STRAH U DRUŠTVU DRUGIH LJUDI

Prevaziđite socijalnu anksioznost

 

Umesto da panično smišljate šta ćete reći, budite pažljivi slušalac. Ne opterećujte se svojim sitnim gafovima i ne brojte lične greške, nego se opustite i uživajte u društvu. Ne morate biti besprekorna sveznalica, dovoljno je da ste ljubazni i iskreni.

 

autor: Mr Vesna Knežević

 

Da li vam se desilo da osetite blokadu onda kada treba da održite rođendansku zdravicu? Imate li knedlu u grlu na usmenom ispitu i utisak da ste važne stvari zaboravili? Koliko izbegavate javne prezentacije iako vaš posao to iziskuje? Da li vam je skoro nemoguće da prevalite preko jezika da vam se neko sviđa? Plašite li se često da nećete ostaviti dobar utisak u društvu? Hvata li vas panika kada vas drugi ljudi u nečemu odbiju? Ako je odgovor na većinu ovih pitanja potvrdan, vi patite od problema koji stručnjaci nazivaju – socijalna anksioznost.

Mnogi greše iz straha da ne pogreše, rekao je nemački pisac Gothold Efrajm Lesing. Verovatno nema nijednog čoveka koji nikada nije osetio tremu pred ispit, nesigurnost pred neki javni nastup ili strepnju kakav će utisak ostaviti na osobu do koje mu je stalo. Takođe, sigurno nema nijedne osobe koja nikada nije podbacila jer se uplašila, uspaničila i zabrinula kakav će utisak ostaviti. Mi nismo mašine, već osetljiva ljudska bića i normalno je da nismo uvek savršeni, da ponekad i nastupimo ispod nivoa koji smo sami sebi zadali, ili koji drugi očekuju od nas.

Međutim, ako je osećanje straha, strepnje, panike i treme u prisustvu drugih ljudi često prisutno, ako osećamo blokadu i u svakodnevnim socijalnim interakcijama kojima smo izloženi, ili izbegavamo komunikaciju sa drugim ljudima da se ne bismo obrukali, kao i situacije koje nam nisu skroz poznate i rutinske, onda je vreme da sami sebi priznamo da imamo problem. Ako samo patimo u tišini i krijemo se, problem neće nestati sam od sebe.

 

Suočavanje

Socijalna anksioznost nije retka. Od socijalne fobije pate ljudi svih godišta, od tinejdžera do osoba u poznim godinama. Obično se smatra posledicom nagomilanih problema. Što se pre suočite sa samim sobom i prestanete da smišljate izgovore da biste izbegli kontakte s drugim ljudima, kao i najbezazlenije javne nastupe (čestitanje rođendana, razgovor sa kolegama o poslu), pre ćete prevazići problem koji može ozbiljno da naruši kvalitet života. Razgovarajte sa članovima porodice, sa osobom koju smatrate bliskom i sa ljudima koje ste procenili kao saosećajne. Recite im šta vas muči. Pokušajte da se setite kada i kako ste počeli da se povlačite i osećate nesigurno u društvu. Racionališite te situacije. Videćete, nešto zbog čega vi osećate stid, gubitak samopouzdanja ili strepnju, drugi ljudi su ili zaboravili, ili nisu ni primetili. Ne kaže se uzalud da pravimo od komarca magarca.

 

Trezveno razmišljanje

Ako hladne glave i bez adrenalina razmotrite neki događaj koji smatrate mučnim, videćete da sam događaj i nije strašan, već da su ga takvim napravile vaše misli i osećanja. Ako smo u nekom periodu preoseljivi, i sitnica može da nas izbaci iz ravnoteže. Preuveličavanje i pridavanje važnosti nevažnim sitnicama može da nam zamagli stvarnost, provocira razna negativna osećanja, ali i umanji samopouzdanje. Preterana briga o tome kakav utisak ostavljamo na okolinu (da li smo dovoljno pametni, lepi, duhoviti) definisaće naše ponašanje, javiće se nervoza, bes (na sebe, ili druge), anksioznost, strahovi da smo trapavi, glupi, ružni, da ćemo se obrukati.

Ova negativna osećanja mogu da budu praćena i fizičkim simptomima (crvenilo lica, znojenje, zamuckivanje, povišen ton, ubrzano disanje) i tako se pravi začarani krug. Ako pomislimo da smo pocrvenili u društvu, druga misao će biti hoću da propadnem kroz pod. Zato, trudite se da mislite hladne glave kada ste u društvu. Nisu sve oči uprte u vas! Ljudi oko vas ne mere svaku vašu reč! Niko vas unapred ni za šta ne osuđuje! Nisu ni situacija, ni društvo napeti, već vi! Briga da će se nešto loše desiti ne umanjuje šansu da, na primer, prospete supu na važnom ručku. Opustite se. Nasmešite se. Čak i ako napravite neki gaf, to je uz osmeh simpatično, a ne tragično.

 

Prevazilaženje

Socijalna anksioznost nije nastala preko noći, pa ne može ni da prođe za dan. Samopouzdanje se jača korak po korak. Savršena bića ne postoje. Nismo roboti i niko od nas ne očekuje da u socijalnim interakcijama budemo uvek programirano perfektni. Ljudski je grešiti. Neuspeh nije najstrašnija stvar na svetu, najstrašnije je ne pokušati, kažu pametni ljudi. Ne dozvolite da vam fokus bude na negativnim stvarima. Majkl Džordan, koga mnogi smatraju najboljim svetskim košarkašem svih vremena, promašio je više od 9.000 šuteva u svojoj karijeri i izgubio 300 utakmica. Doživeo sam neuspeh nebrojeno mnogo puta, ali upravo zbog toga sam uspeo, kaže on.

Ne budite suviše strogi prema sebi. Naučite da se opustite. Preterana samokritičnost umanjuje naše samopouzdanje i ruinira samopoštovanje. Volite sebe! Posmatrajte svoje okruženje, trudite se da zapazite što više sitnica. Usplahirenost u društvu često nas ometa u tome da primetimo najobičnije stvari, poput boja zidova, ili sata koji nosi naš sagovornik. Orijentisani na sebe i fokusirani da ne pogrešimo, gubimo moć zapažanja, često ni ne čujemo šta nam neko govori. Umesto da panično smišljate šta ćete reći, budite dobar slušalac. Osoba koja ume da sasluša druge ljude omiljena je u društvu. Nasuprot tome, ljudi koji na sve uvek imaju odgovor, baš i nisu.

 

Vežbanjem protiv napetosti

Kada ste puni treme, strepnje i hvata vas panika, ne produbljujte svoja osećanja dodatnim analiziranjem, već promenite fokus, idite u šetnju, hodajte tempom i ritmom koji vam odgovara dok se ne smirite. Naučite pravilno da dišete. Idite na jogu ili plivanje, vežbajte meditaciju. Fizička aktivnost uvek pomaže da se prevaziđe emotivna napetost.

 

 

Chad Thomas Jersey