Lekoviti sastojak senfa

 

Slačica je zajedničko ime za nekoliko vrsta familije krstašica (Brassicaceae). Bila je dobro poznata u antičkom svetu, koristila se kao lekovita biljka i začin. Danas se gaji u umerenim područjima skoro celog sveta pre svega radi dobijanja semena. Najvažnijim se smatraju dve vrste: crna – Brassica nigra i bela slačica – Sinapis alba.

 

Autor: Prof. Dr Radiša Jančić

 

Crna slačica, Brassica nigra (L.) Koch, jednogodišnja je biljka sa tankim, vretenastim korenom. Stabljika je granata, visoka 1-1,5m, pokrivena je čekinjastim dlakama. Listovi su režnjeviti sa krupnim vršnim režnjem, donji zeleni, a gornji plavičasto-zeleni. Cvetovi su sitni, žuti, sakupljeni u vršne uspravne grozdove. Čašicu i krunicu grade po četiri unakrsno postavljena listića. Plod je uspravna ljuska sa izraženim kljunom. Plodovi su priljubljeni uz stabljiku. Semena su crno-smeđa. Cveta od juna do jula.

 

Upotreba

Koristi se kao lekovita biljka i začin. Zrelo seme se istresa iz ljuski i suši. Crna slačica se gaji, a kao samoniklu je srećemo na vlažnim livadama.

Seme se upotrebljava za izradu slačicinog brašna. Koristi se i za obloge koje se primenjuju u terapiji kao sredstvo koje draži kožu. Primenjuje se u terapiji, spolja, za olakšavanje reumatskih i neuralgičnih tegoba. Slačicu treba oprezno koristiti. Dugotrajna primena ili preosetljivost nekih osoba može da dovede do crvenila, stvaranja plikova i ranica na koži. Unutrašnja primena je retka; deluje kao blagi laksans. Interesantno je da slačica sadrži značajnu količinu vitamina C.

 

Etarsko ulje crne slačice

Biljka je bez mirisa, ali kada se seme macerira, otpušta ljut miris. Destilacijom pomoću vodene pare iz samlevenog semena (Sinapis nigrae semen), iz kojeg je ceđenjem pod pritiskom odstranjeno masno ulje, i posle dva sata maceracije u mlakoj vodi, dobija se sekundarno etarsko ulje. Za vreme maceracije sumporni heterozid sinigrin (sinigrozid), matično jedinjenje semena crne slačice, pod uticajem enzima mirozinaze razlaže se dajući isparljivi alilizosulfocijanat, glavni sastojak dobijenog sekundarnog etarskog ulja. Po propisima većine farmakopeja seme bi trebalo da sadrži najmanje 0,7% etarskog ulja. Etarsko ulje se upotrebljava kao rubefacijens (sredstva koja draže kožu). Primenjuje se u terapiji, spolja, za olakšavanje reumatskih i neuralgičnih tegoba.

 

Bela slačica  ̶  Sinapis alba L.

Biljka je jednogodišnja sa tankim, vretenastim korenom, a nadzemni delovi su obrasli čekinjastim dlakama. Stabljika je uspravna, visoka do 60cm, granata i obla. Listovi su sa lisnim drškama, naizmenični. Liska je režnjevita i sa velikim vršnim režnjem. Cvetovi su žuti, sakupljeni u guste vršne grozdove. Plod je dlakava ljuska. Cveta tokom juna i jula, seme je žuto. Raste kao korov po njivama, oko naselja. Upotrebljava se kao i crna slačica. Semena su joj manje ljuta.

 

Dva milenijuma senfa

Seme crne slačice se zajedno sa semenom bele slačice upotrebljava za dobijanje senfa. Osnovni postupak pripreme senfa ni danas se bitno ne razlikuje od onog koji su primenjivali stari Rimljani (samlevena semena se mešaju sa vinom, vinskim sirćetom, začinima).

Chad Thomas Jersey