OPEKOTINE

Pažljivo sa sunčanjem

 

Ova vrsta povreda spada u najčešće uzroke posete zdravstvenim ustanovama, a tokom letnjih meseci broj opekotina raste.

 

Autor: Vesna Marković

 

Koža kao naš najveći organ ujedno predstavlja i zaštitnu barijeru pa je najizloženija posledicama opekotina, mada u težim slučajevima dolazi i do oštećenja drugih tkiva. Kožu čini nekoliko slojeva: epidermis (spoljašnji sloj), dermis (srednji sloj prožet manjim krvnim sudovima, nervima, žlezdama i folikulima dlake; izgrađen je od kolagena i elastičnih vlakana) i hipodermis (potkožno tkivo koje sadrži veće krvne sudove i nerve). Ukoliko je oštećen samo epidermis, govorimo o opekotinama I stepena, koje uz pravilan tretman ne ostavljaju posledice u vidu ožiljaka. Opekotine II stepena su one kod kojih je oštećenje zahvatilo i dermis. U zavisnosti od dubine oštećenja dele se na tip IIa i IIb. Oštećenja koja zahvataju sve slojeve kože klasifikuju se kao opekotine III stepena. Opekotine IIb i III stepena ostavljaju trajne ožiljke.

 

Opekotine nastale sunčanjem

Uprkos stalnim upozorenjima stručnjaka o opasnostima koje nezaštićeno i prekomerno izlaganje sunčevim zracima donosi, još uvek se u praksi susrećemo sa čestim slučajevima opekotina nastalih sunčanjem. U najvećem broju situacija radi se o oštećenjima koja se svrstavaju u opekotine I stepena, a budući da ne zahvataju veće površine tela, mogu se smatrati lakim opekotinama.

Simptomi su svima dobro poznati: crvenilo kože i osećaj zategnutosti i peckanja. Najčešći opis koji pacijent daje glasi izgoreo sam od sunca. U težim slučajevima dolazi do otečenosti tkiva, kao i do pojave plikova, a često se javljaju i simptomi karakteristični za sunčanicu: glavobolja, slabost, mučnina i visoka temperatura. Pojava ovakvih znakova je signal za obaveznu posetu lekaru da bi se na vreme izbegle moguće zdravstvene komplikacije. Posebnu opasnost nosi kumulativni štetni efekat sunčevog zračenja na dublje slojeve kože, koji može dovesti do pojave raka kože. Kada govorimo o manje opasnim posledicama, svakako da ne smemo zaobići efekte foto-starenja, koji potiru sve naše napore uložene u zadržavanje mladalačkog izgleda.

 

Kako tretirati kožu nakon prekomerne izloženosti suncu

Za početak je potrebno ohladiti kožu, a najbolji način za to predstavljaju hladne kupke ili tuširanje hladnom vodom. Treba izbegavati korišćenje sapuna, izuzev onih koji su veoma blagi. U slučaju tuširanja, mlaz vode ne sme da bude prejak, pošto to predstavlja dodatnu bolnu senzaciju. Stavljanje leda na izgorela mesta nije dozvoljeno jer može naneti još veću štetu.

Nakon tuširanja koži treba obezbediti hidriranost. Uz konsultaciju sa farmaceutom izaberite sredstvo kojim ćete tretirati opečene delove. Važno je da to ne budu teške i masne kreme, najčešće preporučeni preparati su oni koji sadrže pantenol, kao i oni utemeljeni na ekstraktima lekovitog bilja, poput aloe vere, nevena ili kantariona. Unosite dosta tečnosti, od pomoći je i hrana koja sadrži dosta vode kao što su krastavci ili lubenica.

Po potrebi i uz preporuku farmaceuta možete uzeti nešto od sredstava za umanjenje bola (preparati koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu ili ibuprofen). Opečena mesta ne smete izlagati suncu, zaštitite ih komotnom odećom. Plikove nemojte bušiti sami (to može dovesti do pojave infekcije), već potražite stručnu pomoć.

 

 

 

Chad Thomas Jersey