Stalan porast broja obolelih

 

Za ovu bolest su karakteristični prelomi kao reakcija na minimalnu traumu. Kod teške osteoporoze može doći do preloma rebara pri kašljanju ili čak i do spontanih preloma kičmenih pršljenova.

 

Autor: Dr Slađana Tomić, DZ Savski venac

 

Osteoporoza je progresivna metabolička bolest za koju je karakterističan gubitak koštane mase (kalcijuma) i oštećenje mikroarhitekture koštanog tkiva. Takve kosti postaju podložne prelomima. U pitanju je bolest koja godinama napreduje, a ne daje nikakve simptome. Prvi simptom je prelom kosti. Najčešći su prelomi kičmenih pršljenova i njih je najteže dijagnostikovati. Prelomi kuka su drugi po učestalosti i mogu dovesti i do smrtnog ishoda. Treća lokalizacija preloma je podlaktica.

 

Prirodan gubitak koštane mase

U kostima se stalno odvijaju procesi izgradnje i razgradnje kosti. Prirodan gubitak koštane mase počinje nakon 35. ili 40. godine života. Polni hormoni imaju zaštitnu ulogu za kost. Ulaskom u menopauzu, zbog smanjenog nivoa hormona, proces razgradnje je mnogo brži od procesa izgradnje kosti, te se smanjuje koštana masa. Zato su žene ugroženije. Kod muškaraca gubitak koštane mase je sporiji i oni imaju veću koštanu masu, pa je potreban duži vremenski period da nastanu oštećenja. Proces ubrzane razgradnje kosti kod muškaraca započinje posle 60. godine života, zbog slabljenja funkcije testisa.

Od osteoporoze boluje 10% ljudi u svetu. Češća je kod žena i starijih osoba. Kod osoba starijih od 50 godina pogođena je svaka druga žena i svaki peti muškarac.

 

Podela prema načinu nastanka

Po načinu nastanka osteoporoza se može podeliti na primarnu i sekundarnu.

Primarna osteoporoza je češća i posledica je menopauze ili starosti (posle 60. godine života i dva puta je češća kod žena nego kod muškaraca).

Sekundarna osteoporoza je ređa (manje od 5% slučajeva) i posledica je drugih bolesti, dejstva nekih lekova ili dugotrajne imobilizacije.

 

Simptomi i faktori rizika

Najčešći simptomi ove bolesti su:

– prelom,

– bol u krstima, zglobovima i mišićima,

– pogrbljenost,

– smanjenje telesne visine više od 4cm.

Faktori rizika koji dovode do povećanja verovatnoće za pojavu osteoproze su:

– životna dob (češća je kod starijih od 50 godina),

– pol i rasa (žene bele rase češće obolevaju),

– rana menopauza (pre 45. godine života),

– nasledni faktor,

– mala telesna masa,

– nedovoljna fizička aktivnost,

– nedovoljan unos kalcijuma i vitamina D,

– loše životne navike koje podrazumevaju pušenje, preteran unos alkohola i kafe,

– raniji prelomi i dugotrajna nepokretnost,

– deformiteti pršljenova, kifoza

– neke bolesti (hipertireoza, hronične bubrežne bolesti, hiperparatiroidizam, izostanak ciklusa kod žena zbog bilo kojeg uzroka, bolesti creva, hronične upalne bolesti, dijabetes, neke hematološke bolesti)

– neki lekovi (kortikosteroidi, antiepileptici).

 

Dijagnostičke metode

Dijagnoza se postavlja merenjem koštane gustine na DEXA aparatu – osteodenzitometrija.

Rezultat se interpretira kao normalan, osteopenija i osteoporoza.

Osobe sa osteoporozom se leče, a sa osteopenijom samo ukoliko postoji visok rizik od preloma.

Osteodenzitometriju treba uraditi:

– ženama koje su ušle u menopauzu pre 45. godine života,

– svakoj ženi sa spontanim prelomom,

– osobama koje su na terapiji glukokortikosteroidima,

– ako se na osnovu radiografije postavi sumnja na osteoporozu.

 

Prevencija i lečenje

Za lečenje osteoporoze treba se obratiti reumatologu.

Cilj prevencije:

– sprečavanje gubitka koštane mase,

– izbegavanje novih preloma kod osoba koje su već imale prelom.

Važno je da se u mladosti (do 30. godine života) postigne što veća koštana masa. Zato je potreban adekvatan unos proteina, kalcijuma, vitamina D i adekvatna fizička aktivnost. Korisne su vežbe protiv sile zemljine teže: šetnja, džoging, aerobik, tenis, vožnja bicikla. Čak i kada osoba ima osteoporozu, vežbe mogu biti korisne. Osteoporotična kost pozitivno odgovara i na manje naporne vežbe. Intenzitet vežbi treba postepeno povećavati.

Neophodno je izlaganje sunčevom zračenju svakodnevno u trajanju od 15 minuta (izbegavati period od 11 do 16 časova). Time se dobija vitamin D koji je neophodan da bi se kalcijum iz creva resorbovao i vezao u kostima. Od oktobra do maja potreban je unos vitamina D u obliku suplemenata. Preporučena dnevna doza je 800 IJ ukoliko ne postoji deficit vitamina D. Ukoliko deficit postoji, lekar mora da odredi u kolikoj dozi je potrebna nadoknada ovog vitamina. Unos suplemenata kalcijuma mora biti pod nadzorom lekara. Namirnice bogate kalcijumom su: kajsija, jabuka, grožđe, sardine, kačkavalj, celer, sir, mleko.

Osteoporoza je bolest sa stalnim porastom broja obolelih jer je produžen životni vek. Sve je veća upotreba lekova koji izazivaju oštećenje koštane mase i zbog savremenog načina života koji podrazumeva smanjenu fizičku aktivnost, upotrebu duvana, alkohola, kafe, manjak kalcijuma u ishrani.

Nažalost, smatra se da će osteoporoza u narednim decenijama postati jedan od vodećih zdravstvenih, medicinskih i socijalno-ekonomskih problema.

 

Potrebno je ukloniti sve faktore rizika

Neophodan je prestanak pušenja i unosa alkohola i kafe. Potrebno je pravilno lečenje onih bolesti koje utiču na razvoj osteoporoze, a neophodno je i preispitati upotrebu lekova koji doprinose pogoršanju osteoporoze.

Kod starijih osoba sa osteoporozom veliku pažnju treba posvetiti prevenciji padova. Preporuka je da se uklone prepreke u stanu koje bi mogle dovesti do saplitanja (na primer tepisi), takođe, u kupatilu se mogu ugraditi držači, a put do njega svakako mora biti osvetljen. Starijim osobama treba oprezno davati sedative i izbegavati lekove protiv nesanice pošto mogu izazvati nestabilnost.