Igra celog tela i uma

Autor: Darinka Mihajlović

Retko koja sportska aktivnost je istovremeno fizički, mentalno i emocionalno od koristi igraču, tvrde istraživači i preporučuju tenis za održavanje kondicije, snage i spremnosti

Zahvaljujući uspesima Novaka Đokovića, Jelene Janković, Ane Ivanović, a nekada i Monike Seleš i Bobe Živojinovića, tenis je poslednjih godina veoma popularan u Srbiji.

Za tenis kažu da dugo živi jer ga možete igrati bez obzira na svoje godine. To je takođe odličan sport da cela porodica igra zajedno.

Energija, optimizam i samopoštovanje samo su neke od karakteristika tenisera, pokazala je studija državnog univerziteta u Južnoj Karolini. Generalno „druženje s reketom“ otklanja depresiju, napetost, uznemirenost ili bes. Istraživači koji su se bavili zdravstvenim prednostima tenisa otkrili su da nijedan sport nije tako fizički, mentalno i emocionalno od koristi igraču, kao što je tenis.

Od kraljevske igre do miliona obožavalaca

Svakako ste čuli da se za tenis kaže da je kraljevska igra, a to potiče od toga što su francuski i engleski kraljevi pokazivali veliko interesovanje za ovu igru.

Tenis, kao ime igre prvi put se javlja u knjizi objavljenoj 1400. godine. Engleski kralj Henri VIII sagradio je 1529. godine u Hampton Kortu svoje tenisko igralište, na kome se i danas igra tenis. Tu prvobitnu verziju tenisa mnogi nazivaju realni tenis.

Mnogi teniski istoričari smatraju da moderni tenis potiče iz perioda između 1859. i 1865. godine, kada su Hari Džem i Augurio Perera izumeli novu igru s reketima, koja je znatno nalikovala badmintonu. Oni su 1872, s dvojicom kolega, osnovali prvi teniski klub u svetu, dok se prvi teniski turnir spominje 23. jula 1884. u Šrabland Holu.

Moderni tenis potiče iz Velike Britanije, još iz kasnog 19. veka. Ubrzo je stekao veliku popularnost u Evropi, a kasnije i u celom svetu. Tenis je olimpijski sport i igraju ga i mlađe i starije generacije. Pravila tenisa nisu bitno izmijenjena još od kasnih 1890-ih. Jedine dve značajne izmene dogodile su se nakon 1970. godine. Prihvaćeno je novo pravilo (taj-brejk) za određivanje pobednika seta, kao i nova tehnologija koja omogućava igračima da opozovu sudijsku odluku (čelendž) i pregledaju ponovljeni snimak kretanja loptice na terenu, ukoliko smatraju da je udarac bio ispravan. Tenis mnogi prate uživo ili milioni putem televizije i drugih medija. Najviše posećeni, a ujedno i najprestižniji teniski turniri su Grand Slam turniri, odnosno otvorena prvenstva: Australije (Australian Open), Francuske (French Open ili Roland Garros), Velike Britanije (Vimbldon) i Sjedinjenih Američkih Država (US Open).

Reketi, žuta lopta, mreža, teren…

Tenis je sport sa reketima koji igraju dva igrača (singl) u muškoj ili ženskoj konkurenciji ili dva tima od po dva igrača (dubl), takođe u muškoj, ženskoj ili mešovitoj kombinaciji. Igrači koriste reket za tenis da bi prebacili lopticu u protivnički deo terena preko mreže koja se nalazi na sredini terena.

Reketi za tenis napravljeni su od tvrdih materijala poput plastike i metala. Nekada su se pravili i od drveta, međutim oni su podložni brzom lomljenju i zato su izbačeni iz upotrebe. Reket se sastoji od rama reketa, drške i mreže od specijalnih elastičnih materijala. Reketi se najčešće dele prema tvrdoći, elastičnosti i prema veličini.

Teniske loptice su bile bele boje sve do 1986. godine. Promena boje je došla usled bolje vidljivosti žute na televizorima u boji, a kao takve su se pojavile 1972. godine. Prema propisima Međunarodne teniske federacije težina loptica mora biti između 56 grama i 59,4 grama, a prečnik 6,7 centimetara. Izrađene su od gume, dok je površina sačinjena od posebnih vlakana, takozvanog filca. On se vremenom troši, isparava, zbog čega nastaju dlačice na tkanini, koje smanjuju otpor vetra, brzinu i odskok loptice.

Tenis se igra na ravnoj pravougaonoj površini, najčešće na travi, šljaci ili betonu. Neki igrači igraju mnogo bolje na jednoj površini, a lošije na drugoj i po tome postaju poznati kao „stručnjaci za travnati teren“ ili „stručnjaci za zemljani teren“. Teren je 23,77 m dugačak, 8,23 m širok kada se igra singl, a 10,97 m širok kada se igra dubl. Mreža je razapeta celom širinom terena i deli ga na dva jednaka dela. Mreža je 1,07 m visoka kod stubića koji je drže, a 914 mm visoka na centru terena.

Zanimljivosti

  • Najstariji teniski turnir je Vimbldon. Prvi šampion vimbldonskog turnira bio je Spenser Gor 1877. godine. Zanimljivo da je baš to prvo finale odloženo zbog kiše.
  • Najduži meč u istoriji odigran je upravo na Vimbldonu. U duelu koji je trajao 11 sati i pet minuta, Amerikanac Džon Izner je pobedio Francuza Nikolasa Mau, a u petom odlučujućem setu bilo je 70:68.
  • Zanimljivo je da je najkraće finale Grend slema u istoriji bilo ono odigrano 1982. godine na Rolan Garosu. Štefi Graf je za svega 32 minuta deklasirala Natašu Zverevu sa 6:0, 6:0.
  • Prvi tamnoputi igrač koji je osvojio US Open bio je Artur Eš, 1968. godine. Po Artur Ešu je naziv dobio i centralni teren na kompleksu na kojem se danas igra Otvoreno prvenstvo Amerike.
  • Novak Đoković je jedini čovek u istoriji koji je osvojio sve turnire Masters 1000 serije na ATP turu. Federer je osvojio sedam od devet, nedostaju mu Monte Karlo i Rim, oba na šljaci. Rafael Nadal je takođe stigao do sedam od devet, nikada nije osvojio Majami i Pariz u karijeri.

Misterija oko bodovanja

Najveća misterija tenisa je bodovanje u gemovima. Još uvek se pouzdano ne zna kako se došlo do toga da se bodovi označavaju 15, 30, 40. Prema nekim podacima taj način bodovanja predstavlja četvrtine sata, budući da su ranije časovnici merili poene na mečevima. Gem se završavao kada kazaljka obiđe pun krug.

Ipak, nije dovoljno poznato kako je umesto 45 odlučeno da bude 40. Prema jednoj verziji za bodovanje je „kriva“ preteča tenisa, ili igra dlanova, koja se igrala na terenu koji je bio širine 45 stopa i dužine dva puta po 45 stopa. Pravila su nalagala da se onaj koji servira posle prvog osvojenog poena približi mreži za 15 stopa, nakon drugog još toliko, odnosno do 30 stopa, a nakon trećeg na 40 umesto 45 stopa, jer bi bio tik uz mrežu, odnosno udario u nju. Navodno su stope koje su prelazili uzete kao način za bodovanje.

Razvija mozak i sagoreva kalorije

Kako beli sport zahteva budnost i razmišljanje o taktici, inicira se stvaranje novih veza između nerava u mozgu i razvoj moždanih struktura. Tenis je zapravo igra mozga – uči vas da rešavate probleme, ostanete fokusirani i držite svoje emocije pod kontrolom.

Takmičarski tenis sagoreva mnogo više kalorija nego drugi sportovi. Tokom jednog sata vežbanja bekhenda, forhenda, voleja i smečeva muškarci mogu da izgube do 560, a žene 420 kalorija. Kako je tenis intenzivan sport, pomaže srcu da efiksanije pumpa krv. Povećava snagu nogu i ruku, a igrači imaju jače kosti i čvršće mišiće.

Kao prava kombinacija finih motornih veština i grubih motornih snaga, gornjih i donjih ekstremiteta, tenis aktivira celo telo. Studije su pokazale da je zbog povećanja gustine kostiju i jedinstvene kombinacije aerobnih i anaerobnih zahteva, tenis jedan od najizbalansiranijih sportova na svetu.

Kada je reč o razvijanju pozitivnih mentalnih karakteristika, uključujući optimizam, samopoštovanje, poverenje i spontanost, tenis nadmašuje mnoge druge sportove. Istovremeno uči vas kako da sportski podnesete poraz i kako da proslavite pobedu. Najbolji teniser sveta Novak Đoković nam je to više puta pokazao.