Omiljeni parfem – Betty

Vaša mirisna nota

Parfemi su više od modnog detalja jer otkrivaju naš karakter i stil života, izražavaju naša osećanja, maštu, navike i ambicije. Ogledalo su naše ličnosti i temperamenta, pružaju osećaj sigurnosti i samopouzdanja. Za mnoge je omiljeni parfem deo ličnog identiteta.

Autor: Suzana Stamenković

Percepcija mirisa bazirana je na emociji, senzualnosti i mašti, a često nas omiljeni parfem podseti na trenutke u kojima smo uživali ili na ljude koji su nam dragi. Miris je neka vrsta ličnog potpisa, a svakoj mirisnoj noti sigurno bez greške možete dodati obris nekog iz svog okruženja. I kad imamo omiljeni parfem, u zavisnosti od osećanja ili situacije nesvesno biramo one koji će nam pružiti dodatnu dozu elegancije, mistike, moći ili seksepila. Nekoliko kapljica znače savršen dodatak našem stilu, lepoti i raspoloženju. Važno je imati pravu meru i pogoditi pravu mirisnu notu. Eksperimentisanje je uvek dozvoljeno.

Od Tutankamona do Katarine Mediči

Istorija mirisa verovatno je stara koliko i istorija čovečanstva i potreba ljudi da izgledaju i mirišu lepše. Još su drevni Egipćani kosu mazali aromatičnim pomadama koje su za njima ostavljale mirisne oblake. Koliko su u tome bili spretni govori i podatak da je u grobnici kralja Tutankamona, otkrivenoj 1922. godine, pronađena i  posuda sa aromatičnom pomadom, koja je i tri milenijuma kasnije zadržala miris. Na osnovu drevnih tekstova, istraživači su saznali da je čuvena kraljica Kleopatra najviše volela esenciju na bazi mirte, kardamoma, maslinovog ulja i cimeta. Miris spravljen po staroj recepturi čuva se u Nacionalnom geografskom muzeju u Vašingtonu. Za stare Grke parfemi su bili Božji dar, koristili su ih obilato u svim prilikama, dok su Rimljani parfemisali sve čega su se dohvatili: odeću, predmete, krevete, životinje. Pre tri hiljade godina ambra se uveliko koristila kao sirovina za parfeme, kako u Africi tako i na Dalekom istoku. Reč je o gustoj tečnosti iz glave kita zubana koja se mesecima suši. Puderastog i pomalo slatkastog mirisa sa nenametljivom notom okeana, ambra pleni i zavodi, tako da se i danas koristi u proizvodnji parfema. Za neverovati je da je u 10. veku vredela kao ista količina zlata ili jedan crni rob. U to vreme u Kini su usavršili mirise na bazi jasmina, pa su čak i novac štampali na svili koju su utapali u aromu jasmina. Prekretnicu u spravljanju parfema čini metoda alkoholne destilacije koju su usavršili Arapi, dok evropski dvorovi u rastvoru eteričnih ulja u alkoholu uživaju tek krajem 16. veka. Iz tog perioda najpoznatiji je miris spravljen za mađarsku kraljicu Elizabetu na bazi ruže, limuna, cveta narandže, mente, ruzmarina i melise. Alhemiju je zamenila hemija, razvili su se procesi destilacije i ekstrakcije, a iz Italije koja je bila evropska prestonica parfema, težište se, zahvaljujući Katarini Mediči, premešta u Francusku koja je i sada prva asocijacija mnogih i na samu reč parfem.

Carstvo parfema

Početkom 19. veka u Francuskoj cveta industrija parfema. Provansa sa nepreglednim poljima lavande i jasmina postaje centar proizvodnje senzualnih mirisa, dok se u Parizu otvaraju renomirane kozmetičke kuće i parfimerije koje osim parfema prodaju aromatične pomade i mirišljave sapune. Narednih decenija korišćeni su isključivo prirodni sastojci od biljnih ili životinjskih sirovina, da bi krajem 19. veka bili pronađeni aldehidi – prve aromatične supstance a potom napravljen i prvi parfem sa sintetičkim sastojcima. Od tog trenutka skoro svaka žena je sebi mogla da priušti bočicu mirisa. Legendarna Koko Šanel je 1921. godine prva u istoriji dizajnirala parfem pod svojim imenom, čuveni Chanel N°5. Ubrzo nastaju i prvi pravi muški parfemi, da bi 1994. godine Kelvin Klajn lansirao prvi unisex parfem, čuveni CK The One. Iako najveći proizvođači parfema stalno smišljaju nove opojne mirisne note, istraživanja su pokazala da su i dalje najbolji parfemi Chanel N°5, One, Eternity, Coco i Poison.

Mirisna pravila

Miris je i bukvalno kap koja će zaokružiti naš stajling dajući mu notu savršenstva, a nama dozu sigurnosti i zadovoljstva. Kako je deo ličnog identiteta važno je da parfem biramo pažljivo. Treba imati na umu da ista mirisna kompozicija na različitim osobama miriše potpuno drugačije, ali i da jedan isti parfem može da miriše potpuno drugačije u zavisnosti od godišnjeg doba. Stručnjaci kažu da tokom zime treba koristiti teške, drvenaste i začinjene parfeme, a leti lagane, cvetne i voćne. Za proizvodnju cvetnih parfema najčešće se koriste ruže, ljubičica, lavanda, lang-ylang, orhideja, perunika, dok su u „zimskim“ parfemima glavni sastojci jasmin, sandalovina, mošus, ambra, kardanom, vanila. Parfem se nanosi odmah nakon tuširanja, na vlažnu kožu, na područja sa izraženim pulsom: iza ušiju, na zglobove, dekolte, vrat…Trik za neodoljivi mirisni oblak jeste nekoliko kapi parfema na četki kojom ćete raščešljati mokru kosu. Nisu svi mirisi parfemi, mada svi imaju parfemske koncentrate. Najmanji sadržaj parfema imaju kolonjske vode, jačine 1,5-3% i traju oko dva sata od nanošenja.Toaletne vode jačine 4-6 % traju do tri sata. Parfemske vode imaju jačinu 7-10 % i traju od tri do četiri sata od nanošenja, dok su parfemi jačine 18-20% efektivni četiri sata. U svetu su najprodavanije parfemske vode. Inače, najskuplji ženski parfem – Clive Christian, u kristalnoj bočici sa okovratnikom od čistog zlata i pečatom sa dijamantom, košta čak 215.000 dolara.

Chanel N°5 – Šok za čula

Čuveni Chanel N°5 ne samo da je bio prvi parfem koji je poneo ime dizajnerke već je promenio i istoriju parfimerije jer je bilo nemoguće povezati ga samo sa jednim cvetom kako je to moglo sa mirisima koji su do tada spravljani. Na zahtev Koko Šanel, Ernest Bou stvorio je avangardni spoj najfinijih sastojaka i aldehida. Za proizvodnju ovog mirisa potrebna je čak jedna tona cveća, a među njima prevladava ylang-ylang s Madagaskara i Mayotte, majska ruža koja cveta svega tri nedelje godišnje i jasmin iz Grasa. Koko je nazivu dodala peticu, svoj omiljeni broj.