Dobar za apetit

 

Artemisia absinthium L. – pelen, beli pelen

(porodica glavočika – Asteraceae)

 

Pelen je simbol ljubavnih jada. Za vino pelenaš i pelinkovac se u narodu veruje da su pouzdan lek za mnoge duševne patnje.

 

Autor: Prof. Dr Radiša Jančić

 

Pelen je evroazijska vrsta rasprostranjena na suvim staništima. Nalazimo ga pored puteva, oranica, na peskovitim mestima. Raste kao polužbun visok 60-120cm, aromatičnog, oporog mirisa. Stabljika mu je razgranata, pokrivena je belim dlačicama. Listovi su sa obe strane gusto prekriveni belim dlačicama, prizemni sa drškama, tri puta perasto deljeni. Listovi na stabljici su sedeći, dva puta perasto deljeni na duguljaste tupe režnjeve. Sitne loptaste glavice (veličine 3-4mm) sakupljene su u jako granate metlice. Involukrum je siv, dlakav. Cvetovi su žuti. Cveta tokom avgusta i septembra.

Sa pelenom su srodne Artemisia annuua L. čija herba sadrži antimalarik artemizin i Artemisia cina Berg, azijska polupustinjska vrsta, koja se zbog prisustva santonina koristi protiv crevnih parazita.

 

Upotreba

Pelen je od davnina poznata lekovita biljka. Koristi se za dobijanje etarskog ulja. U vreme cvetanja biljke odsecaju se vrhovi stabljika dužine do 30cm i suše u hladu. Iz herbe se destilacijom pomoću vodene pare dobija plavo etarsko ulje. Vršne, zelene grančice pelena u cvetu sadrže gorke materije koje podstiču apetit i varenje hrane. U obliku čajnih napitaka i tinktura, ranije i gorkih vina, koristi se za poboljšanje apetita kod poremećenog varenja i lučenja žuči.

 

Povratak apsinta

Etarsko ulje poseduje izvesne toksične komponente (tujon), pa sa primenom pelena treba biti veoma pažljiv. Ekstrakti i etarsko ulje pelena se upotrebljavaju u industriji alkoholnih pića, za izradu gorkih aromatičnih rakija i likera. Godinama zabranjeno, ozloglašeno alkoholno piće od pelena – apsint, ponovo je u prodaji širom Evrope, ali strogo kontrolisanog sadržaja. U istoriji umetnosti ostalo je zabeleženo da su u gorkom ukusu pića sačinjenog od pelena uživali Tuluz Lotrek, Pikaso, Oskar Vajld, Mane, Dega i Van Gog. Francuska vojska ga je tokom XIX veka davala svojim pripadnicima stacioniranim u Africi kao lek protiv malarije i dizenterije.

 

Oprez je neophodan!

Čaj od pelena i likere na bazi pelena ne treba piti dugotrajno i u većoj količini zbog otrovnosti nekih sastojaka etarskog ulja. Pelen se koristi i kao začin. Njegovi listovi su veoma gorki, treba ih upotrebljavati veoma oprezno, po dva tri listića, prilikom pripreme vrlo masne hrane.

Chad Thomas Jersey