Muškarci koji nikada ne odrastu

autor: Mr Vesna Knežević

Najpoznatija osoba sa ovom sindromom verovatno je bio pevač Majkl Džekson, koji je u Kaliforniji napravio zabavni park Neverland, a o sebi imao običaj da kaže 
– Ja sam Petar Pan u srcu!

Kada je škotski pisac Džejms Metju Bari početkom 20.veka kreirao lik Petra Pana, opisavši ga kao “nestašnog dečaka koji može da leti i nikada ne stari”, nije mogao ni da pretpostavi da će njegov junak postati sinonim za sindrom emocionalne nezrelesti. Jer, Barijev junak Petar Pan živi svoju beskrajnu avanturu na izmišljenom ostrvu Nedođija, zajedno sa drugim izgubljenim dečacima i odbija da odraste. Zato je on i metafora večnog detinjstva, ali i svojevrsnog bega od stvarnosti, koji se naziva eskapizam.

Inspirisan ovim literalnim junakom, psiholog Den Keli je 1983. godine, u svojoj knjizi “Peter Pan Syndrome: Men who Never GrownUp”, prvi opisao sindrom koji se odnosi na nemogućnost odrastanja. On kaže da su to muškarci, obično vrlo zabavni “večiti dečaci”, koje odlikuje nedoslednost i nestalnost, te narcisoidnost i površnost. Uvek u poteri za novom avanturom, oni se lako zaljubljuju, istovremeno izbegavajući dublju emocionalnu povezanost.

Karakteristike i osobine

Po Denu Keliju, osobe sa sindromom Petra Pana imaju sedam karakteristika koje su najvidljive u kriznim situacijama. To su: emocionalna paraliza, odugovlačenje, društvena bespomoćnost, čarobno razmišljanje, problemi s majkom, ocem i seksualnošću. Doktor Keli kaže da su primetni i manjak interesovanja za karijeru, zapošljavanje i napredovanje, afektivne reakcije, nemogućnost rešavanja problema, poteškoće s privrženošću, lažna obećanja, problemi s alkoholom i narkoticima, okrivljavanje drugih, nemotivisanost za samorazvoj i razmaženost.

Po drugim autorima, muškarac sa osobinama Petra Pana je uobražen i egocentričan zbog toga što je svestan svojih vrlina, kao što su jaka intuicija, pravednost i pomaganje drugima u nevolji. On je “brižni buntovnik”, koji se ne obazire na pravila i ne pokorava autoritetima, večiti avanturista koji ne želi da odraste, jer zrelost podrazumeva obaveze, rutinu, odgovornost i manjak pustolovina. Upravo zbog toga on bira da bude neozbiljan i neodlučan, jer u životu vidi večitu igru.

Strah od odrastanja

Da li je muškarac sa sindromom Petra Pana uplašeni dečak? Verovatno, da. Da li je on bio prezaštićeno dete, koga roditelji nisu podsticali da bude samostalno? Vrlo moguće. Ili je možda reč o rođenom avanturisti, koji ozbiljnu vezu s partnerom doživljava kao okove, a zapošljavanje kao gubitak slobode?  Bilo kako bilo, Petar Pan bira finansijsku i emotivnu nestabilnost, izbegavajući tako životnu kolotečinu i svaku rutinu kao nešto strašno.

U 20. i 21. veku sve je više ljudi sa razvijenim obrascima koji karakterišu Petra Pana. Školovanje, nalaženje posla, brak i decu oni doživljavaju kao zamku dosadne svakodnevice, ograničenja koja će im srušiti snove i svako uzbuđenje. Zato oni žive svoje “produženo detinjstvo”, odugovlače sa prihvatanjem obaveza, sklapanjem braka, planiranjem potomstva, smišljajući milion razloga protiv i odlažući životno bitne odluke bez kraja.

U tom vrzinom kolu njihovih strahova, potpuno su nespremni da prihvate razložni savet da stabilnost i sigurnost crpemo i iz organizovanog života odrasle osobe, koji podrazumeva i rutinu i obaveze.

Veza sa Petrom Panom

Biti zaljubljen u osobu sa ovim sindromom u početku donosi veliku radost, jer s Petrom Panom nikada nije dosadno, on je šarmatan, zabavan i dinamičan. Problemi nastaju kada veza uđe u fazu da se razvije, kada partnerka poželi da zasnuje porodicu, ima decu, a to je baš ono što Petar Pan izbegava, jer deca i obaveze ugrožavaju njegov razbarušeni komoditet. 

Da bi veza uspela, jasno je da Petar Pan treba da se promeni. Mnogi psiholozi su razmatrali koji tip žene bi mogao da utiče na muškarca sa ovim sindromom, da se uozbilji, bude veran i odgovoran, odnosno emocionalno i socijalno inteligentan.

U Barijevom romanu, Petar Pan bira Vendi, brižan materinski profil ženske osobe, koja ga voli bezuslovno. Ali, u realnom životu sve je više žena poput Zvončice, večite devojčice s avanturističkim duhom. I naravno da Petar Pan želi Vendi pored sebe, jer mu pruža stabilnost i sigurnost, ali ga vrlo privlači i Zvončica, jer su slični i razumeju se.

Kao i obično, rešenje je u balansu. Žena koja u sebi ima osobine obe junakinje, dakle brižnost i odanost Vendi i duh Zvončice, težeći za svojim ciljevima, može sa svojim Petrom Panom da gradi vezu dvoje ravnopravnih ljudi. Sve drugo je emocionalno mučenje, osobito kada se zrela, samosvesna i ambiciozna žena zbog ljubavi transformiše u svoju suprotnost.

Iako šarmeri u društvu, komunikativni i interesantni, muškarci sa sindromom Petra Pana u ljubavnoj relaciji retko koga usreće. Njihova emotivna nezrelost, nepresušna potreba za pažnjom i divljenjem u kombinaciji s izbegavanjem ozbiljnog dijaloga i preuzimanja odgovornosti, nanose bol i povređuju, pa valja dobro razmisliti pre upuštanja u ozbiljniju vezu s nekim od ovih večitih dečaka.