Odgovor organizma na infekciju

autor: Dr Radmila Kosić, pedijatar

Visoka temperatura simptom najvećeg broja očekivanih infekcija u dečjem uzrastu i nije uvek u direktnoj zavisnosti od ozbiljnosti bolesti. Sve što se uradi u kućnim uslovima će pomoći detetu, a doktoru neće otežati postavljanje dijagnoze

Povišena temperatura je jedan od najčešćih razloga zbog koga roditelji dovode dete na pregled kod pedijatra. Zabrinutost roditelja zbog izmerenih vrednosti na termometru obično nije praćena očekivanom zabrinutošću medicinskog osoblja – eto razloga za nesporazum i nezadovoljstvo u čekaonici pedijatrijskih ordinacija. Porodica koja se prvi put susreće sa povišenom temperaturom očekuje odmah dijagnozu, efikasan lek koji će oboriti povišene vrednosti na normalu i oporavljeno dete u što kraćem vremenskom periodu. Doktori i medicinske sestre znaju da je povišena temperatura simptom najvećeg broja očekivanih infekcija u dečjem uzrastu i da ona nije uvek u direktnoj zavisnosti od ozbiljnosti bolesti.

Imunološka odbrana tela

Kada toksini bakterija, virusi, lekovi ili proizvodi raspadanja tkiva dospeju u krv, odbrambene ćelije našeg tela reaguju lučenjem unutrašnjih piroksina (hiperpireksija = povišena temperatura). Ove materije preko krvi dospevaju u centar za regulaciju telesne temperature u delu mozga koji se zove hipotalamus. Ovaj centar će složenim mehanizmom podići temperaturu tela i započeti niz imunoloških reakcija za efikasnu i pravovremenu odbranu tela. Povišenje temperature je znak zdravog odgovora organizma na infekciju i nije uvek štetan po zdravlje, naprotiv.

Temperaturu treba meriti alkoholnim ili galijumskim termometrom (ranije živinim), najbolje ispod pazuha. Toplomer treba držati tri do pet minuta. Ukoliko se koriste moderni bezkontaktni termometri pridržavati se uputstva proizvođača. Izbegavati merenje temperature neposredno posle spavanja, plakanja ili tokom dojenja. Pre merenja temperature dete treba raskomotiti, izvaditi iz korpe ili naručja, rashladiti prostoriju… Tek tada se izmerene vrednosti preko 37 C mogu smatrati povišenom temperaturom.

Prvi  postupci  roditelja kod kuće

Roditelji mogu mnogo toga da urade pre nego što odvedu dete na pregled kod pedijatra. Dete treba istuširati mlakom vodom, napojiti vodom, čajem, sokom, supom… obući mu laganu pamučnu odeću i smestiti u provetrenu prostoriju u kojoj je temperatura oko 22 C. Mnogo je važnije da dete uzima dovoljno tečnosti nego da jede, ukoliko je gladno ponuditi hranu koju inače rado uzima. U kućnoj apoteci se mora držati sirup za snižavanje temperature, može da se kupi u svakoj apoteci i bez lekarskog recepta. Deca koriste dva leka: paracetamol i ibuprofen, koji se mogu kupiti pod različitim fabričkim nazivima. Zabranjena je upotreba acetilsalicilne kiseline kod dece.

Lekovi za snižavanje temperature se daju na 6 do 8 sati, najmanji dozvoljeni razmak je 4 sata. Ukoliko sve prethodno navedene opšte mere nege bolesnog deteta ne dovedu do pada temperature ispod 38.5 C treba dati odgovarajuću dozu leka za temperaturu. Kod dece se svi lekovi doziraju po kilogramu telesne težine, ne po uzrastu, deca preko 40 kg i/ili 12 godina uzimaju lekove u dozi za odrasle. Sirupi za temperaturu se daju originalnom kašičicom iz pakovanja ili špricem. Roditelji treba pri svakoj poseti pedijatru da se informišu o dozi leka koju dete treba da uzima u odnosu na telesnu težinu. Ovi lekovi istovremeno služe i za suzbijanje bolova, mogu se davati kod bolova u uhu, zubobolje, gušobolje… antibiotici, kapi za nos i probiotici se mogu davati istovremeno sa ovim lekovima.

Pedijatar konstatuje vrstu infekcije

Raspoloženo, zadovoljno dete koje dobro jede i pije, uvek je manje ugroženo od malaksalog i pospanog deteta bez obzira na visinu izmerene temperature. Febrilno novorođenče, dete koje povraća ili ima ospu po telu, prekida sisanje ili odbije nekoliko obroka, treba odvesti u najbližu pedijatrijsku ordinaciju. Roditelji treba da preduzmu sve opšte mere nege bolesnog deteta i da daju odgovarajuću dozu sirupa za snižavanje temperature. Sve što se uradi u kućnim uslovima će pomoći detetu, a doktoru neće otežati postavljanje dijagnoze. Pedijatar na osnovu kliničkog pregleda, laboratorijskih rezultata (krvna slika, urin, C reaktivni protein) odlučuje da li je uzročnik povišene temperature virusna ili bakterijska infekcija. Antibiotici se prepisuju samo u slučaju bakterijske infekcije, u slučaju virusne prirode bolesti neće imati uticaja na izlečenje, niti na sniženje temperature.

Ukoliko pitate roditelje i pedijatre da li je povišena temperatura razlog za zabrinutost odgovori će se mnogo razlikovati. Roditelji uvek povezuju visoku temperaturu sa ozbiljnim, životno ugrožavajućim bolestima. Pedijatri znaju da su virusne infekcije daleko najčešći uzročnik bolesti kod dece. Zato se savetuje nega u kućnim uslovim, praćenje opšteg stanja deteta. U slučaju da se povišena temperatura održava, da dete gubi tečnost prolivom ili povraćanjem, da se pojave neobični simptomi i loše opšte stanje, treba dete odvesti pedijatru.