Opasnost za ceo organizam

 

Ovo oboljenje može nastati u bilo kom životnom dobu, ali se najčešće javlja između 10. i 20. godine života. Obolevaju podjednako i muškarci i žene, ali je zapaženo da se ranije ispoljava kod žena.

 

Autor: Dr Aleksandar Makević

 

Psorijaza (Psoriazis vulgaris) je hronična, sistemska, zapaljenska bolest, koja primarno zahvata kožu, opterećujući pacijente zapaljenskim, bolnim promenama kod kojih se javlja svrab i ljuspanje, a koje mogu trajati čak i godinama. Oboljenje se karakteriše nepredvidivim smenjivanjem kožnih promena i mirnih perioda. Osnovne karakteristike ove bolesti su nabujalost keratinocita i zapaljenske promene u epidermu i dermu. Svim keratinocitima kod psorijaze treba tri do četiri dana da se obnove. U normalnom epidermu  za iste promene potrebno je od 28 do 56 dana! To je složena bolest na koju utiču mnogi faktori, neki od njih su genetski, imunski i faktori sredine.

 

Genetski faktori

Oko 30% pacijenata ima u svojoj porodici osobu koja je obolela od psorijaze, pa tako, ukoliko su oba roditelja obolela sklonost je čak 50-70%, a ukoliko je samo jedan roditelj oboleo, rizik iznosi 25%.

 

Imunološki poremećaji

Danas se smatra da nabujalost keratinocita i zapaljenje nastaju zbog oslobađanja faktora zapaljenja u toku imunog odgovora posredovanog ćelijama. Ovaj imuni odgovor je posledica prezentovanja nekih, za sada neidentifikivanih, antigena u samoj koži.

 

Faktori sredine

Ovi faktori su takođe bitni i mogu dovesti do pogoršanja psorijaze kod genetski predisponiranih osoba. U faktore sredine spadaju: bakterijske infekcije gornjih respiratornih puteva, a naročito streptokokna infekcija, virusne infekcije kao što je HIV, neki lekovi kao što su soli litijuma, koji se koristi u lečenju psihijatrijskih bolesti, beta blokatori i nesteroidni antiinflamatorni lekovi. Trauma može provocirati nastanak psorijatičnih promena. Naročitu pažnju treba posvetiti psihološkim faktorima u nastajanju psorijaze kao što je stres.

 

Akutni i hronični oblik

U sklopu kliničke slike razlikuju se akutni i hronični oblik bolesti. Mesta na kojima se promene najčešće javljaju su poglavina, spoljašnje strane ekstremiteta (laktovi, kolena) i lumbalni predeo leđa. Promene su simetrične, a može postojati samo jedna ploča ili na stotine promena koje se međusobno spajaju prekrivajući čak i veliku površinu kože. Promene su jasno ograničene, ovalne ili kružne, crvenkaste boje, prekrivene sedefasto-beličastom skramom. Na osnovu veličine promena postoje tačkasta psorijaza, psorijaza u vidu kapljica, oblika metalnog novčića, u vidu plaka (najčešća forma) ili geografske karte. Može se javiti na samo jednom mestu ili na karakterističnim mestima i tada olakšava postavljanje dijagnoze. Nokti takođe mogu biti zahvaćeni čak i kao prvi znak bolesti. Postoje dva kardinalna znaka ove bolesti i to su fenomen kapi sveće (u toku grebanja promene vazduh prodire u promenu, ona postaje bela i poredi se sa kapi voska koja kada kapne na tkaninu postaje bela pri grebanju) i fenomen crvene rose (daljim grebanjem nastaje tačkasto krvarenje iz oštećenih papila). Pored tipičnog izgleda postoje i atipične forme bolesti, koje su teže za prepoznavanje i lečenje, a neke mogu dovesti i do smrtnog ishoda kao što je generalizovana gnojna psorijaza.

 

Pridruženi poremećaji

Kod psorijaze nastaju i pridruženi poremećaji i to su psorijazni artritis kao najčešći, zatim zapaljenske bolesti creva i psihijatrijski poremećaji. Mogu nastati i kardiovaskularne bolesti, ateroskleroza, masna jetra, limfomi, osteoporoza, Parkinsonova bolest i druge.

 

Periodi pogoršanja i poboljšanja

Psorijaza ima i hroničan tok sa periodima pogoršanja ili poboljšanja bolesti. Najveći broj pacijenata navodi poboljšanje i nestanak tegoba tokom letnjeg perioda prilikom izlaganja sunčevim zracima. Dužina trajanja mirnog perioda može trajati mesecima ili godinama. Početak psorijaze u detinjstvu je loš prognostični znak pošto te osobe često imaju kasnije i teže forme oboljenja.

 

Dijagnoza i lečenje

Dijagnoza psorijaze se postavlja kliničkim pregledom i histološkim pregledom uzorka sa promene obolele kože. Do danas nije pronađena terapija koja pacijenta može definitivno izlečiti. Lečenje može biti lokalno ili opšte i uvek mora biti pod kontrolom lekara. Redovne kontrole su veoma bitne kako bi lekar pratio stanje oboljenja i kako bi mogao pravovremeno da koriguje započetu terapiju. Lokalno se aplikuju keratolitici u vidu krema ili masti, antiinflamatorni lekovi, preparati katrana, kortikosteroidi, emolijentni , indiferentni kremovi, foto-terapija (lečenje UV zracima), P+UVA terapija, lasero-terapija. Savetuje se sunčanje u letnjim mesecima. Opšta terapija vezana je za teže forme i komplikacije bolesti pa se tu primenjuju antibiotici, imunosupresivi, citostatici, anksiolitici, noviji biološki lekovi i drugi. U zavisnosti od težine bolesti potrebne su i hospitalizacije pacijenata na specijalizovanim dermatološkim odeljenjima. Zbog dugotrajnog toka bolesti mogu nastati komplikacije u oblasti reumatologije, gastroenterologije, neurologije, hematologije kao i fizikalne medicine pa su potrebne konsultacije i lečenje kod ovih specijalista.

Svojim izgledom psorijazne promene kod laika često ulivaju strah, zbog čega neretko postoji diskriminacija obolelih i njihova prinuđenost da skrivaju svoje oboljenje i da ga se stide. Osobe koje su obolele od psorijaze mogu da se osete društveno izolovane. Posledica toga je da su sklonije depresiji. U određenim slučajevima može biti potrebno obezbediti psihoterapijsku podršku da bi osobe mogle da nauče kako da reaguju na izuzetno negativne reakcije društva.

Pošto je psorijaza hronična bolest koja se karakteriše smenjivanjem perioda erupcije kožnih promena i mirnim periodima, najznačajnije je lečenje koje sprovodi dermatolog, ali važnu ulogu u daljem lečenju igraju ishrana, psihijatrijska i telesna rehabilitacija obolelih.

 

 

 

 

Chad Thomas Jersey