Uzbudljivo i opasno

Postoje ljudi kojima običan uron u plavetnilo ne donosi dovoljno uzbuđenja. Podvodne pećine im pružaju upravo to za čime tragaju.

 

Autor: Velibor Toković

 

Nedostupna mesta naše planete oduvek su intrigirala one znatiželjnije među nama. Neistražena kopnena prostranstva su se vremenom smanjivala. Fokus javnosti je svemirskim letovima okrenut prema zvezdama, i tek se u poslednjih dvadesetak godina pojačalo interesovanje za podvodni svet. Široka javnost se uglavnom zapitala čega ima ispod talasa tek nakon gledanja filma „Titanik“.

Ronjenje kao rekreativna aktivnost ima brojne poklonike širom planete, a turistički centri u svojoj ponudi obično imaju ronilačke ture koje uključuju brzinsku obuku za korišćenje osnovne opreme.

 

Doprinos Žaka Kustoa

Ova zabava ne bi bila moguća bez izuma koji je nastao četrdesetih godina prošlog veka. U njegovom stvaranju učestvovao je i proslavljeni istraživač okeana Žak Iv Kusto, a javnosti je predstavljen pod imenom „Aqua-Lung“ (pluća za vodu). U pitanju je jedan od prvih uređaja koji su roniocima dozvoljavali autonomno kretanje ispod vode. Svi dotadašnji izumi su uključivali crevo kroz koje je do ronioca stizao vazduh upumpavan pomoću mehanizama smeštenih na površini. Dužina creva je određivala i opseg kretanja ispod vode. Poseban rizik donosile su oštre podvodne stene, događalo se da oštete dovod vazduha, što je u mnogim slučajevima bilo jednako smrtnoj presudi za onoga ko od tog vazduha zavisi. Uprkos tome ljudi su se upuštali u ispitivanje podvodnih pećina i pre Kustoovog otkrića.

 

Britanska grupa za ronjenje u pećinama

Poplavljene pećine na lokaciji Mendip Hils u Somersetu predstavljale su pravi izazov za neformalnu grupu odvažnih Britanaca. Oni su tokom 1935. godine organizovali ekspediciju koja je trebalo da istraži ovaj lokalitet. Džek Šepard je odabran za ulazak u misteriozni podvodni svet, a ceo poduhvat je prenosio i BBC, što je donosilo izuzetno uzbuđenje hiljadama slušalaca. Šepard je koristio standardno ronilačko odelo toga doba, sa velikim skafanderom, što je ograničavalo pristup uskim prolazima. Većina opreme je bila samostalno izrađena, a vazduh je do njega stizao pomoću stare pumpe za bicikl, posebno prerađene za ovu namenu. Deo ekipe koja je pomagala oko transporta opreme je interno nosio nadimak „šerpasi“, analogno pripadnicima Šerpa naroda koji su tradicionalni pomagači alpinistima prilikom uspona na Mont Everest. Grupa je nastavila svoja istraživanja nakon Drugog svetskog rata, koristeći sve prednosti napretka u izradi ronilačke opreme (ovaj progres je nastao prvenstveno zahvaljujući vojnim potrebama, ali je ubrzo naišao i na veliku primenu u civilnim aktivnostima). Britanske podvodne pećine su i danas jedno od atraktivnijih mesta za ljubitelje ovog sporta.

 

Opasne sedamdesete

Florida je takođe visokocenjena u krugovima ljubitelja ovog sporta zbog svog podvodnog pećinskog „blaga“. Početkom sedamdesetih godina prošlog veka mnogi ronioci su rešili da se oprobaju u ispitivanju sopstvenih sposobnosti zaranjajući u uzane otvore, kojima ovaj deo sveta obiluje. Mnogi od njih su se u tu avanturu upuštali bez ikakve prethodne pripreme, što je za posledicu imalo gubitak od preko stotinu života tokom te dekade. Situacija je postala toliko ozbiljna da je država Florida imala nameru da apsolutno zabrani ronjenje, ne samo u podvodnim pećinama, već i u njihovoj okolini. Udruženja ljubitelja ovog sporta su reagovala otvaranjem velikog broja trening centara, kao i uvođenjem sistema pravila kojih su se morali pridržavati svi koji žele da zavire u tajanstveni svet dubina. Ovi napori su urodili plodom, tako da su već početkom osamdesetih godina nesrećni slučajevi postali izuzetno retki, a taj trend se nastavio do današnjih dana. Pozitivnom razvoju situacije je svakako doprineo i tehnološki napredak opreme.

 

Posebna tehnika

Standardna ronilačka oprema ne ispunjava sve što je potrebno za uron u pećinu, stoga je razvijena posebna oprema za ovu vrstu ronjenja. Tehnika ronjenja se takođe razlikuje. Od ronioca se očekuje da se kreće uzrokujući što manje turbulencija kako ne bi zamutio vodu u, ionako, mračnom prostoru. Obuka je neophodna, a svaki uspešno savladani deo treninga može da ima ključnu ulogu ukoliko nešto krene naopako. U većini slučajeva ovde je nemoguće izroniti direktno prema gore, već je neophodno vratiti se istim putem kojim ste i došli. To iziskuje pažljivo planiranje i dobru procenu količine kiseonika u bocama. Ipak, jednom kada zaronite u čarobni svet podvodnih pećina, shvatite da se sav uloženi napor isplatio.

 

Najlepše podvodne pećine, od Brazila do Rusije:

Anhumas, Bonito, Brazil

Na vrhu uzanog tunela visokog oko 70 metara nalazi se maleni otvor kroz koji sunce prodire u pećinu ispunjenu kristalno čistom vodom tokom kratkog perioda. To je i ulaz kroz koji dnevno sme da prođe do 25 ljudi koji su dobili dozvolu za druženje sa brojnim jatima riba. Jednom kada uđete u njihovo carstvo imate priliku da ronite do 25 metara dubine. Period od decembra do marta je idealan za posetu ovoj lokaciji.

 

El Cenote, Plaža Giron, Kuba

Ovaj splet udubljenja u krečnjačkom tlu još uvek nije u potpunosti istražen. Njegove bočne pukotine sežu do najmanje 70 metara duboko, a predstavlja vezu između mora i velikog jezera. Moguće je proći kroz tunel dužine 800 metara, a tokom ronjenja ćete sresti mnogo ribica koje inače nastanjuju okolne koralne grebene. Posetiocima svoje čari nesebično nude i brojne kamene formacije interesantnog oblika.

 

Pećina Orda, Perm, Rusija

Locirana na istočnim padinama Urala sa preko 5 kilometara dužine, Orda je najduža gipsana pećina na svetu. Uzani prolazi se smenjuju sa velikim prostorijama, a gde god da pogledate, videćete nepregledne bele zidove. Posebnost ovog mesta je neprestana promena izgleda zidova budući da se gipsane naslage rastvaraju i ponovo talože, dajući posetiocima svaki put iznova sasvim novi oblik na uvid. Veći deo pećine je još uvek neistražen, a da biste se upustili u otkrivanje njenih tajni, potrebno je da budete sertifikovani ronilac u pećinama.

 

Cenote Anđelita, Tulum, Meksiko

Poluostrvo Jukatan je bukvalno izbušeno hiljadama otvora koji su ispunjeni vodom. Cenote Anđelita sadrži i slanu i slatku vodu. Ovi slojevi su razdvojeni oblačastom strukturom sačinjenom od vodonik sulfida, koji omogućava proticanje jedinstvene reke ispod okeana.

 

Pećina Nereo, Algero, Sardinija

Najveća podvodna pećina u Sredozemnom moru svojom lepotom privlači ronioce iz celog sveta. Njenim lukovima i tunelima obično se prilazi zaranjajući na oko 30 metara dubine, gde se nalazi jedan od ulaza. Odatle se penjete kroz tunel do prostorije ispunjene vodom i dnevnim svetlom koje dopire kroz druge otvore. Ova lokacija predstavlja odličan način da se upoznate sa ronjenjem kroz podvodne pećine budući da ne postavlja preterane zahteve pred ronioca.

 

Samo za odabrane

Uz sve lepote i uzbuđenjа koje zaron u nepoznato donosi, ovaj sport pruža i određeni osećaj posebnosti onima koji se njime bave. Zbog kombinacije mnogih zahtevnih elemenata, ovo nije aktivnost kojom može da se bavi prosečan ronilac. Prema nekim procenama manje od jednog procenta aktivnih ronilaca poseduje znanja i veštine potrebne za sticanje zvaničnog sertifikata.