Lepota sklada, ritma i veštine

U ritmičkoj gimnastici spoj umetnosti i sporta doveden je do savršenstva, pa se ona s razlogom smatra i idealnom fizičkom aktivnošću za decu jer pored razvoja koordinacije, fine motorike i muskulature, gradi i osećaj za ritam i muziku, sklad tela i duha, gracioznost i lepotu pokreta

Mirko Milovanović

Iako se obično misli da je ritmička gimnastika redak sport rezervisan samo za žene, to nije sasvim tačno, jer se ovom disciplinom u Japanu bave i muškarci. Tehničke specifikacije japanske ritmičke gimnastike uspostavljene su 1970. godine, sa ciljem da se „unapredi psihološka snaga i zdravlje nacije”, uz karakteristično izvođenje sa rekvizitima uz muzičku pratnju. Danas je ovaj sport u svetu poznat kao „japanska ritmička gimnastika za muškarce”, a izvodi se na Nacionalnim atletskim susretima u Zemlji izlazećeg sunca, i to kao grupna i individualna aktivnost. Dok u grupnoj tim od šest gimnastičara nastupa bez rekvizita, u individualnoj se koristi štap, vijača i obruči.

Pre 15 godina u Japanu je održano i prvo međunarodno muško takmičenje pod nazivom Men’s RG World Championship, na kome su učestvovali gimnastičari iz SAD, Kanade, Japana, Malezije i Koreje. Dve godine kasnije, na Svetskom prvenstvu u ritmičkoj gimnastici za muškarce, broj zemalja učesnica se proširio i na Australiju i Rusiju. U međuvremenu je Japan razvio aktivnu saradnju sa Međunarodnom gimnastičkom federacijom (FIG, Fédération international de gymnastique, osnovanom 1821. u Belgiji), koja okuplja i koordinira nacionalne gimnastičke saveze (129 zemalja članica). Saradnja je rezultirala eksperimentalnim takmičenjem muškaraca u ritmičkoj gimnastici (vežbe sa pet vijača, tri obruča i dva čunja) na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine.

Sport za žene

Međutim, iako se na atletskom podijumu u ritmičkoj gimnastici odnedavno dokazuju i muškarci, ovim sportom ipak se mahom bave žene. One izvode vežbe uz muziku, pri čemu, uz već pomenute vijače, obruče i čunjeve, koriste i trake i lopte. I ženska ritmička gimnastika je relativno mlad sport – prvo Svetsko prvenstvo održano je tek 1963. godine u Budimpešti. Trebalo je da prođe još 21 godina pa da 1984. na Olimpijskim igrama u Los Ađelesu uđe na listu olimpijskih sportova.

U Ritmičkoj gimnastici, za razliku od sportske gimnastike, nema akrobatike. Pokreti se odlikuju jedinstvom i skladom, gracioznošću i elegancijom, a koreografija je podržana muzikom i rekvizitima.

Sport za decu

Upravo taj skladan način kretanja koji nalikuje plesu, kao i muzikalnost i veština korišćenja različitih rekvizita, pretvorili su ritmičku gimnastiku u naprosto idealnu sportsku aktivnost za decu. Ona provereno razvija koordinaciju pokreta i graciozonost, finu motoriku i muskulaturu, utiče na pravilno držanje tela, kao i na osećaj za ritam i muziku. Ritmičkom gimnastikom deca uz stručnu pomoć sportskih pedagoga mogu da se bave već od treće godine, a sve više je programa i za bebe. U vrtićima i drugim predškolskim ustanovama akcenat u ritmičkoj gimnastici je više na ritmici i plesu, a smatra se odličnom pripremom za sve buduće sportske aktivnosti. U dečjem uzrastu vodi se računa o tome da rekviziti odgovaraju visini deteta, pa tako i vijača mora da bude proporcionalna visini vežbačice (kada dete stane na sredinu vijače, njeni krajevi moraju da dosežu do pazuha, ni više ni manje od toga). Jednom rečju, gledano iz zdravstvenog ugla, bavljenje ritmičkom gimnastikom je zdravo i podsticajno kako za telo tako i za duh, a donosi i mnogo zadovoljstva.

Umetnost i ritmika

Poseban, viši sklad vežbi se u ritmičkoj gimnastici postiže i zbog toga što se svaki pokret izvodi uz muzičku podlogu i izgleda kao da teče. Kada se od rekvizita koriste trake i lopte, muzika je obično laganog tempa, dok uz čunjeve, obruče i vijače „idu” brži ritmovi sa više dinamike. Zbog toga se ritmička gimnastika smatra spojem umetnosti i sporta.

Ritmička gimnastika je i tema filma The Bronze, snimljenog 2015. godine, koji se bavi životom šampionke u ovoj disciplini, a koju igra američka glumica Melisa Rauh (Mellisa Rauch).

 

Istorija 

Vežbanje se oduvek smatralo zdravim i potrebnim, pre svega zato što kultiviše telo. U 20. veku, iz težnji da se na slobodan i estetski privlačan način ostvari harmonija pokreta i zvuka, dolazi do povezivanja plesa i vežbi, iz čega se rađa moderan balet, ali i ritmička gimnastika.

Na istoku, pre svega u bivšem Sovjetskom savezu, ritmička gimnastika je donela i novi pogled na sport, spojivši na divan način estetiku baletskih pokreta i snagu i uvežbanost gimnastike.

Na severu, u Švedskoj, ritmička gimnastika se u svojim počecima pojavljuje pod imenom „estetska gimnastika”, čiji je cilj bio da se kroz zahtevne gimnastičke pokrete i vežbe, dovedene do perfekcije, istovremeno izrazi i emocionalnost i gracioznost.

Vrlo brzo, ritmička gimnastika dobija atrubut „najženstvenijeg sporta” i izdvaja se iz gimnastike, „kraljice svih sportova”, kao posebna disciplina.