Zdrav i ljut

Armoracia lapathifolia Gilib. – ren

(Syn. Cochlearia armoracia L.)

(porodica krstašica – Brassicaceae)

Ren je, prema narodnom verovanju, i sredstvo koje štiti od more (osećaj pritiska, potištenosti, tegobe)

Autor: Prof Dr Radiša Jančić

Ova višegodišnja, zeljasta biljka sa debelim, mesnatim i razgranatim korenom, ima uspravnu stabljiku, visine od 15 do 125 centimetara. Stabljika je u gornjem delu razgranata, uglasta je i šuplja. Prizemni listovi su sa dugačkim drškama, izduženo jajastog oblika, pri osnovi srcasti, mogu da budu dugački i do jednog metra. Listovi na stablu su sa kratkim drškama ili sedeći, deljeni u režnjeve ili duboko nazubljeni. Cvast rena je metličasta, složena od mnogobrojnih grozdova. Čašični listići su sa opnastim obodom. Krunični listići su unakrst postavljeni, široko objajasti, beli. Plod je loptasta ljuščica. Cveta od maja do jula. Raste po vlažnim mestima, a takođe se i gaji.

Poznat od davnina

Prema grčkoj mitologiji Apolonu su proročice u Delfima rekle da ren u zlatu vredi onoliko koliko iznosi težina njegovog korena. Pominje ga i Plinije u delu „Istorija prirode“, a u Pompeji je pronađena slika rena na jednom muralu. Korisna svojstva rena su očito bila poznata u davnim vremenima, a o njemu su pisali i Džordž Vašington i Tomas Džeferson.

Ren u Srbiji

U Srbiji su zastupljene dve vrste ovog roda, A. lapathifolia (ren) je vrsta koja se gaji u mnogim baštama, a A. macrocarpa raste divlje u prirodi (okolina Beograda i na Fruškoj Gori).

Svež koren se koristi kao dodatak jelima, ali i kao sastavni deo određenih biljnih preparata. Ren se gaji zbog zadebljalog mesnatog korena, bele do žućkastobele boje. Koren se vadi u jesen, a moguće ga je sačuvati tokom cele zime u trapu, zakopanog u pesak. Ukoliko se korenje ne vadi na vreme, ren može da postane invazivna baštenska biljka. Koren koji nije izvađen na vreme postaje drvenast i nije pogodan za kuhinjsku upotrebu, ali ga je moguće iskoristiti za rasađivanje novih biljaka.

Zašto plačemo kada ga rendamo?

Svež koren sadrži glikozid sinigrin, vitamin C, mineralne materije i druge elemente. Sinigrin je supstanca koja se lako razlaže prilikom čega se oslobađa alilizosulfocijanat. Ovo je isparljivo sumporno etarsko ulje ljutog mirisa i ukusa koje draži oči i izaziva suze prilikom rendanja rena. Etarsko ulje rena se može dobiti destilacijom pomoću vodene pare.

Koje tegobe olakšava?

Razblažen sok od rena upotrebljava se za ispiranje usta i grla budući da ima svojstvo da smiruje upalu. Istrugani svež koren rena upotrebljava se spolja kao sredstvo za draženje kože (poboljšava perifernu prokrvljenost) kod reumatičnih bolova, neuralgija i promrzlina.

Čest gost na trpezi

U kulinarstvu se često koristi koren rena izvađen u jesen, sirov, riban ili sitno iseckan. Prepoznatljiv je usled svog ljutog ukusa i oštrog mirisa koji draži oči i izaziva suze. Dobar je prilog uz brzo pečeno ili kuvano meso, a obavezan je kao dodatak uz neke vrste kobasica. Dodaje se pikantnim sosevima, umacima sa majonezom, pavlakom i slično. Takođe lepo ide i uz sarmu od kiselog kupusa.