Suplementacija daje rezultate

 

Medicina već decenijama proučava lekovitost omega-3 masnih kiselina i postoje validna saznanja koja opravdavaju njihovu medicinsku upotrebu.

 

Autor: Mr ph Dušan Goljić

 

Omega-3 masne kiseline su biomolekuli strukturno i funkcionalno potrebni organizmu. S obzirom na to da se ne proizvode u ljudskim ćelijama, neophodno je unositi ih putem hrane. Naučno su identifikovane tri esencijalne omega-3 masne kiseline čiji je unos neophodan za normalnu funkciju telesnih procesa. Eikosapentanoična (EPA) i Dokozaheksanoična (DHA) su masne kiseline koje se dominantno nalaze u ribi, morskim plodovima i algama. Alfa-linoleinska kiselina (ALA) je primarno zastupljena u biljnom svetu, te je nalazimo u semenu lana, semenu konoplje ili biljnim uljima.

 

Lekovita svojstva

Ukoliko ne unosimo dovoljno omega-3 masnih kiselina putem hrane, preporučuje se suplementacija u dogovoru sa lekarom ili farmaceutom. Ovakav unos se smatra preventivnim unosom omega kiselina, prvenstveno kao prevencija kardiovaskularnih oboljenja. Omega-3 masne kiseline mogu ispoljiti i terapijski efekat ukoliko se pak uzimaju u standardizovanim dozama, u vidu leka, kao podrška osnovnoj terapiji.

 

Terapijski efekat

Studije su pokazale da unos standardizovanih količina EPA i DHA ima terapijski efekat kod prevencije i podrške lečenju srčanih oboljenja kao što su infarkt, miokarda ili aritmije, zatim kod povišenog krvnog pritiska, u terapiji hiperholesterolemije, hipertrigliceridemije, kao i kod reumatiodnih oboljenja poput reumatoidnog artritisa. Njihov mehanizam dejstva u ovim slučajevima zasniva se na vezivanju za enzime koji su odgovorni za metabolizam i transport masti kroz krvotok, kao i na njihovom antioksidantnom delovanju.

 

Preventivno dejstvo

Poznato je da omega-3 masne kiseline ulaze u strukturu ćelija, obavljajući pritom svoju gradivnu funkciju, još od rođenja. Strukture oka sadrže oko 60%, dok moždane strukture sadrže 40% DHA. Periferni nervi su strukturno 60% masti, od kojih je 17% DHA. S obzirom na veliku zastupljenost ove kiseline, opravdana je suplementacija istom u preventivne svrhe.

Najnovije studije vezane za pedijatrijsku populaciju pokazuju da je kod dece koja uzimaju imaju DHA u ishrani razvoj kognitivnih funkcija brži. Takođe, suplementacija omega kiselinama u trudnoći može doprineti boljem razvoju očnog aparata kod novorođečadi. Danas imamo suplemente sa  optimalnim sadržajem DHA namenjene deci od trećeg meseca od rođenja, kao i za trudnice, koji se uzimaju od trećeg meseca trudnoće.

Epidemiološke studije novijeg datuma koje zahvataju stariju populaciju dovode u vezu uzimanje omega-3 masnih kiselina kao preventivu Alchajmerove bolesti i depresije. Ovo dejstvo je povezano sa smanjenom nervnom degeneracijom pod dejstvom aktivne suplementacije. Pokazano je takođe da uzimanje DHA, EPA i ALA pozitivno utiče na makularnu degeneraciju (staračko slepilo), te se mogu naći kao komponenta u kombinovanim preparatima u ovu svrhu.

 

Značaj individualnog pristupa

Stručnjaci su se godinama aktivno bavili naučnim studijama i zaključili su da je poželjno uzimati omega-3 kiseline tokom života. Ali to ne znači da ih svako treba uzimati podjednako. Upravo je tu bitan koncept individualnog pristupa. Proizvodi na bazi ovih kiselina često mogu izazvati mučninu ili neprijatan ukus na ribu, a takođe mogu i reagovati sa nekim od lekova u terapiji. Stoga, za prave savete o tome koliko Vama treba omega-3 masnih kiselina, posavetujte se sa zdravstvenim stručnjakom.

Chad Thomas Jersey