Najčešće zimske infekcije kod dece

 

Strah od hladnoće, promaje i prehlade donosi mnogo briga roditeljima koji strahuju od učestalog oboljevanja mališana u hladnijem delu godine.

 

Autor: Dr Radmila Kosić, pedijatar

 

Niske temperature, velika vlažnost, vetar i padavine normalne su pojave u našem klimatskom području. Kraći dani i zimska vremenska prognoza nateraju nas da drugačije planiramo i provodimo vreme u jesenjim i zimskim mesecima. Evropsko radno vreme i rani povratak majke na posao dovode do toga da deca već sa navršenih godinu dana čekaju na prijem u predškolske ustanove, a modernoj porodici ostaje sve manje zajedničkog vremena.

Zatvoreni, grejani, neprovetreni prostori u vrtićima, školama, tržnim centrima i igraonicama pravi su rasadnik bakterija i virusa. Deca predškolskog uzrasta najviše se razboljevaju u godini kada uđu u kolektiv – njihov imuni sistem se u uslovima porodičnog okruženja razvijao polako, samo povremeno dolazeći u kontakt sa izazivačima bolesti. Po kretanju u obdanište svakoga dana će zaranjati u more mikroorganizama koje oko njega rasejavaju deca koja kijaju, kašlju, dodiruju prljavim rukama igračke i stolove… Cena građenja kolektivnog imuniteta plaća se 10 do 12 puta u tim prvim godinama. Smatra se da zdravo dete boluje prosečno jednom mesečno.

 

Virusne infekcije disajnih puteva

Ovo su najčešće bolesti sa kojima se pedijatar sreće u svakodnevnom radu, naročito u zimskim mesecima. Mala deca su osetljivija na virusne uzročnike bolesti. Imunitet je nedovoljno razvijen, a rizik od izlaganja virusima veoma veliki. Isti virusi kod različite dece mogu da daju različite kliničke slike. Pojava sličnih simptoma kod velikog broja dece ukazuje na epidemiju. Dokazivanje uzročnika najčešće nije moguće u svakodnevnoj praksi, srećom, nije ni neophodno. Na osnovu uzrasta, kliničke slike i kompletne krvne slike može se postaviti dijagnoza. Redovne kontrole i saradnja sa lekarom dovode do kompletnog izlečenja.

 

Akutni virusni rinofaringitis

Karakterišu ga bistra sekrecija iz nosa, grebanje u guši, povišena temperatura. Glavobolja i konjuktivitis pogoršavaju opšte stanje malog pacijenta. Posle nekoliko dana sekrecija iz nosa će postati mutna, suvi kašalj prelazi u produktivni. Boja i gustina sekreta ne govore mnogo o vrsti virusa, a najmanje znače bakterijsku komplikaciju – to je normalan tok bolesti. Ima mnogih tipova virusnih infekcija disajnih puteva. Neki od njih su: rinovirusi, korona virusi, adenovirusi, respiratorni sincicijelni virusi. Zato postoji mogućnost da mnogo puta u životu obolimo od virusnih infekcija disajnih puteva. Mlađa deca obično izgledaju bolesnije, zapušen nosić ometa dojenje, beba slabije jede i spava. Komplikacije ovih bolesti su retke. Zbog anatomije glave, sinusnih šupljina i srednjeg uha moguće je da dete oboli od akutne upale srednjeg uha, što je i najčešća komplikacija infekcije gornjih disajnih puteva.

 

Bronhiolitis

U pitanju je virusna bolest tankih bronhija (bronhiola) kod dece uzrasta do dve godine. Bolest počinje kao obična kijavica, ali se za kratko vreme kašalj pogorša, disanje je otežano i čujno. Davanje antibiotika ne utiče na razvoj ni na tok bolesti. Respiratorni sincicijelni virus agresivno ošteti zidove bronhija, luči se gust sekret koji dodatno otežava protok vazduha i efikasnost disanja. Opšte stanje deteta može, ali ne mora, biti loše. U slučaju odbijanja hrane i teškog disanja, lečenje se sprovodi u bolničkim uslovima. Deca koja su jednom prebolela bronhiolitis imaju sklonost da više puta u ranom detinjstvu imaju slične tegobe, srećom, nemaju povećanu sklonost ka bolestima pluća u odraslom dobu. Ovoj bolesti su sklonija prevremeno rođena deca, kao i mlađe dete kome viruse donose starija deca iz vrtića.

 

Bronhitis

Bronhitis je češće oboljenje u dečjem dobu nego što se obično misli. Pedijatri smatraju da svaki virus koji zahvati sluzokožu nosa nastavlja razmnožavanje i u sluzokoži bronhija. Kliničku sliku karakterišu kašalj i čujni fenomeni prilikom slušanja pluća. Inhalatorna terapija, koja se može sprovesti kod kuće, olakšava tok bolesti. Dete neće napuštati toplo porodično okruženje po hladnom vremenu, niti će se izlagati mogućnosti da još nešto pokupi po čekaonicama. Primena antibiotika nije potrebna. Primenjuju se samo onda kada se sumnja na bakterijsku komplikaciju virusne bolesti. Ponavljani bronhitis sa težim tokom treba ispitati kod pulmologa.

 

Grip

Ovo je virusna bolest epidemijskog karaktera koja se javlja u zimskim mesecima. U svakodnevnom životu smo skloni da svaku virusnu infekciju sa povišenom temperaturom zovemo gripom. Karakterišu ga bol u zglobovima i mišićima, glavobolja, suv kašalj, povraćanje… Klinička slika zavisi od vrste virusa i uzrasta. Mlađa deca ređe obolevaju i imaju netipičnu kliničku sliku. Grip napuni čekaonice školskih dispanzera. Školarci ga mogu preneti mlađim i starijim ukućanima. Lečenje je simptomatsko, a vakcinacija je jedini sigurni način zaštite. Deca retko imaju komplikacije gripa.

 

Bespotrebna upotreba antibiotika

Virusne bolesti su tokom cele godine mnogo češći izazivači bolesti kod dece u odnosu na bakterijske uzročnike. Zimi provodimo mnogo više vremena u zatvorenom prostoru. Prostorije se više greju i manje provetravaju. Zimske virusne bolesti se leče kod kuće – mirovanjem, zdravom hranom, toplim čajevima i supama. Komplikacije su moguće, ali ih nećemo sprečiti davanjem antibiotika i čestim odlaskom lekaru. Naprotiv, nepotrebnim uzimanjem antibiotika razvijamo sojeve bakterija koje su otporne na njih. Bolesno dete mora se isključiti iz kolektiva, brižljivo negovati kod kuće i vratiti među vršnjake tek po potpunom ozdravljenju.

 

Chad Thomas Jersey