Ojačajte imunitet

 

 

Od ukupnih lekarskih pregleda na primarnom nivou, širom sveta, oko 30% čine akutne respiratorne infekcije.

 

Autor: Dr Jelena Bidžić, ZZZZR Železnice Srbije

 

Respiratorne infekcije su infektivne bolesti izazvane različitim mikroorganizmima. Odrasle osobe prosečno obole 3-5 puta godišnje, dok je infekcija respiratornih puteva kod dece češća, u proseku 4-7 puta godišnje, sa još češćim javljanjem kod dece koja borave u kolektivima.

U oko 85% akutnih respiratornih infekcija uzročnici su virusi koji se veoma lako prenose dodirom ili kapljičnim putem. Pored virusa, uzročnici mogu biti i bakterije, i atipični intracelularni mikroorganizmi. Virusi kao uzročnici jesu virusi influence i parainfluence, rinovirusi, adenovirusi, koronavirusi, sincicijalni virus i drugi.

 

Prehlada

Akutni rinitis, akutni nazofaringitis poznat je po nazivu nazeb, prehlada, kijavica. Prehlada je respiratorna akutna bolest virusnog porekla. Manifestuje se kijavicom, curenjem vodenastog ili sluzavog sekreta iz nosa, ali bez opštih simptoma infekcije. Može se javiti glavobolja praćena umorom i temperaturom od 37 do 38 stepeni po Celzijusu. Bolest ima dobru prognozu i traje oko sedam dana. Može da se iskomplikuje bakterijskom infekcijom. Uzročnik se prenosi na zdravu osobu najčešće kapljičnim putem, kašljanjem, kijanjem, ljubljenjem, mada se virus može preneti glasnim govorom, smehom, rukovanjem sa osobom koja je kijala i kašljala u ruke, kao i osobe koja je brisala nos maramicom. Lečenje je simptomatsko – treba snižavati povišenu telesnu temperature antipireticima (ibuprofen, paracetamol, acetilsalicilna kiselina), koristiti i kapi za nos koje olakšavaju disanje i smanjuju sekreciju iz nosa, uz preporučeno mirovanje. Neophodno je jačanje imuniteta i prevencija bolesti. Prevencija bolesti podrazumeva provetravanje prostorija, boravak na svežem vazduhu, ličnu higijenu, pranje ruku posle rukovanja sa osobom koja ima prehladu ili grip, odmor i spavanje. Preporučuje se ishrana sa više manjih obroka tokom dana. Redovna fizička aktivnost utiče na odbrambenu sposobnost organizma i na smanjenje stresa. Treba uzimati vitamine i minerale kao što su vitamin C, cink, magnezijum.

 

Influenca

Za razliku od prehlade, grip se karakteriše naglo povišenom telesnom temperaturom, težim opštim stanjem. Javljaju se bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja, kašalj koji je uporan i produžen, bol u grlu, slabost i malaksalost, jeza i drhtavica. Postoje tri tipa virusa, Influenca A, B, C. Prenosi se kapljično. Kapljice nastale kašljanjem ili kijanjem su prisutne u vazduhu. Grip se češće dijagnostikuje kod osoba koji borave u zatvorenim, neprovetrenim prostorijama i u kolektivu poput vrtića, škole, bolnice. Obično se javlja kao epidemija svake druge ili treće godine kada se pojavi kombinacija virusa ili novi tip virusa, i nema unakrsnog imuniteta (kada je stečen na jednu vrstu virusa, ne odnosi se i na drugu). Inkubacija traje 1-3 dana. Vreme zaraznosti je 3-5 dana od početka simptoma kod odraslih osoba, a kod dece do 7 dana.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i laboratorijskih analiza, izolacijom virusa iz sekreta ili reakcijom fiksacije komplemenata. Dijagnoza je laka u toku epidemije, malo teže se dijagnostikuje virus gripa u sporadičnim slučajevima.

 

Komplikacije kod gripa su česte

Češće su kod pacijenta sa oslabljenim imunitetom, kod pacijenata koji imaju više hroničnih bolesti, i kod starijih. Na virusnu infekciju respiratornog trakta često se nadovezuje sekundarna bakterijska infekcija, kao što je upala pluća, bronhitis, upala uva, upala sinusa.

Lečenje gripa je simptomatsko. Uzimaju se lekovi za snižavanje telesne temperature, analgetici, lekovi protiv kašlja, kapi za smanjenje sekrecije iz nosa, dosta vitamina i minerala. Savetuje se mirovanje. U slučaju bakterijskih komplikacija primenju se antibiotici.

 

Prevencija je neophodna

Antivirusnog leka protiv gripa nema, zato posebna pažnja treba da se posveti prevenciji. Prevencija podrazumeva provetravanje prostorija, izbegavanje dužeg boravka u zatvorenoj prostoriji, ličnu higijenu i često pranje ruku. Ishrana sa dosta voća i povrća bogatog vitaminom C i antioksidansima. Preporučuje se uzimanje magnezijuma i cinka koji jačaju imunitet tako što podstiču proizvodnju limfocita. Neophodno je uzimati dosta tečnosti. Pušenje se ne preporučuje. Redovna fizička aktivnost, šetnja jedan sat dnevno, vožnja bicikla i boravak na svežem vazduhu jačaju odbrambenu sposobnost organizma. Izbegavajte posete osobama obolelih od gripa. Uzimajte dosta tečnosti u vidu limunada, toplih napitaka i čajeva. Odmor, spavanje i relaksacija su najbolji lek za prevenciju ne samo respiratornih infekcija nego i stresa. Nemojte sami uzimati antibiotike bez pregleda i preporuke lekara.

 

Preporučuje se godišnja vakcinacija

Vakcina je neophodna kod osoba starijih od 65 godina, kod pacijenata koji imaju hronične bolesti kao što je dijabetes melitus, kardiovaskularne bolesti, bolesti bubrega, anemija, kao i kod imunodeficijentnih osoba. Zdravstveni radnici, takođe, treba da se vakcinišu, kao i osobe koje rade u velikim kolektivima.