Nauka, umetnost i sport

Autor: Darinka Mihajlović

Mnogi će reći da je šah mešavina sporta, umetnosti i nauke, ali to nije potpuna definicija ove drevne igre

Šah je jedna od najzanimljivijih igara koju igraju i stari i mladi. Bez obzira na to da li ste dete ili odrasla osoba, šah može da vam pruži značajne obrazovne prednosti. Uz šah vežbate mozak i krajnji rezultat nema veze sa srećom nego isključivo sa veštinom igrača. Pokažite koliko se dobro snalazite na 64 crno-bela polja i iskoristite kvalitetno svoje slobodno vreme ove zime uz šah, bilo da ste izazvali nekog člana porodice ili će vam protivnik biti računar…..

Kraljevska igra

Šah je verovatno najstarija igra koja se održala do današnjih vremena. Poznato je da ime ove igre potiče od persijske reči „šah“, koja znači „kralj“, a izraz „šah-mat“ je takođe persijskog porekla i znači „kralj je mrtav“. Osim Persijancima, u raznim vremenima pronalazak šaha se pripisivao i Grcima, Rimljanima, Vaviloncima i mnogim drugim narodima. Danas se smatra da šah vodi poreklo iz Indije, odakle se raširio u Persiju, Arabiju, a zatim i zapadnu Evropu. Šah se igra u svim krajevima sveta, organizuju se međunarodni turniri koje sa zanimanjem prate milioni ljudi širom planete. Tabla sa crnim i belim poljima, kakva se danas koristi, nastala je 1090. godine u Evropi. Izumeo je sveštenik kome je bilo zabranjeno da igra šah. On je napravio tablu koja izgleda kao knjiga kad se sklopi i ostavi na polici.

Jifan Hu
Nikola Sedlak
Magnus Karlsen
Nataša Bojković

Oko 605 miliona ljudi širom sveta igra šah.

Neurolozi iz Klivlenda i Ohaja tvrde da se igranjem šaha i sličnih misaonih igara, tri puta manje izlažemo riziku od demencije ili Alchajmerove bolesti.
Teoretski je moguće da partija šaha ima 5949 poteza. Emanuel Lasker je najduže držao titulu svetskog prvaka, ukupno 26 godina i 337 dana.
Najkraća šahovska partija imala je samo dva poteza, a odigrana je u Lajpcigu na turniru 1878. godine.

 

Šah-mat, pat i remi

Šah se igra na šahovskoj tabli koja je podeljena na 8 kolona i 8 redova polja, dakle sadrži 64 polja koja su naizmenično crne i bele boje. Svaki igrač počinje igru sa 16 figura. Figure su: kralj, kraljica (ili dama), top (ili kula) – 2 komada, skakač (ili konj) – 2 komada, lovac (ili laufer) (2 komada), pešak (ili pion) – 8 komada. Jedan igrač igra belim, a drugi crnim figurama, naizmenično pomerajući svoje figure, pri čemu beli ima prednost prvog poteza.

Šahovske figure nisu napravljene da izgledaju kao ljudi jer je šah dolazeći sa istoka prošao kroz islamske države, a islam ne dozvoljava da se koriste figure ljudi ili životinja u igrama, pa su one imale samo blede oblike onoga što treba da predstavljaju. Figure su vremenom pretrpele mnoge izmene u dugoj istoriji ove igre.

Cilj igre je dovesti protivnika u šah-mat situaciju, kada ne postoji način da se kralj zaštiti od napada ili da se pomeri na nenapadnuto polje. U tom slučaju partija se završava, a pobednik je igrač koji je matirao suparnika. Osim mata, kad je pobednik poznat, partija može da rezultuje i remijem ili pat pozicijom – tada je rezultat nerešen.

Pravila su se takođe menjala, bilo je vreme kada se i kralj mogao „pojesti“ što je po današnjim pravilima, nemoguće. „Rokada“ je relativno nova zamisao od pre nekih 400 godina. Međutim, bilo da se igra figuricama slonova, dvokolica, lovaca ili pešaka, pobeda je uvek zavisila od sudbine jedne figure – kralja.

Takmičenja i šampioni

Šahovska takmičenja mogu se podeliti na turnire, mečeve i timska takmičenja. O bilo kakvom takmičenju da se radi, za pobedu se dobija jedan poen, za remi pola, dok se za izgubljenu partiju ne dobijaju poeni. Šahovski turniri organizuju po kružnom sistemu (Berger), zatim po švajcarskom, ševeninškom i nokaut sistemu. Šahovski meč organizuje se između dva protivnika. Kako bi oba protivnika bila ravnopravna najčešće se mečevi organizuju tako da imaju paran broj kola. Ekipna takmičenja igraju timovi, jedan tim protiv drugog, tako što se igrači raspoređuju po tablama. Takmičenje simultanke je kada jedan igrač igra protiv više njih tako što se kreće od table do table i svaki put povuče po potez. Obično se igra na 20-30 tabli. Hendikep-mečevi su šahovska takmičenja egzibicionog tipa. Šah na slepo je šahovska partija u kojoj bar jedan igrač igra tako što nema mogućnost da vidi šahovsku tablu, ili nema kontakta sa šahovskim figurama.

U muškoj kategoriji pre-šampionsko doba, od XV do pred kraj XIX veka, imalo je svoje majstore šaha iz Španije, Italije, Nemačke, Francuske i Engleske, dok je u XX veku, naročito u drugoj polovini, ekspanzija šampiona iz SSSR-a: Mihail Talj, Boris Spaski, Anatolij Karpov, Gari Kasparov i Amerikanac Robert Fišer.

Trenutno najbolji igrači sveta, prema FIDE rejting listi, su u muškoj konkurenciji Norvežanin Magnus Karlsen, a u ženskoj Kineskinja Jifan Hu. Trenutno najbolji šahisti Srbije su Nikola Sedlak i Nataša Bojković.

Deca i šah

Da li je šah sport? Mnogi će reći da je šah mešavina sporta, umetnosti i nauke, ali to nije potpuna definicija ove drevne igre.

Baš zbog ove kompleksnosti, pedagozi kažu da bi deca trebalo što češće da igraju šah zbog velike koristi za njihov intelekt, uravnoteženi razvoj i funkcionisanje celokupne ličnosti.

Danas je u tridesetak zemalja šah obavezan predmet u školama, u Rusiji čak punih četrdeset godina.

Puno je diskusija i mnogo ideja o tome kako decu uvoditi u šah. Glavni problem na početku jeste održati entuzijazam i interesovanje deteta. Deca izgleda uče šah različito od odraslih: dok ovi drugi unapred razrađuju strategije, ekspertize, fokusirajući se na detalj preko koga dolaze do opšteg plana, deca počinju igru više na globalnom nivou, igrajući intuitivno. U šahu, slično kao i u muzici i matematici prethodno iskustvo nije ograničavajući faktor. Deca mogu da uče šah već sa 3-4 godine.

Šah, kao i svaka druga igra u detinjstvu, mora biti samovoljna i oslobođena pritiska. Samo na taj način, kroz zabavu, šah može ispoljiti sve svoje delotvorne prednosti na dečiji razvoj.