Od „gukanja“ do reči

autor: Dr Radmila Kosić, pedijatar

Uloga najbliže porodice je presudna za razvoj govora, razgovarajte sa detetom često i mnogo, bez obzira na uzrast

Interesovanje za ljudski glas je urođeno. Novorođenče jasno čuje zvukove iz okoline, ali sa posebnom pažnjom sluša ljudski govor. Vid i sluh su razdvojeni, tokom sazrevanja nervnog sistema će se spojiti u pokret okretanja lica prema izvoru zvuka. Za opstanak su mu neophodni odrasli iz okoline – plačom će pokušati da dozove i dobije pomoć. Majka već u prvim danima života bebe nauči da prepoznaje vrste plača. Plač zbog gladi izazvaće brzo nadolaženje mleka, bolni grčevi u stomaku izazivaće vrištanje koje ume da potraje i nekoliko sati nedeljno, plač zbog usamljenosti nateraće vas da zaboravite sve stroge preporuke i uzmete ga u naručje… Od reakcije na vaš glas, razlikovanje poznatih i nepoznatih, prijatnih i neprijatnih zvukova porodične svakodnevnice do razumevanja i odgovora na zvuke, neće proći više od nekoliko meseci.

„Gukanje“ želja za komunikacijom

U drugom mesecu života beba će potražiti pogledom izvor zvuka. Zadovoljno „gukanje“ će se razlikovati od plača. Ova „proizvodnja glasa“ nije svesno saopštavanje potreba – plačem pokazuje nezadovoljstvo, „gukanjem“ pokazuje želju za komunikacijom. Izgovaraće otvorene samoglasnike „aaaa“, „oooo“, potom će im dodati „p“,“b“,“m“ – gukanje će početi da liči na reči. Ova faza govora nije imenovanje osoba i predmeta i ne može se preskočiti. Bez obira koliko ste porodično ili lično ćutljivi naterajte se da u prisustvu bebe više govorite. Govorite stalno, opisujte obične pojave i radnje – kupanje ili kuvanje vama su obične radnje, brojalice ili pesmice ste davno zaboravili… Ipak, želite li da vaša beba razvija govor i pažnju, moraćete da joj pružite obilje svakodnevnog govora. Podjednako će je veseliti sadržaj filma ili recept po kome upravo kuvate, pratiće vaš izgovor, intonaciju, prepoznavaće emocije… Reagujte govorom na svaki bebin zvuk, provodite li mnogo vremena sami sa detetom, i vama će prijati ovakvi „razgovori“.

Razumevanje govora se savlada u drugoj polovini prve godine. Već je savladalo samoglasnike, oduševilo babu i tatu povezanim slogovima „ba-ba“, „ta- ta“, radovaće se što ste zadovoljni njegovim oglašavanjem. Plakaće kada je nezadovoljno, gukaće u zadovoljstvu – govor je uvek povezan sa zadovoljstvom. Raste interesovanje za govor odraslih, vikanjem skreće pažnju na sebe i „uključuje se u razgovor“. Pažljivim slušanjem moći ćete da razlikujete pitanja i ushićenja… od spajanja dva sloga napredovaće do kombinacije različitih „taaa-baaa- maaa“. Dete shvata značenje reči slušajući ih u raznim značenjima i situacijama. Izdvojiće ključne reči koje se ponavljaju u situacijama koje ga se tiču – „gde je lopta“, „kako je lepa lopta“, povezaće značenje reči sa predmetom. Kada upotrebi istu reč za predmet ili osobu svaki put kad je ugleda – možete biti ponosni što je „progovorilo“. Ne insistirajte na pravilnom izgovoru, cilj je postignut – vi razumete šta traži, a beba dobije ono što je želela da imenuje. To je najbolje što može za sada.

Širi repertoar reči od druge godine

Bogat izbor slogova i reči očekujte početkom druge godine. Prve reči su uvek imenice – mama, tata, seka, bata. Još uvek mu je razumevanje važnije od izgovora, sa širenjem interesovanja za predmete i hranu širiće i repertoar „svojih“ reči za iste. Smislene reči će koristiti u različitim intonacijama, isto kao i odrasli. Uzdržite se od ispravljanja, bolje je da ponavljate reči pravilno – vaš ispravan govor je model kome teži, ali je to proces u kome su strpljenje i zainteresovanost odraslih presudni. Stalno ispravljanje, posebno ako je praćeno nervozom i nezadovoljstvom sagovornika,nije stimulativno. Dete govori svojim jezikom, nije sposobno za bolju verziju, žuri da vam saopšti nešto… pređete li na „dečji žargon“ – kako će znati šta je pravilno?

Posle drugog rođendana broj reči se povećava, pojavljuju se kraće i duže rečenice. Dete se služi govorom i za opis stvari koje trenutno ne vidi – nama je to jednostavno i logično, za trogodišnjaka je veliki napredak kada rečenicom zatraži igračku koju ne vidi, ili se začudi gde je nestala sestra. I dalje je uloga porodice presudna. Predstoje vam sati razgovora i igre. Ponudite mu reči za boju, oblik, veličinu. Ne pojednostavljujte razgovor zato što još nije izgovorilo neke reči. Imenujte boje („želiš li crvenu kocku“), ponudite malu i veliku loptu… od razmišljanja do govora je mali korak. Svaka igračka ili slikovnica vam nude dovoljno materijala za ponavljanje novih reči i povezivanje sa slikom koju vidi. Proširenje rečnika i produženje rečenice su mnogo važnije od pravilnog izgovora.

Deca istog uzrasta se mnogo razlikuju po dobu u kome savladaju određenu fazu govora. Rana provera sluha se vrši već u porodilištu, nećete zakasniti ako taj pregled obavite u prvih nekoliko meseci. Ako ne reaguje na iznenadne, jake zvuke, povedite ga kod specijaliste. Izostane li gukanje do šestog meseca ili posle prvog rođendana nema prve reči, posavetujte se sa pedijatrom i logopedom. Dokazan je štetni uticaj dugog boravka male dece ispred ekrana – progovori li na stranom jeziku zapitajte se zašto više razgovara sa junacima crtanog filma nego sa roditeljima. Uloga najbliže porodice je presudna za razvoj govora, razgovarajte sa detetom često i mnogo, bez obzira na uzrast.