PROBIOTICI

Obavezan deo putne apoteke

 

Postoji sve veći broj rastućih dokaza o pozitivnom uticaju probiotika na sveobuhvatno zdravlje, imunitet, na lečenje i prevenciju različitih kako gastroenteroloških, tako i vangastroenteroloških poremećaja.

 

Autor: Ass. Dr Vladimir Milivojević

Medicinski fakultet, Beograd, Klinika za gastroenterologiju i hepatologiju

 

Probiotik se definiše kao kultura mikroba, koja u kontrolisanim studijama pokazuje dobrobit za ljudsko zdravlje i u sebi sadrži: definisane vrste, živi broj mikroba i ima dokazanu bezbednost i efikasnost. Važno je napomenuti da žive kulture u fermentisanoj hrani nisu probiotici jer ne ispunjavaju sve kriterijume i ne mogu služiti u svrhu lečenja bolesti.

Često lokalne namirnice sadrže dozvoljene koncentracije mikroorganizama koji su uobičajeni za to područje, na koje je lokalno stanovništvo otporno, ali turistima mogu da stvore mnogobrojne probleme. U letnjem periodu česte su i akutne crevne infekcije praćene prolivom, ponekad mučninom, povraćanjem i povišenom temperaturom. Ove infekcije traju od nekoliko sati do nekoliko dana, a posebno su neprijatne na putovanju i mogu da nam pokvare godišnji odmor.

Postoje dokazi na osnovu relevantnih studija, koji pokazuju efikasnost probiotika u sledećim kliničkim situacijama:

 

Infektivni gastroenteritis/putnički prolivi

Akutni prolivi kod odraslih i dece uglavnom su izazvani različitim virusnim i bakterijskim uzročnicima. Većini bolesnika potrebno je samo potporno lečenje. Poželjno je mirovanje u krevetu i adekvatna rehidracija. Čak i u slučajevima povraćanja, bolesnik treba da uzima često male količine tečnosti jer će povraćanje možda prestati sa nadoknadom tečnosti. Deca mogu brže dehidrirati pa zato zahtevaju brzu odgovarajuću rehidraciju adekvatnim rastvorima. Od probiotika se potpuno bezbedno, i sa značajnim nivoom dokaza da su korisni, mogu koristiti Lactobacilli (LGG i paracasei) i Sacharomyces boulardi. U kontekstu putničkih proliva, adekvatnim se pokazala upotreba lokalnog antibiotika rifaksimina, koji je efikasan u prevenciji i lečenju putničke dijareje.

 

Antibiotikom uzrokovani kolitisi i klostridijalna infekcija

Za lečenje antibiotski uzrokovanih proliva preporučuju se probiotici koji u svom sastavu imaju Lactobacillus casei, Lactobacillus bulgaricus, Sacharomyces boulardi i Streptococcus thermophilus uz dovoljan broj sojeva u svakoj dozi probiotika.

 

Prevencija klostridijalne infekcije

Klostridijalna infekcija je ozbiljno stanje, koje može značajno narušiti kvalitet života, a kod bolesnika sa udruženim bolestima može imati zaista dramatičan i ugrožavajući tok, stoga je neophodna prevencija kod bolesnika koji su prethodno lečeni zbog klostridijalne infekcije. Za prevenciju se koriste probiotici koji u sebi sadrže probiotsku gljivicu Sacharomyces boulardi.

 

Lečenje Helicobacter pylori infekcije

Helicobacter pylori je bakterija odgovorna za pojavu gastritisa. Dugotrajna izloženost infekciji sa Helicobacter pylori može dovesti do uznapredovalih oštećenja sluznice, atrofije sluznice, pojave intestinalne metaplazije, želudačne displazije i adenokarcinoma želuca. Zbog svega toga, Helicobacter pylori je proglašena od strane Svetske zdravstvene organizacije kao karcinogen prvog reda i preporučeno je aktivno lečenje infekcije u svakom slučaju kada se dokaže. Antibiotski režimi su zasnovani na istovremenom davanju dva ili tri antibiotika, a preporučeno je prema evropskom protokolu i davanje probiotika u smislu zaštite od neželjenog dejstva antibiotika. Preporučeni probiotici su Lactobacillus reuteri, Lactobacilli (Rhamnosus LGG) i Sacharomyces boulardi.

 

Iritabilni crevni sindrom (IBS, iritabilni kolon)

IBS je hronična bolest koju karakteriše bol ili nelagodnost u trbuhu udružena sa nadutošću, podrigivanjem, zatvorom ili prolivom. Od 7% do 21% ljudi boluje od IBS sa većom učestalošću kod žena. Tačan uzrok IBS je nepoznat, ali postoji nekoliko teorija: promena u motilitetu creva, infekcije, crevna disbioza, stres, osetljivost na određene namirnice u hrani. Pokazalo se da probiotici mogu biti delotvorni u smanjivanju tegoba kod ove grupe bolesnika. Postoje dokazi o učinku: Streptococcus thermophilus, Lactobacillus bulgaricus, Bifidobacterium longum, Bifidobacterium infantis 35624, Lactobacillus plantarum, Lactobacillus lactis i probiotika koji u sebi sadrži 9 sojeva i kombinaciju ovih bakterija-VSL#3.

 

Inflamatorna bolest creva (IBC/IBD, Kronova bolest i ulcerozni kolitis)

Hronične upale creva su bolesti u čijem nastanku igra ulogu neadekvatan imunski odogovor uz uticaj kompleksne interakcije genskih, sredinskih i faktora crevne mikrobiote. Uz druge terapijske opcije postoje dokazi o značaju terapije probioticima. Probiotici koji se koriste za lečenje IBD su: Escherichia coliNissle 1917 (nije registrovan u balkanskim zemljama), VSL#3, Sacharomyces buolardi.

 

Masna jetra i nealkoholni steatohepatitis (NAFLD/NASH): Metabolički sindrom i neadekvatan način života, loše navike u ishrani, kao i sve veća učestalost gojaznosti i udruženih metaboličkih bolesti, odražavaju se na pojavu stanja kao što su masna jetra (NAFLD) i steatozni nealkoholni hepatitis (NASH). Studije pokazuju da probiotici mogu biti značajni u lečenju ovog stanja, naročito VSL#3 i različiti prebiotici.

 

 

 

 

 

 

 

Chad Thomas Jersey