportova u kojima sve navedeno dolazi do punog izražaja. Naizgled lepršavo, lako i jednostavno, ono je i fizički i psihički izuzetno zahtevan sport, koji od takmičara iziskuje dugotrajno uporno vežbanje i maksimalnu spremnost u trenutku kada sve to treba prikazati pred sudijama i publikom.

 

Od praktične potrebe do zabave

Narodi koji su živeli u krajevima sa dugim i oštrim zimama veoma brzo su shvatili da se zaleđena jezera i zaleđene reke brže i jednostavnije prelaze ukoliko se preko njih kliza. Prvobitne klizaljke su izrađivane od kostiju i kože ulovljenih životinja. Na osnovu pronađenog arheološkog materijala ustanovljeno je da su se ljudi klizali po ledu pre 4000 godina, na području današnje Finske. Istovremeno su i na teritoriji Kine tamošnji žitelji otkrili čari klizanja. Vremenom su sečiva klizaljki počela da budu pravljena od gvožđa, a Holanđani su počeli sa oštrenjem tih sečiva tokom XIII i XIV veka. Već tada je klizanje predstavljalo više od načina transporta i postalo je vid zabave, ovekovečen na platnima starih majstora slikarstva.

 

Nastanak umetničkog klizanja

Već u XVIII veku organizovana su takmičenja u brzom klizanju u Holandiji. Ova vrsta zabave se brzo proširila tadašnjom Evropom, pa je klizanje naišlo na brojne poklonike u Nemačkoj, Rusiji, Engleskoj, Švedskoj i Norveškoj. Englez Robert Džouns je u to doba napisao i prvu knjigu u kojoj je opisao tehnike izvođenja figura na ledu. Međutim, pravim rodonačelnikom umetničkog klizanja smatra se američki klizač Džekson Hejns, koji je svoje umeće razvijao sredinom XIX veka. U to vreme su sečiva klizaljki već pravljena od čelika, što im je davalo znatno bolje performanse i otvaralo nove puteve za istraživanje klizačkih mogućnosti. Hejns je na led uveo elemente iz klasičnog baleta i tako postavio osnov za razvoj današnjeg umetničkog klizanja.

Prvo Evropsko prvenstvo održano je 1891. godine, iduće godine je oformljena i Međunarodna klizačka federacija, a prvo Svetsko prvenstvo odigralo se 1896. Pobednik je bio Gilbert Fuks.

Ženama je dozvoljeno učešće na takmičenjima 1902. godine i tada je Medž Sajers osvojila drugo mesto na Svetskom prvenstvu. Za tadašnje poimanje uloge žene u društvu, ovo je predstavljalo svojevrstan skandal, pa je ubrzo zabranjen nastup ženama na takmičenjima u muškoj konkurenciji. No, već četiri godine kasnije organizovano je i Svetsko prvenstvo za žene.

 

Američka dominacija i tragičan preokret

Tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka norveška klizačica i glumica Sonja Heni uspostavila je nove standarde kada je umetničko klizanje u pitanju. Ona je dizajnirala i odeću za klizačice, a ostalo je zabeleženo da se prvi put plasirala na Olimpijske igre 1924. godine, kada je imala samo 11 godina. Osvojila je poslednje mesto, ali nije odustala i četiri godine kasnije je uzela zlatnu medalju.

Dolazak Drugog svetskog rata je doneo i prekid u međunarodnim takmičenjima. Nakon rata prevlast na ledu polako preuzimaju američki i kanadski klizači, dok su britanski parovi dominirali u plesnim disciplinama. Dvostruki olimpijski šampion Dik Baton ostao je zabeležen kao prvi klizač koji je izveo dvostruki aksel. Dominacija klizača iz SAD na pobedničkim postoljima prekinuta je tragičnim događajem kada se 1961. godine iznad Brisela srušio avion u kome je bila celokupna reprezentacija. Na olimpijsko pobedničko postolje Amerikanci su ponovo stali 2002. godine, kada su podelili zlato u mešovitoj konkurenciji sa ruskim klizačima. Nakon tog događaja uveden je novi sistem bodovanja na svetskim takmičenjima.

Od početka šezdesetih ledom suvereno gospodare takmičari iz SSSR, zatim iz Rusije. Tokom poslednjih godina Kina ulaže intenzivne napore na unapređenje ovog sporta, što je vidljivo po rezultatima koje postižu.

 

Takmičarska oprema

Klizaljke su decenijama tradicionalno izrađivane od slojeva kvalitetne kože, crne za muškarce i bele ili boje kože za žene. Međutim, ekspanzija savremenih materijala dovodi do promena u ovom delu opreme, pa se sve veći broj takmičara odlučuje za savremeno dizajnirane klizaljke od plastike i drugih sintetičkih materijala. Ove klizaljke obično imaju i termoizalocionu postavu, što povećava nivo udobnosti. Za razliku od klizaljki za hokej, sečiva klizaljki za umetničko klizanje na zaobljenom vrhu imaju nazubljeni deo koji omogućava izvođenje pirueta i ostalih figura na ledu. Razmak između leda i đona klizaljke je manji nego kod ostalih klizačkih sportova, što omogućava bolju kontrolu i veću stabilnost klizača. Za klizaljke je od velike važnosti da budu dobro naoštrene, što se odnosi na obe ivcice sečiva, čija je debljina oko 4mm. Taj posao obično obavljaju profesionalni oštrači. Klizači koriste i uloške koji ublažavaju udar prilikom pada, što je veoma korisno tokom procesa uvežbavanja takmičarskih elemenata.

Kostimi u kojima klizači izlaze na takmičenje, pored udobnosti, moraju da budu i vizuelno upečatljivi, tako da postoji čitava industrija dizajna koja se bavi ovom problematikom. Žene klizaju u haljini ili nose suknje koje ne prelaze dužinu kolena. Od relativno skoro je dozvoljeno ženama da nastupaju u pantalonama. Muškarci nastupaju u pantalonama, mada se toleriše i nastup u helankama. Elastične čarape u boji kože su čest izbor takmičarki budući da ne remete estetski doživljaj, a pružaju dodatnu toplinu. Ne smemo zaboraviti da je propisana temperatura leda -4°C. Ta hladnoća, ipak, ne smetra novim generacijama klizača i klizačica da se na ledu pojavljuju u sve oskudnijim kostimima, koji često otkrivaju daleko više nego što pokrivaju. Osim negodovanja puritanaca, ova moda za sada nije naišla na zvanično neodobravanje.

 

Odličan sport za razvoj koordinacije

Izvođenje aksela, pirueta i ostalih uobičajenih elemenata umetničkog klizanja, zahteva veliku spretnost, dobru kondiciju i odličnu ravnotežu. Zbog toga je ovo odličan sport za mališane oba pola koji tokom boravka na ledu mogu da steknu pravilno držanje, izdužene funkcionalne mišiće i elegantne pokrete.

Chad Thomas Jersey