Ukočenost vrata, ramena i leđa – Betty

Kako pobediti bol

Sve veći broj ljudi se svakodnevno suočava sa problemima koji su uglavnom posledica dugotrajnog sedenja i manjka kretanja

Autor: Nataša Mitrovska

Evolutivni proces tokom koga smo usvojili hodanje na dve noge doveo je do pojačanog opterećenja koje trpe određeni delovi kičmenog stuba. Ta mesta su najčešće fiziološke krivine kičmenog stuba i mesta prelaska iz jedne u drugu krivinu (torakolumbalni i lumbosakralni prelaz). 

Kada na to dodamo moderan način života, koji podrazumeva dugotrajno sedenje, onda nas ne čudi što se čak 90% pacijenata bar jednom u životu požali na akutni bol u leđima. U zavisnosti od tipa opterećenja kome smo izloženi, kao i od genetskih predispozicija, problemi se mogu javiti u vratnom delu kičme, leđima i ramenom pojasu.

Miogeni i vertebrogeni uzroci

Većina problema vezanih za ukočenost i bol u ovim delovima tela imaju dve polazne grupe uzročnika, ili kombinaciju obe grupe. 

Hronični miozitisi, miospazmi i miofibroze su stanja mišićnog tkiva nastala usled dugotrajnog nepravilnog držanja tela, povećanog opterećenja usled prinudnih položaja tokom radnih aktivnosti, a mogu biti i rezultat psihičke napetosti. Nagomilavanje mlečne kiseline izaziva lokalnu acidozu koju nervni završeci registruju kao bolni nadražaj. 

Promene na zglobovima, osteoartroze pršljenova i degenerativne promene na međupršljenskim diskovima, dovode do pritiska na nervne korenove na izlasku iz kičmene moždine. Ovo za posledicu ima niz teškoća koje se manifestuju bolom, smanjenjem pokretljivosti, gubitkom snage, vrtoglavicom, problemima sa cirkulacijom i mnogim drugim stanjima.

Dijagnostičke metode

Nakon uzimanja što opširnije anamneze (porodična istorija sličnih problema, socioekonomski uslovi života pacijenta, dužina trajanja bolnih stanja), obavlja se pregled pacijenta koji uključuje palpatorni i neurološki pregled. Po potrebi se pacijent upućuje na radiografske metode dijagnostike, kao i na savremenije dijagnostičke postupke kao što su kompjuterizovana tomografija i magnetna rezonanca. Budući da navedena bolna stanja mogu biti posledica ozbiljnijih zdravstvenih problema, od velike je važnosti na vreme se obratiti svom lekaru.

Terapija

Medikamentozna terapija obično uključuje nesteroidne antiinflamatorne lekove, miorelaksanse i ponekad glukokortikoidne preparate. Često je terapija pojačana suplementacijom vitaminima B kompleksa. O izboru lekova odluku donosi vaš lekar, obavezno se konsultujte sa svojim farmaceutom, a nikako nije preporučljivo samoinicijativno uzimanje lekova.

Nakon smirivanja akutne bolne faze uključuje se fizikalna terapija. Različite metode manuelne repozicije, masaže i hiropraktike se kombinuju sa metodama fizikalne terapije (struja, ultrazvuk, magneti). 

Značaj redovnog vežbanja

Pacijenti moraju da nauče zaštitne i rasteretne položaje pomoću kojih sprečavaju dodatno pogoršanje stanja. Setovi vežbi za različite probleme se prilagođavaju individualnom stanju pacijenta i važno je izvoditi ih redovno i pravilno. Kretanje je u našoj prirodi, zdrave i aktivne životne navike umnogome umanjuju mogućnost nastajanja bolnih stanja.