Samopouzdanje – Betty

Ojačajte veru u sebe

Zrelo samopouzdanje, za razliku od niskog, lažnog i poljuljanog, podrazumeva realno sagledavanje svojih sposobnosti i težnju ka ostvarenju ličnih potencijala. Do njega se dolazi kroz spoznavanje svojih osobenosti, fokusiranjem na ono pozitivno i analiziranjem osobina koje odlikuju samopouzdane osobe

Autor: Marina Brašić

Ako želite da uspete u poslu, da se oprobate u novim stvarima, da osvojite ljubav svog života ili nešto četvrto, potrebno vam je samopouzdanje, jer je vera u svoje sposobnosti povezana sa uspehom u toj meri da se može reći „uspeh je u samopouzdanju”. Međutim, samopouzdanje se ne izgrađuje za nekoliko dana. Promena je moguća, ali je potrebno vreme i rad na sebi kako bi se vera u sebe izgradila i učvrstila.  

    

Samopouzdanje i samopoštovanje: Način na koji vidimo i vrednujemo svoje sposobnosti, kao i osećaj da verujemo svojim sposobnostima i potencijalima, naziva se samopouzdanjem. Zrelo samopouzdanje se odnosi na poznavanje svojih sposobnosti, granica i mogućnosti, kao i sigurnost da se ostvare željeni ciljevi. 

Samopoštovanje podrazumeva poštovanje sebe kao osobe, kao ličnosti. Osoba sebe poštuje i voli zbog onog što jeste, ceni svoje uspehe, prihvata svoju pozitivnu i negativnu stranu ličnosti. 

Kada osoba ima samopouzdanje i samopoštovanje ona dominantno pozitivno vrednuje sebe i svoje mogućnosti i u skladu sa takvim doživljajem kreira svoj život. Ona zna ko je, kakva je osoba, i šta može da uradi za sebe i druge. 

Poljuljano samopouzdanje: Životne krize ili velike životne promene nose sa sobom uznemirenost, strah i brigu. Temeljne postavke samopouzdanja mogu da se uzdrmaju, zbog čega ljudi često preispituju sebe i svoje sposobnosti. Ako osoba poseduje celovitu i stabilnu sliku o sebi, ovo preispitivanje će imati pozitivne konotacije. Međutim, problem nastaje onda kada osoba nema izgrađeno samopouzdanje, nema realnu sliku o tome šta može a šta ne, i zašto. Umesto da veruje u svoje sposobnosti onakve kakve jesu, ona izbegava suočavanje sa realnom slikom sebe i rad na svojim potencijalima. U tim psihološkim manevrima izbegavanja realnosti rađaju se tri vrste lošeg samopouzdanja: premalo samopouzdanja, previše samopouzdanja i lažno samopouzdanje.

Psihoterapijske tehnike 

Razgovori sa stručnjakom na temu samopouzdanja mogu da budu blagotvorni, ali svaka osoba može i sama da uradi nešto za sebe kako bi ojačala svoje samopouzdanje. Postoje brojne tehnike za podsticanje i jačanje samopouzdanja koje se koriste u psihoterapiji, a mi smo izdvojili tri među njima:

Krug ličnosti 

Problem sa samopouzdanjem proizlazi iz nedovoljne svesti o svojim potencijalima i ograničenjima. Osvešćivanje ličnih osobenosti, kako onoga zbog čega se ponosimo tako i onoga na šta smo manje ponosni, uvek je od koristi kada radite na samopouzdanju. Uzmite papir, nacrtajte na njemu veliki krug, pa u krugu ispišite sve vaše osobine (pozitivne, negativne, neutralne, opšte ili one koje imaju svi). Kada to uradite, razmislite u kojim se sve situacijama one ispoljavaju, gde ih prepoznajete. Posebno obratite pažnju na to da li je u krugu više negativnih ili pozitivnih osobina.

Fokusiranje na pozitivno  

Osobe koje imaju problem sa samopouzdanjem obično se fokusiraju na svoja ograničenja ili mane. Često budu preplavljeni negativnim mislima i osećanjima, očekuju negativne ishode. Stalno su sumnjičave povodom svojih sposobnosti, ističu svoje greške, a svoje uspehe povezuju sa srećom ili slučajnošću. Ako želite da menjate i jačate samopouzdanje, usmerite se na pozitivno. Pokušajte da situacije u kojima osećate da nemate samopouzdanja posmatrate pozitivno: šta je dobro u njima, kako ste dobro odreagovali u njima i drugo.

Analiza samopouzdane osobe 

Pokušajte da pronađete osobu iz okoline koja se odlikuje zdravim samopouzdanjem. Analizirajte njeno samopouzdanje – gde ga prepoznajete, kako ga vi primećujete, šta sve ta osoba može. „Pozajmite” te njene osobine i primenite ih na sebi. Fantazirajte kakvi možete da budete kada imate samopouzdanje – koje sve to osobine imate, šta sve radite, na koji način radite. Možda već imate neke od tih osobina, samo ih do sada niste primetili.

Osobe koje imaju premalo samopouzdanja razviće stidljvost, povučenost, strah i izbegavaće nove situacije. Njihovo ponašanje će biti usmereno ka izbegavanju realnih situacija u kojima bi mogli da testiraju svoje sposobnosti i dožive mogući neuspeh. 

Osobe koje imaju previše samopouzdanja mogu da budu „uobražene”, kontrolišu druge ljude, misle da su „van konkurencije”, vođene samoidealizacijom i mišljenjem da su fantastičnih i idealnih sposobnosti. 

Kod osoba sa lažnim samopouzdanjem potisnuta je svaka sumnja u svoje sposobnosti, a lični neuspesi se ne registruju. Takve osobe predstavljaju sebe onakvima kakvi bi želeli da budu.  Njihovo ponašanje može da bude razmetljivo i manipulativno, oni teže da ističu svoju „savršenost”, umesto da budu u skladu sa sopstvenim mogućnostima i potencijalima. 

Zrelo samopouzdanje: Podrazumeva realno sagledavanje svojih sposobnosti i težnju ka ostvarenju potencijala, usklađenost između Idealnog Ja i Realnog Ja. Zrelo samopouzdanje proizilazi iz celovitog sagledavanja vlastitih osećanja i sposobnosti kroz pozitivna iskustva. 

Za osobe koje nemaju izgrađeno samopouzdanje od detinjstva, koje su oduvek sumnjale u svoje sposobnosti, i kojima okolina nije bila velika podrška u sagledavanju ličnih potencijala (obično je više bila usmerena na ograničenja), psihoterapija može da bude dobro rešenje za rad na izgrađivanju realnog samopouzdanja i samopoštovanja. Razgovori sa psihoterapeutom mogu da pomognu da osoba postepeno otkriva svoje potencijale, preispituje ih u sigurnom okruženju, nauči da ih vrednuje i učvršćuje pozitivno mišljenje o sebi. U prihvatajućem odnosu sa stručnjakom osoba može da radi na celovitoj i konstantnoj slici o sebi.