Zalet, odskok, let i doskok

autor: Darinka Mihajlović

Skok udalj je jedna od atletskih disciplina sa najdugovečnijim svetskim rekordima.  Rekord kod muškaraca je 8,95 m, a drži ga Majk Pauel, još od 1991. godine, dok kod žena rekord iz 1988. drži Galina Čistjakova skokom od 7,52 m

Skok udalj je sportska atletska disciplina u kojoj atletičar izvodi skok iz zaleta, nastojeći da zaletom postigne što veću brzinu, koju odrazom pretvara u što veću dužinu skoka. Najvažnije motoričke sposobnosti za uspešan skok udalj su eksplozivna snaga i brzina. Osim toga, za pravilno izvođenje ove discipline, potrebna je i odlična koordinacija i preciznost pokreta.

Postoji i skok udalj bez zaleta, a odraz skakača je iz mesta sa obe noge.

Istorijski razvoj

Skok u dalj se ubraja među najstarije atletske discipline. Kod antičkih Grka bio je jedna od disciplina u petoboju. Pri izvođenju skoka oni su se služili tzv. halterama – malim tegovima od gvožđa, olova ili kamena, koji su imali oblik telefonske slušalice, različitih dimenzija i težine. Prilikom zaleta u svakoj ruci držali su po jedan teg, koji su ispuštali na završetku leta i početku doskoka. Verovalo se da haltere doprinose većoj dužini skoka i boljoj stabilnosti pri doskoku.

Skok udalj u današnjem smislu pojavljuje se sredinom XIX veka u Engleskoj i u SAD, a kao i u antičkoj Grčkoj, bio je jedna od disciplina petoboja. Tako je bilo i na prvim modernim Olimpijskim igrama u Atini 1896. godine. Žene su počele da se takmiče u ovoj disciplini tek od 1948. godine. Skok udalj iz mesta je takođe postojao kao disciplina na modernim Olimpijskim igrama u muškoj konkurenciji, ali samo od 1900. do 1912. godine.

Pravila

Takmičenja se izvode na skakalištu koje mora da ima zaletište sa odskočnom daskom i doskočište (jama sa peskom). Dužina zaletišta obično iznosi 40 do 50 metara, a jama za doskok treba da je široka najmanje 2,75 m, a duga najmanje 9 metara. Odskočna daska ne sme da bude udaljena od jame za doskok manje od jednog metra. Odraz je sa odskočne daske koja je ukopana u zemlju na nivou sa površinom zaletišta i jame za doskok . Ivica daske prema jami za odskok zove sa linija odraza. U odrazu, noga ne sme da dotakne tlo iza te linije. Dužina skoka meri se pod pravim uglom od otiska najbližeg liniji odraza koji takmičar napravi bilo kojim delom tela u jami za doskok.

Dužina zaleta zavisi od sposobnosti skakača. Za slabije takmičare, početnike i žene iznosi od 25 do 35 metara, a za bolje skakače od 35 do 50 metara. Zalet pri skoku u dalj mora biti precizan i takvog ritma da u momentu odraza skakačeva noga dođe na odraznu dasku. Tačnost zaleta kontroliše se određenim brojem markica. Za bolje skakače postavljaju se dve markice – polazna i kontrolna. Putanja težišta skakačevog tela u vazduhu određena je odrazom i na nju skakač ne može uticati za vreme leta. Međutim, dobrim izbacivanjeme nogu u doskoku, skakač može da poveća dužinu skoka.

Slavni Bob Bimon

Bob Bimon sa svojim rekordom od 8,83 m iz 1968. godine doneo je skoku udalj iznenadnu i neprolaznu slavu. Mnogo prašine se diglo tada što zbog uticaja razređenog vazduha u Meksiko Sitiju, na nadmorskoj visini od 2.240 m i vetra u leđa na granici dozvoljenog, ali rezultat je zvanično priznat. Ipak, 52 godine kasnije, ovaj skok je drugi najduži skok svih vremena na otvorenom, a sa tim rezultatom on je i dalje olimpijski rekorder!

 

Četiri faze skoka udalj

Prva faza je ZALET koji počinje nagnutim, opuštenim držanjem tela i postepenim ubrzanjem duž staze do mesta za odskok. U ovoj fazi je od velikog značaja kontrola tačnosti dolaska na mesto odskoka da se ne napravi greška, tako što će se prekoračiti linija odskoka.

U drugoj fazi koja predstavlja ODSKOK spadaju poslednja 3-4 duga koraka gde skakač spušta težište tela, tako što skraćuje poslednji korak. Odskočna noga se postavlja punim stopalom na dasku za odskok. Kontakt sa daskom je kratak, druga noga zamahuje natkolenicom do horizontale.

U trećoj fazi koju čini LET, mogu se zapaziti razni stilovi u vazduhu, ali je najčešća kombinacija tehnike grčenja, uvinuća i koračaja. Posle odskoka, skakač nastavlja u vazduhu da »trči«, uz izvijanje i grčenje u sedeći položaj na kraju leta.

I kod poslednje, važne faze DOSKOK, skakači se trude da »iznesu« noge što više napred. U momentu dodira sa peskom neki skakači se bacaju u stranu na bok ili naginju trup dalje napred, a drugi savijaju kolena, dok se karlica kreće ka petama. Način doskoka je individualan od skakača do skakača.

Olimpijska bronza Ivane Španović

Od srpskih legendi discipline skok udalj, neizbežno je pomenuti rekorderku Ivanu Španović sa preskočenih 7,10 m na otvorenom i 7,24 m u dvorani. Ivana je samo jedna od troje atletičara koji su za Srbiju osvajali medalje na Olimpijskim igrama. Ona je posle 60 godina i srebra Franje Mihalića iz Melburna 1956. godine, osvojila bronzu na OI 2016. godine u Rio de Žaneiru, rezultatom 7,08 m, što je bio novi nacionalni rekord Srbije na otvorenom. Zlatnom medaljom na Evropskom prvenstvu u dvorani 2017. godine (7,24 m) postavila je novi nacionalni rekord, kao i najbolji svetski rezultat u sezoni i treći svih vremena u dvorani.

Rekordi i legende

Skok udalj je jedna od atletskih disciplina sa najdugovečnijim svetskim rekordima. Počelo je 1935. godine kada je čuveni Džesi Ovens skočio 8,13 m. Tek 25 godina kasnije Amerikanac Ralf Boston postavlja novi svetski rekord sa 8,21 m. Karl Luis jedna je od najvećih legendi sprinta, ali i skoka udalj. Osvojio je četiri uzastopne zlatne olimpijske medalje između 1984. i 1996. godine. On je i dalje važeći svetski rekorder u dvorani, sa preskočenih 8,79 m, davne 1984. godine. Majk Pauel je na Svetskom prvenstvu u Tokiju 1991. godine postavio novi svetski rekord sa 8,95 m. Skoro 30 godina kasnije, ovaj rekord i dalje je važeći.

U ženskoj konkurenciji Nemica Hajke Dreksler osvojila u skoku udalj dva olimpijska zlata, dve titule svetskog šampiona i četiri uzastopne titule evropskog šampiona. Više puta je obarala svetski rekord, a sa 7,48 m, postigla je treći rezultat svih vremena. Svetski rekordi kod žena progresivno su rasli od dvadesetih godina XX veka pa do kraja osamdesetih. Počevši od nešto više od 5 metara, taj rast je za sada završen 1988. godine kada je Galina Čistjakova, skakačica SSSR-a, »oduvala« konkurenciju i sa 7,52 m postigla još uvek važeći svetski rekord.