Umetnost na vodi

Aleksandar Vučković

Vodeni balet, kako se još naziva sinhrono plivanje, spada u najatraktivnija olimpijska takmičenja u grupi estetskih sportova, gde se pored tehnike i umetničkog utiska ocenjuje i izgled plivačica, koje u atraktivnim kostimima, u ritmu muzike i uz svetlosne efekte, izvode baletske i akrobatske figure

Magija sinhronog plivanja nalazi se u očaravajućem spoju plivanja, ronjenja, gimnastike, akrobatike, baleta, plesa, ritmike i muzike. Sve to zajedno čini da ova „umetnost na vodi” ima mnogobrojne poklonike, od malih devojčica do iskusnih, odraslih plivačica, koje poput modernih sirena, u ambijentu bazena, ostavljaju publiku bez daha, jer u njihovom vodenom baletu kao da ne važe sile potiska i gravitacije. Sinhrono plivanje je „ženski sport”, iako ovaj visoko estetizovan skup različitih veština u vodi dozvoljava nastupanje i muškarcima, posebno na takmičenjima, činjenica je da se njime pre svega bave žene.

Bal na vodi

Slavi i popularnosti sinhronog plivanja veoma mnogo je doprinela legendarna Ester Vilijams (1921–2013), glumica bez iskustva koja je bila šampionka u plivanju i uspostavila čak poseban filmski žanr u Holivudu pedesetih godina prošlog veka, nazvan „akva-mjuzikl”. Zvali su je s razlogom „Sirena od milion dolara” i „Kraljica surfa”, a njen film „Bal na vodi” u kome je bila glavna zvezda, polovinom prošlog veka osvaja srca publike širom planete, pre svega zadivljene „vodenim tačkama” savršenog plesa.

Holivudski hroničari kažu da je „trebalo devet meseci da se rodi filmska zvezda”, odnosno da se od plivačice Ester Vilijams napravi filmska diva i iz vode izađe neprevaziđena „holivudska sirena”. Ester Vilijams je pre ugovora sa kompanijom Metro-Goldvin Majer bila samo prelepa devojka koja je pobeđivala u disciplini koja se danas naziva „plivanje na sto metara slobodnim stilom”. Ulaskom u filmsku industriju, predstavila je svetu volšebni spoj sporta i umetnosti, a njen ugovor je od prvog dana imao i klauzulu po kojoj Ester Vilijams kao gošća hotela Beverli Hils ima i posebnu propusnicu za bazen, kako bi mogla svaki dan da pliva.

Svi kao jedan

U početku, atraktivno umetničko plivanje mahom je bilo u funkciji revijalnih nastupa, da se publika zabavi šou programom u bazenu, da bi vremenom preraslo u takmičarsku formu. Širom sveta osnivaju se klubovi sinhronog plivanja u kojima se ova kompleksna veština trenira u više faza, od vežbi na suvom koje se sastoje od gimnastike, baleta i plesa, preko plivanja i zagrevanja u bazenu, ronjenja koje povećava kapacitet pluća i omogućava duže zadržavanje pod vodom, do uvežbavanja koreografije i usklađenih pokreta po sistemu „svi kao jedan”. A pošto je estetika veoma važna u umetničkom plivanju, velika pažnja se posvećuje i vodootpornoj šminki, kostimima i frizurama, koje ne smeju da se „pokvare” prilikom ronjenja.

Istorija i pravila

Na takmičenjima u umetničkom plivanju obično se izvode dva programa, obavezan i slobodan, a takmičarke mogu da nastupaju solo, u duetu ili u grupi koje najčešće imaju četiri do osam učesnica. Sinhrono plivanje je deo Olimpijskih igara od 1984. godine, kada je bilo svojevrsna senzacija na Igrama u Los Anđelesu. Kao sportska disciplina priznato je od strane AAU (Amateur Atletic Union) 1941, a četiri godine kasnije održavaju se prva nacionalna prvenstva u SAD, da bi 10 godina kasnije bilo deo zvaničnog programa Panameričkih igara. U Evropu zvanično stiže 1956. godine, osnivanjem Međunarodne komisije za sinhrono plivanje u sastavu Međunarodne amaterske plivačke federacije (Federation Internationale de Natation). Ali, prvenstva u takozvanom umetničkom slaganju figura u vodi održavala su se u Nemačkoj još od 1924. do 1935.

Na takmičenjima sportistkinje su obavezne da izvedu po pet figura, bez prekida, kao i slobodan sastav u kome se izvode figure po ličnom izboru u zatvorenom bazenu dubine od tri do osam metara, na površini od 12×12 m. Voda mora biti bistra, a dno bazena vidljivo, sa podvodnom rasvetom i zvučnicima. Svake četiri godine Međunarodna komisija za sinhrono plivanje bira i predlaže figure za obavezni deo takmičenja i određuje koeficijente njihove težine.

Takmičenja prati glavni sudija sa pet do sedam pomoćnika, kao i dva merioca vremena, plus kontrolori podvodnih zvučnika i muzičke pratnje. Ocene su od nula do 10 bodova, najviša i najmanja ocena se brišu (po jedna od svake), a preostale ocene se sabiraju pa dele sa brojem ocena, a onda množe sa koeficijentom težine figura. Sudije obraćaju pažnju na ujednačenost, način izvođenja, težinu i kompleksnost figura i muzikalnost učesnica. Konkurencija je obično veoma jaka, jer je umetničko plivanje kompleksan sport koji mnogo traži, ali i mnogo daje, između ostalog i ogroman osećaj zadovoljstva i lepote.

Muškarci koji plivaju

U švedsko-britanskom koprodukcionom dokumentarnom filmu „Muškarci koji plivaju” (Men Who Swim) iz 2010. godine, prikazana je na komičan i duhovit način grupa muškaraca koje povezuje strast prema sinhronom plivanju. Ovaj neodoljivi film Dilana Vilijamsa o prijateljstvu i ljudima koji se od svakodnevnog stresa i pritiska brane treniranjem umetničkog plivanja, da bi na kraju postali i svetski prvaci u ovom sportu, osvojio je srca i publike i filmskih kritičara širom sveta. Na Jutubu mogu da se vide mnogobrojni trejleri i klipovi iz ovog neodoljivog filma (treba ukucati u pretraživač Men Who Swim), a BETTY vam preporučuje da ako ste u prilici, pogledate i ceo film, koji će vas razgaliti svojom vedrinom i optimizmom.

Umetničko plivanje i deca

Zanimljivo je da devojčice koje žele da treniraju sinhrono plivanje, čak ne moraju ni da znaju da plivaju, jer klubovi obično imaju i početničku obuku za neplivače, a može da se počne već sa tri, četiri godine. Na takmičenja se ide od osme godine, s tim što je uslov da devojčica ume da izvede određene figure u vodi, koje su osnova ovog sporta. Jedna od njih je i „stav ptice”: jedna noga izbačena iznad vode, a glava ispod vode. Devojčice pored figura, uče i plutanje na vodi sa zaveslajima, a vežbaju i ritmičku gimnastiku. Treniranjem dete stiče snagu i za mnogobrojna „izbacivanja iz vode”, koja su rezultat snage i koordinacije pokreta i osnov ovog sporta.

Osim što jača kapacitet pluća, lepo oblikuje mišiće, a zglobove čini gipkim, trening umetničkog plivanja raduje devojčice i estetskom komponentom, jer se oblače lepi kostimi i prave zanimljive frizure. Stručnjaci kažu da ovaj sport jača kičmu i srce, ali i odlično utiče i na razvoj zapažanja, brzinu mišljenja, sposobnost organizovanja, kreativnost i timski rad, jer pored solo nastupa devojčice nastupaju i u grupi, gde su upućene jedna na drugu. Od opreme za treniranje, ne treba mnogo. Kupaći kostim, papuče, kapa i naočare su dovoljni, pored dobre volje i želje da se trenira ovako zanimljiv sport.