Šok za organizam

Autor: Dr Jelena Bidžić

Sve veći broj istraživanja pokazuje da najčešći poremećaj ishrane nije anoreksija ili bulimija već prejedanje

Praznici su najlepši dani koje provodimo u društvu porodice i najdražih, ali i dani kada mnogi od nas, nakon posta, previše hrane unesu u organizam. Prejedamo se i van praznika što je veoma loše i može ostaviti posledice, pa je prevencija jako bitna. Glavni uzroci prejedanja su loše nasleđena navika, emocionalna nestabilnost, kao i nedostatak hranljivih sastojaka u hrani.

 

Taloženje masnih ćelija

Ishrana može biti uzrok poremećaja metabolizma. Hrana mora dobro da se svari i hranljivi sastojci treba da stignu do ćelije, a da ti putevi ne budu blokirani našom ishranom i ponašanjem. Treba dodati i stresna stanja, anksioznost, kao i nedostatak fizičke aktivnosti i sna. Ljudi često jedu veoma kasno, uzimaju »lošu« hranu, dok fizički uopšte nisu aktivni. Time omogućavaju taloženje masnih ćelija u depoe. Mozak stalno sarađuje sa masnim ćelijama i sastojke hrane smešta u depoe za period gladovanja. Kod ljudi koji se prejedaju najčešće ne dolazi do gladovanja, tako da se depoi sve više pune. Posledice toga su metabolički poremećaji, gojaznost, kao i druge bolesti. Takođe, često ljudi sebe na ovaj način dovode u stanje nezadovoljstva, pa i u depresiju.

Lagana šetnja nakon jela

Kod prejedanja često dolazi do povećanog unosa soli što može da prouzrokuje zadržavanje vode u telu, a tako i do povišenog krvnog pritiska. Kada se prejedemo često imamo određene simptome kao što su umor i pospanost koji nastaju usled prebrzog konzumiranja hrane, pogotovu masnije od one koju inače jedemo, što dovodi do povećanja nivoa šećera u krvi. Često se dešava i plitko disanje kao posledica pritiska želuca na dijafragmu i smanjenje kapaciteta pluća. Preporučuje se 15 minuta lagane šetnje nakon jela što pospešuje varenje hrane. Nikako se ne preporučuje sedenje. Pored ovih simptoma može se javiti nadutosti i neprijatan osećaj u predelu stomaka, dva sata nakon jela kada hrana krene u digestivni trakt.

Više manjih obroka tokom dana

Najbitnije je da jedemo sporije, neophodno je da polako žvaćemo jer time omogućavamo da nam informacija o sitosti stigne do mozga. Na taj način unosimo manju količinu hrane i ne prejedamo se. Ako sporije jedemo sprečavamo i unošenje vazduha sa zalogajima, a samim tim nadutost i gasove. Uz obrok ne treba konzumirati gazirana pića, a posebno treba izbegavati slatke likere i mešana pića. Savetuje se više manjih obroka u toku dana, gde je doručak svakako jedan od najbitnijih. Za ručak je poželjno uneti proteine i biljna vlakna tako da nas drže dovoljno sitim, kako se ne bismo prejedali za vreme večere.

Pored izbora hrane, veoma je bitan način pripreme. Izbegavati pohovanu i prženu hranu, a pripremati je na pari ili dinstati. Unositi dovoljno voća i povrća, kao i proteina, mlečnih proizvoda kao što su kefir, jogurt, kiselo mleko, mladi sir. Preporučuju se žitarice i riba koja nam pruža dovoljno omega 3 kiselina i vitamin B.

Veliki stomak – veliki izvor problema

Pored ishrane posebnu pažnju obratiti na fizičku aktivnost, kao što je na primer brza šetnja, koju je dovoljno upražnjavati sat vremena na dnevnom nivou. Kada se prejedemo veoma često kažemo da dobijemo veliki stomak. Veliki stomak je veliki izvor problema u našem organizmu, to je zapravo velika količina tkiva. Tako dolazi i do nastanka zapaljenskih procesa u našem organizmu, koji se manifestuju kroz zapaljenske leptine i estrogene. To je jako bitno za dečake u pubertetu gde dolazi, usled preteranog unosa hrane, do blokiranja stvaranja testosterona, dok se estrogen više stvara. Nedostatak fizičke aktivnosti uvek pravi problem jer mi ne trošimo te masnoće. Kada se naše ćelije odnosno mitohondrije zadovolje dovoljno tim energetskim materijalima, a nemamo fizičku aktivnost, ne trošimo energiju, onda naše ćelije odbijaju insulin. Insulin ne ubacuje glukozu u naše ćelije, nastaje haos u organizmu, dolazi do dizbalansa i stvara se višak masnih ćelija, a on svaki višak naših energetskih materijala pretvara u masnu ćeliju.

Ne tražite utehu u hrani

Veoma je pogrešno piti vodu posle obroka. Ako je proteinski obrok u pitanju, posebno protein iz životinjskog porekla, sa puno masnoća, onda mi razlažemo enzime koji zapravo razlažu te masnoće, smanjujemo koncentraciju hlorovodonične kiseline u želucu, i onda umesto da se ta proteinska hrana prevari za četiri sata, mi produžavamo varenje na šest do sedam sati, što je jako opasno, a pritom opet još jedemo jer nemamo energije, uzimamo novu hranu jer mozak nije stigao da obradi informacije o prethodno unetom. Posebno je bitno piti vodu ujutru, poželjno toplu, pogotovu ako smo prethodno konzumirali alkohol, zatim čorbice, banana i drugo voće takođe nisu na odmet. Sve veći broj istraživanja pokazuje da najčešći poremećaj ishrane nije anoreksija ili bulimija već prejedanje.

Brz način života i svakodnevna izloženost stresu dovodi do toga da zadovoljstvo pronalazimo u visokokaloričnoj hrani. Često se hrana uzima kao zamena za drugi vid zadovoljstva, uglavnom to bude emotivno. Ukoliko želite da sprečite prejedanje ili ga zaustavite, postoji nekoliko strategija. Izbegavajte brzu hranu ukoliko imate »napade« gladi. Konzumirajte voće i povrće, nikako grickalice. Napravite minimum četiri sata razmaka između obroka. Prejedanje se sprečava balansiranom ishranom. Hranu bogatu vlaknima kojih ima u voću, povrću i žitaricama uzimati redovno kako bismo uspostavili stabilnost nivoa šećera u krvi.