Elegantni i praktični

 

Neki odevni detalji jednostavno odbijaju da izađu iz mode uprkos promeni trendova. Tregeri na toj listi zauzimaju počasno mesto.

 

Autor: Milica Đokić

 

Bilo da je u pitanju situacija u kojoj Džeremi Skot na svojoj reviji za Moskino modelima dodeli tregere koji podsećaju na one iz čuvenog Barnamovog cirkusa, ili je to pojava Guči modela koji umesto tregera ima metalne lance, ovaj odevni predmet je odavno prestao da obavlja samo svoju osnovnu funkciju – držanje pantalona da ne spadnu. Tregeri su postali deo modnog stila, detalj koji daje završni pečat odevnoj kombinaciji i koji svedoči o smelosti i istančanosti Vašeg ukusa. Još uvek su u mnogim delovima sveta sastavni deo odevanja kada su u pitanju odela šivena po meri za klijente visokog društvenog statusa, uključujući tu i kraljevske porodice.

 

Kako je sve počelo?

Prvi zvanično zabeleženi tregeri pojavili su se u XVIII veku u Francuskoj. U osnovi to su u stvari bile dve platnene trake zakačene za pantalone pomoću dugmadi. Ovaj izum je veoma brzo krenuo u osvajanje planete, pa je ostalo zapisano da je tregere nosio i Bendžamin Frenklin, jedan od osnivača SAD. Početak XIX veka u Britaniji bio je obeležen i modom nošenja pantalona sa visokim strukom. Kaiš ovde nije bio od koristi a poslovnu priliku koja se ukazala iskoristio je Albert Tarston. Njegovi tregeri su se na tržištu pojavili nešto posle 1820. godine i veoma brzo su postali čuveni po kvalitetu izrade. Za pantalone su se pričvršćivali pomoću kožnih omčica, a bili su napravljeni od gusto predene ovčije vune. Kompanija koja ih je proizvodila i danas uspešno posluje i uskoro će proslaviti dva veka postojanja.

 

H, X ili Y?

Prvi tregeri koji su se pojavili imali su poprečnu vezu na leđima koja ih je sprečavala da se raziđu i spadnu sa ramena. Ovaj dizajn je poznat i kao H tregeri. Veoma brzo su se pojavili tregeri koji su se ukrštali na leđima, takozvani X dizajn, a iz njega je proizašla i Y varijanta. Sve tri verzije su i danas u opticaju, mada ako vidite nekoga da ima H tregere, postoji visok stepen verovatnoće da ste upravo videli američkog vatrogasca.

 

Da li su tregeri donji veš?

Tokom celog XIX veka, kao i početkom XX veka, pokazivanje tregera u javnosti je smatrano nepristojnim. Postoji zabeležen pokušaj sudske zabrane usmerene protiv hodanja sa vidljivim tregerima na javnom mestu koji potiče iz Njujorka iz 1938. godine. Zabrana je povučena zbog negodovanja javnosti i tregeri su dobili svoje pravo da izađu na svetlo dana. U određenim, naročito britanskim, krugovima visokog društva, među advokatima više klase i sličnom populacijom, još uvek vlada nepisano pravilo o neprikazivanju tregera.

Interesantno bi bilo saznati šta je o svemu tome mislio čuveni pisac Mark Tven. On je pod svojim pravim imenom, koje je bilo Semjuel Klemens, podneo jednu od prvih patentnih prijava za tregere u SAD. Njegov izum je u stvari trebalo da zameni tregere pošto je prema autorovim rečima bio daleko praktičniji. To se ipak nije desilo, a jedna od retkih bitnih promena u dizajnu koja je ostala prihvaćena je uvođenje metalnih štipaljki umesto sistema za kačenje pomoću dugmadi, što je patent koji je bio prihvaćen petnaestak godina nakon Klemensovog.

 

Materijali, dimenzije i pravila

Već smo pomenuli da su prvi tregeri izrađivani od vune obrađene na poseban način. I danas je moguće nabaviti ih, ali su veoma retki i skupi. Revoluciju u izradi i dostupnosti tregera donelo je otkriće veštačkih vlakana, naročito rejona napravljenog od celuloze. Uz dodatak elastične gumene osnove ovo je postao standard u izradi tregera. Što se dimenzija tiče širina tregera je varirala u zavisnosti od diktata modnih trendova, a danas je moguće sresti apsolutno sve varijante, od onih sasvim uskih do onih veoma širokih.

Moderna vremena su donela legalitet čak i kršenju jedne od osnovnih zapovesti koja je vladala svetom tregera kroz vekove: ne nosi ih zajedno sa kaišem. Iako apsurdna sa logičke tačke gledišta, ova modna ludorija povremeno protutnji ulicama pa opet padne u zaborav. Baš kao što je nedavno ponovo postala popularna moda nastala početkom osamdesetih godina prošlog veka kada su devojke hodale unaokolo sa tregerima spuštenim sa ramena. Iako su neki modni kritičari to opisivali kao senzualno, u suštini je bilo podjednako logički besmisleno.

 

Tregeri u pop-kulturi

Kada se pre nekoliko godina penzionisao čuveni voditelj Lari King, TV ekrani su ostali uskraćeni za jednog od najprepoznatljivijih javnih nosilaca tregera. Njegova kolekcija je u tom trenutku brojala oko 150 komada u raznim bojama. Mnogo godina pre njega tregere je rado nosio i Hemfri Bogart, što im je dalo snažan mačo prizvuk. Pre Bogartove popularnosti tregeri su već imali svoju utvrđenu poziciju u muškim ormanima, a 1928. godine ih je izvesni čikaški lekar preporučivao kao sredstvo u borbi protiv gojaznosti. Krajem osamdesetih godina Majkl Daglas je briljirao u ulozi gramzivog Gordona Gekoa, a tregeri su zahvaljujući filmu Volstrit postali simbol povezan sa berzanskim „ajkulama“. Muzičkom scenom je u isto to vreme već suvereno vladala neprevaziđena Eni Lenoks iz sastava Juritmiks. Njen androgeni imidž dodatno je pojačavan tregerima. Dajana Kiton je ulogom Eni Hol u istoimenom filmu takođe dala svoj pečat upotrebi tregera u ženskoj modi tokom sedamdesetih. Subkulturni britanski pokreti poput modova ili panka su svaki na svoj način integrisali tregere u svoja modna pravila. Posebno prepoznatljivu filmsku ulogu tregeri su odigrali kao deo kostima Malkolma Mek Dauela u filmu Paklena pomorandža. Tregeri su i sastavni deo klovnovske odeće, što se nekoj deci dopada, a nekoj i ne. Modni kreatori poslednjih godina nalaze inspiraciju u dvadesetim godinama prošlog veka, tako da tregere sve češće viđamo na revijama. Odatle se oni sele na ulice, a među najvećim fanovima tregera su sigurno generacije i generacije roditelja kojima ovaj odevni predmet garantuje da im deca neće ići okolo golih leđa.

Chad Thomas Jersey