Prva bebina godina

autor: Dr Radmila Kosić, pedijatar

Sva deca će slediti isti obrazac fizičkog razvoja od rođenja do prve godine, ali svako ima pravo na svoj tempo.

Tokom celog života upoznajemo mogućnosti sopstvenog tela. Šta sve možemo i smemo, saznaćemo kroz podražaje iz spoljašnje sredine, kroz iskustvo i spoznaju. Učenje i upoznavanje sopstvenog tela najintenzivnije je u prvim godinama života. Dete se rađa sa čulima i refleksima, urođeni instikti mu omogućavaju da zadovolji osnovne potrebe – plakaće kada mu je hladno ili ga probudi glad. Kroz iskustvo svakodnevnog života će steći znanje o svetu koji ga okružuje, ljudima koji se o njemu brinu… Nega malog deteta se obično posmatra kroz hranjenje i oblačenje – povećanje telesne težine i dužine će biti zaslužena nagrada koju očekuje svaki roditelj posle posete pedijatru. Ipak, pravilno postupanje sa novim članom porodice je mnogo teži zadatak – na svet je došlo jedinstveno ljudsko biće kome treba pomoć i podrška da upozna svoje telo i nauči da ga koristi.

»Primitivni refleksi« u prvim mesecima

Novorođenče ima neproporcionalno veliku glavicu i slabu kontrolu mišića vrata. Prirodan položaj u prvom mesecu života je sličan položaju u stomaku majke – kolena su povučena prema bradi, ručice prema grudima, sposobno je da na nekoliko trenutaka podigne glavu i oslobodi disajne puteve. U prvim mesecima moguće je izazvati niz »primitivnih refleksa« – polegnuto na stomak odgurnuće se nogama i počeće da puzi, podignete li ga uvis napraviće nekoliko koraka, spustite li ga naglo na leđa izvešće pravu malu predstavu – uz plač će raširiti ruke i noge imitirajući snažan zagrljaj u slučaju opasnosti. Gledajući šta sve može ova nejaka beba poželećete da se pohvalite kako ste svedok izuzetnog napretka i sposobnosti – svi ovi refleksi se gube u određenom periodu. Ovi tragovi evolucije se uvek izazivaju prilikom pregleda zdravog deteta, prerano iščezavanje ili predugo zadržavanje ovih »sposobnosti« zahteva dalje ispitivanje.

Za pravilan razvoj psihomotornih sposobnosti bebe potrebno je mnogo sati presvlačenja, hranjenja, pranja i peglanja…Ma koliko bilo naporno, nije dovoljno da mezimca nahranite i utoplite. Razvijanje čula i emocija će se odvijati brže i kompletnije ukoliko mu priuštite obilje dodira i prijatnih zvukova. Njemu ne smeta ukoliko nemate sluha, ili mu upravo objašnjavate šta kuvate za ručak… osim kada mu je san neophodan (a jeste neophodan za pravilan rast i razvoj). Pričajte, pevajte, šapućite bez obzira što ste sigurni da vas ne razume. Što mu više budete govorili dok ne razume, brže će početi da vas razume. Razumećete i vi njega – naučićete da razlikujete vrste plača i da na svaki reagujete na pravi način. Nije slučajno što beba najbolje vidi na udaljenosti na kojoj je vaše lice dok je u naručju – tokom prvog meseca će vas iznenaditi prvom društvenom reakcijom – nasmešiće vam se!

Od šest meseci do prve godine

Tokom prvih šest meseci života kontrola mišića će napredovati od glave naniže. Sa dva meseca će savladati držanje glave. Nepromenljivim redosledom će učvrstiti kontrolu trupa do samostalnog sedenja posle šestog meseca, do prvog rođendana najveći broj dece hoda samostalno ili uz pridržavanje. Sva deca će slediti isti obrazac fizičkog razvoja, ali svako ima pravo na svoj tempo. Pedijatri očekuju razvoj određenih sposobnosti u određenom uzrastu – držanje glave, prevrtanje sa stomaka na leđa i obrnuto, sedenje, puzanje, ustajanje, hodanje… Granice »normalnog« se mogu razlikovati za nekoliko nedelja ili meseci – ukoliko je potrebno pravilnost razvoja se može pratiti u specijalizovanim ustanovama i dopuniti dodatnim testovima. Najvažnije je da se uzdržite od upoređivanja sa starijom decom u porodici ili iz okoline.

U prvih šest nedelja moraćete da mu pridržavate glavicu prilikom hranjenja i oblačenja. Glava će vremenom postizati proporcionalu veličinu u odnosu na telo, jačaće mišići vrata i ramena. Postepeno će se ispravljati iz sklupčanog položaja koje je imalo po rođenju. Skupljanjem i opružanjem nogu radosno će otkrivati prostor oko sebe. Primetiće poznata lica, nanizane igračke iznad kreveta, pokažaće zadovoljstvo osmehom i gukanjem, a nezadovoljstvo plačem; postaće biće sa kojim komunicirate.

U trećem i četvrtom mesecu će se radovati podizanju u sedeći položaj. Ukoliko mu omogućite da deo dana provede u specijalnoj ležaljki – stolici, oduševljeno će pokazati da je član porodice koji posmatra svet oko sebe. Intenzivno će povlačiti ramena i glavu ka sedećem položaju – to je vežba za narednu fazu uspravljanja. Ukoliko ga nežno povučete za ruke i postavite u sedeći položaj, primetićete ispravljanje kičmenog stuba – kada se izgube sve »krivine« na njemu i potpuno pravo »drži« leđa prilikom sedenja, sposobno je za samostalno sedenje. Ovaj položaj će vam olakšati hranjenje i igru, a bebi omogućava da svakog trena nauči nešto novo. Posle ljuljanja na laktovima i kolenima, savladaće prostor puzanjem. Oko devetog meseca će se uspraviti uz stabilni stočić ili ogradicu, praviće prvo bočne korake uz pridržavanje obema rukama, potom će hrabro posegnuti jednom za igračkom… Ovo je period velikog napretka ali i velikih opasnosti od povređivanja.

Najintenzivniji period rasta i razvoja

Često zaboravljamo da je korišćenje ruku podjednako važno za upoznavanje i korišćenje sopstvenog tela. U prvim nedeljama su pesnice čvrsto stisnute, u trećem mesecu su prstići uvek u ustima… Dete postaje aktivni učesnik u igri i hranjenju kada spoji gledanje i pokret u dodir, hvatanje, primicanje, stavljanje u usta, prebacivanje iz ruke u ruku, naginjanje bočice taman tako da mleko ističe dovoljno, a ne prebrzo… Kada ovaj proces započne, možete ga ubrzati tako što ćete mu nenametljivo ponuditi stalne podsticaje. Igračke ne moraju da budu skupe, treba da budu sigurne i prilagođene uzrastu – nemojte se začuditi ako kuhinjska cediljka bude mnogo zanimljivija od skupog kompleta kocki poznatog proizvođača.

Može se slobodno reći da je prva godina života najintenzivniji period rasta i razvoja. Dete će porasti oko 25cm u dužinu, utrostručiće porođajnu težinu, od nemoćne bebe savladaće prostor hodajući bez pomoći roditelja, pokretom, mimikom i rečima će vam saopštavati svoje želje i potrebe. Zadatak roditelja je da mu pruže sigurnost doma i svakodnevne podsticaje kako bi svojim tempom upotrebili svoje telo. Nevažno je da li će sedeti sa sedam ili prohodati sa petnaest meseci, važno je da njegov razvoj prati normalne obrasce sazrevanja i da u tome zajedno uživate.