Pripreme za zdravu trudnoću

Autor: Dr Lora Sugareva

Budući zdrav razvoj ploda obezbeđuje se pravilnim dijetetsko-higijenskim načinom života pre začeća, dijagnostičkim i terapeutskim pripremama, laboratorijskim ispitivanjima i konsultacijama sa ginekologom

Pripreme za zdravu trudnoću su rezultat opšteg napretka savremenog društva. Razlog za to je sve veća kontrola trudnoće, planiranje porodice, a sa tim i sve veća briga o rađanju živog i zdravog deteta.

Pripreme za zdravu trudnoću mogu imati profilaktički, dijagnostički ili terapeutski karakter. Cilj je ustanoviti zdravstveno stanje majke, predvideti eventualne komplikacije u toku trudnoće i obezbediti zdrav razvoj ploda.

Parovi koji planiraju trudnoću trebalo bi da se jave matičnom ginekologu koji će uraditi prve konsultacije. Putem razgovora, ginekološkim pregledom i laboratorijskim ispitivanjem, ginekolog treba da otkrije da li trudnoća ima ili nema faktore rizika.

Rizične trudnoće su: ako trudnica ima više od 35 godina ili manje od 19 godina, ako radi u sredini u kojoj postoji hemijsko, radioaktivno zagađenje ili drugi tip zračenja. Ukoliko radi u ekstremno zagađenoj sredini, noćnoj smeni, duže stoji ili podiže teške terete, budućoj majci se savetuje da razgovara sa pretpostavljenima, kako bi joj obezbedili adekvatne uslove za rad.

Pitanja za buduće roditelje

Važni su socijalno-ekonomski uslovi u kojima žive budući roditelji, kao i navike partnera (da li piju, puše ili uzimaju narkotike). Buduća majka treba potpuno da prekine sa konzumiranjem alkohola, pušenjem i uzimanjem narkotika, jer takve navike mogu da budu razlog za spontane abortuse, rađanje dece sa malom težinom, anomalije, kao i češća oboljevanja disajnih puteva nakon poroda. Buduće roditelje treba ispitati da li boluju od neke bolesti i da li uzimaju neke lekove kao redovnu terapiju.

Ginekolog treba da zna i da li su postojale ranije trudnoće, kakav je bio njihov tok i porođaj, da li je majka imala povišeni krvni pritisak, razvila dijabetes ili drugi poremećaj u toku ranijih trudnoća, zatim kako je prošao porođaj i kakav je bio postporođajni period. Takođe, bitno je da se otkrije da li u porodicama partnera ima rođene dece sa anomalijama, ili možda partneri imaju neku urođenu bolest.

Partneri se savetuju i vezano za pravilan higijensko-dijetetski režim življenja. Ishrana treba da bude bogata proteinima, voćem i povrćem, složenim ugljenim hidratima, a hranu bogatu prostim šećerima treba izbegavati, kao i gazirane napitke i vrlo masnu hranu. Savetuje se i povećano unošenje folne kiseline, koja smanjuje rizik od anomalija centralnog nervnog sistema kod fetusa. Može se unositi kroz namirnice koje su bogate folnom kiselinom, kao što je zeleno povrće, žitarice, žumance, voće, voćni sokovi. Ili se može unositi i u obliku tableta. Najveći benefit od ovog vitamina postoji ukoliko se uzima tri meseca pre trudnoće i u prva tri meseca trudnoće. Poželjno je provoditi vreme u šetnji i na svežem vazduhu.

Obavezni pregledi pre trudnoće

Vrlo je važno da se urade pregledi koji obuhvataju uzimanje mikrobioloških briseva, PAPA test i ultrazvučni pregled. Prema rezultatima ovih ispitivanja trebalo bi da bude sprovedena terapija. Lečenje infekcija pre trudnoće prevenira spontane abortuse i davanje antibiotika u ranoj trudnoći u periodu organogeneze. Sledi rutinski pregled krvne slike, urina, merenje nivoa šećera u krvi, kao i određivanje krvne grupe i Rh-faktora oba roditelja. Ako u porodičnoj anamnezi postoji podatak o deci rođenoj sa genetskim anomalijama, ili partneri imaju neko urođeno oboljenje, potrebno je da se upute na genetsko ispitivanje. Prema dobijenim rezultatima treba objasniti paru da li postoji rizik za rađanje deteta sa anomalijama.

Prilikom postojanja nekog hroničnog oboljenja kod pacijentkinje, kao što su dijabetes, povišeni krvni pritisak, astma, epilepsija i drugo, potrebni su kontrolni pregledi kod odgovarajućeg specijaliste sa korekcijom terapije koju prima trudnica. Lekovi koji će biti prepisani ne smeju da budu štetni za rast i razvoj ploda.

Kod teških srčanih oboljenja, bubrežne insuficijencije, malignih oboljenja i drugih teških oboljenja, u interesu zdravlja i života pacijentkinje može da se savetuje prekid trudnoće.

Takođe, neophodna je i poseta stomatologu, kako bi se u toku trudnoće izbeglo lečenje karijesa, vađenje zuba i lečenje bolesti usta.

U toku trudnoće moguće je i povećano lučenje pljuvačke, koje može da bude neprijatno, zato je od posebne važnosti da zubi i usna šupljina budu zdravi, a održavanje higijene na nivou. Hranu treba dobro žvakati, a ishrana bi trebala da bude bogata kalcijumom.

Pored saveta za pravilan način života i pravilnu ishranu, buduća majka se savetuje da pripremi komotnu i udobnu odeću, izrađenu od prirodnih materijala. Obuća bi trebala da bude udobna, sa širokim potpeticama, ne višim od pet centimetara.

 

Pregledi tokom trudnoće

Važno je da se kontroliše svaka fiziološka odnosno normalna trudnoća. Ukoliko se u toku trudnoće jave oboljenja ili poremećaji u ispitivanjima, konsultuju se adekvatni specijalisti.

Kada menstruacija kasni, prvo se radi test na trudnoću iz krvi (Beta HCG), ili iz mokraće. Pozitivan test ne isključuje vanmateričnu trudnoću, pa se zbog toga radi ultrazvuk do osme nedelje graviditeta, koji daje podatke o srčanoj aktivnosti ploda, koliko je trudnoća stara i kada je termin porođaja. Tokom trudnoće uobičajeno je da se urade još tri pregleda ultrazvukom.

Na prvom ginekološkom pregledu kontroliše se telesna težina trudnice, krvni pritisak, bris vagine i grlića materice, kao i Papanikolau test, ukoliko nije urađen u skorije vreme. Radi se i analiza krvi i urina, određuje krvna grupa i Rh faktor. Ginekolog uzima i podatke o alergijama na lekove, preležanim zaraznim bolestima i savetuje trudnicu kako da se izbori sa normalnim i prolaznim pojavama, kao što su mučnina i povraćanje.

Kontrola grlića materice radi se u 16. nedelji graviditeta, kako bi ginekolog procenio da li je potrebno da se radi serklaž. U periodu između 24. i 28. nedelje radi se test o skrivenom šećeru. Važnost ovog testa je rano otkrivanje trudničkog dijabetesa i njegovo lečenje. Na taj način se prevenira prekomerni rast ploda i komplikacije prilikom porođaja.

Pred kraj trudnoće, u 36. nedelji, meri se težina i krvni pritisak trudnice, proveravaju se srčani tonovi bebe. Isto se radi i u poslednjoj nedelji pred porođaj.

Dete je najveći dar za roditelje. Konsultacije i saveti pre trudnoće omogućavaju otkrivanje mogućih komplikacija u toku trudnoće i njihovo pravovremeno otklanjanje. Na taj način omogućava se rađanje živog i zdravog deteta, koje će pružiti najveću radost budućim roditeljima.