STRPLJENJE KOJE SE ISPLATI

Autor: Dr Radmila Kosić

Većina dece pre trećeg rođendana postane potpuno pouzdana u vršenju velike i male nužde na prihvatljivom mestu u sopstvenom, poznatom prostoru

U prvim mesecima života vaše bebe, rad sistema za varenje će se usklađivati sa ostalim telesnim funkcijama. Naučićete da prepoznajete tip i učestalost stolice i mokrenja. Hrani li se beba samo majčinim mlekom, verovatno neće patiti ni od kakvih probavnih smetnji, a pedijatar će vam objasniti da je potpuno normalno da „napuni pelene” posle svakog podoja, kao i da stolica izostane po nekoliko dana. Ni jedno, ni drugo nije razlog za zabrinutost ukoliko ima dobar apetit, napreduje u težini i dobro je raspoloženo.

Deca koja se hrane adaptiranim mlečnim formulama obično imaju obilnije, tvrđe stolice, tamnije boje i intenzivnijeg mirisa. Ima li odojče problema sa zatvorom, prvo proverite da li pripremate obrok po uputstvu proizvođača, nudite li mu povremeno vodu, naročito u letnjim mesecima.

Značajnija promena u izgledu stolice nastupiće kad uvedete mešovitu, nemlečnu hranu. Pratite uputstva pedijatra za postepeno uvođenje raznih vrsta hrane prilagođene uzrastu. Pojava krvi ili sluzi u peleni uvek treba da vas upozori da mu neka hrana ne prija, da je dete možda alergično na kravlje mleko, a pojava nesvarene hrane znak je da „usporite” sa početnim entuzijazmom da vaš ljubimac baš sve rado i obilno jede.

Neobičan miris ili boja mokraće mogu da potiču od vrste hrane (riba, cvekla), a ukoliko se promene jave uz povišenu temperaturu treba misliti na moguću infekciju mokraćnih puteva. U svakom slučaju, pelene treba menjati redovno, negovati pelensku regiju blagim sapunima i kremama, ne koristiti vlažne maramice, a u slučaju pojave jakog crvenila ili plikova potražite savet pedijatra.

Dete još nije spremno 

Krajem prve godine većina dece savlada uspravno sedenje i gotovo po pravilu, obavlja nuždu u određeno doba dana. Ovo je pravi izazov za roditelje (a posebno za bake i deke) da počnu sa razvijanjem „toaletnih navika”. Nažalost, dete još nije spremno da u tome svesno učestvuje i sarađuje – jednostavno ste ga stavili na nošu u vreme kada ima stolicu, i uštedeli jednu ili dve pelene. Počnete li sa ovim „treningom” oko sedmog meseca, neće se protiviti da dugo sedi na noši (kao i na bilo čemu gde ga posadite). Nakon nekoliko nedelja će mu dosaditi, mnogo će mu biti interesantnije puzanje i sedenje na mestima gde se nešto dešava: sedne li na stolicu za hranjenje dobiće ručak, sedne li u hodalicu odgegaće se do omiljene police za igračke, sedne li na nošu – neće dobiti ništa!

Budete li poštovali njegova interesovanja, odložićete „toalet” za nekoliko nedelja ili meseci. Budete li tvrdoglavo uporni rizikujete da imate svakodnevni rat koji ne možete da dobijete – dete jednostavno ne razume šta se od njega očekuje. Učenje prihvatljivih toaletnih navika je za dete mnogo teže nego prihvatanje ponašanja za stolom ili rituala odlaska na spavanje. Svesno lepo ponašanje koje zadovoljava roditelje nije jača strana tek prohodalog deteta, zato se naoružajte strpljenjem.

Pohvalite svaki uspeh
Ne grdite dete i ne podsećajte da mora da sedi pri vršenju nužde. Cilj vam je da poveže osećaj u svom telu sa radnjom koja sledi i koju je korisnije obaviti „kako mama kaže”, jer će presvlačenje trajati kraće i neće biti neprijatnog, mokrog osećaja između nogu. Budete li ga korili zbog neuspeha, pomisliće da je život bio mnogo jednostavniji sa pelenama.Vi pokušavate da mu pomognete da prepozna vlastitu potrebu za pražnjenjem stomaka, da ga naučite da samo nešto preduzme kao što to rade ostali članovi porodice. Pohvaliti svaki uspeh i preći preko neuspeha i ovde važi kao zlatno pravilo u vaspitavanju. Kada poraste biće potpuno nevažno da li je skinulo pelene pre drugog ili trećeg rođendana. Kada preko dana postane dovoljno pouzdano, odbacite pelene kao deo uobičajene odeće – možete ih zadržati preko noći ili dnevnog spavanja, ali ne više od toga. Ako ih i dalje povremeno nosi (zato što je to vama lakše na putu ili u parku), neće lako naučiti da svaki osećaj pune bešike zahteva odlazak do toaleta.

Pravi čas za započinjanje treninga

Do druge polovine druge godine mokrenje i stolica su gotovo automatske radnje – dete ne zna kada će se dogoditi, niti da su se dogodile. Posmatrajte ga kada mokri bez pelena – uopšte se neće obazirati na baricu koju je napravilo, nije ni svesno da to ima ikakve veze sa njim. Kada uoči mokre gaćice i počne da se hvata za njih ili svoje telo, još uvek nije spremno na korišćenje noše, ali je spremno da se sa njom upozna. Pokažite mu kako je koriste starija braća ili sestre, objasnite za šta služi i kako će je koristiti kad još malo odraste. Ostavite je u blizini mesta gde provodi vreme preko dana – verovatno će ubrzo poželeti da na njoj sedi (u pelenama) – za sada samo želi da vidi kako se tu sedi.

Pravi čas za za započinjanje treninga je kada i samo oseti da se nešto događa sa njegovim crevima – pravljenje karakteristične grimase, crvenilo lica, napinjanje, sakrivanje u omiljeni ćošak je znak da će dete imati stolicu u narednih nekoliko minuta, ali je, ipak, potrebna emocionalna i intelektualna zrelost da pristane da u pravom momentu sedne na pravo mesto.

Uzdržite se od prisile, podmićivanja ili insistiranja da obavi nuždu onako kako vi želite – u ovom uzrastu se izrazito opiru sugestijama, a uspeh zavisi samo od samog deteta. Ublažite svoje reakcije – tolerantan i opušten stav kad „uspe” ili kad „zakaže” siguran je put do uspeha, nekoliko nedelja ništa ne znače u razvijanju ovih navika. Zgodno je da ovaj trening smestite u letnje vreme kada je dete lakše obučeno, kada mu možete na kratko skinuti pelene i kada ste vi kod kuće da biste mogli da na vreme uočite prve znakove kada shvata da mu se nešto događa u stomačiću.

Nešto kasnije postaće spremno i za kontrolu mokrenja, mada je proces od „piški mi se” do barice na podu mnogo kraći i teže se uvežbava. Dete mokri mnogo puta u toku dana, često je zauzeto igrom, neuspesi će biti mnogo češći. Odaberite dan kada se posle dnevnog spavanja probudi sa suvim pelenama i ponudite mu da sedne na nošu. Odbije li, ostavite ga golo ili u gaćicama – svako povezivanje osećaja pune bešike i gledanja čina mokrenja pomoći će mu da shvati vezu i da poželi da isto ponovi. Nakon nekoliko dana „slučajnih uspeha” skinite mu pelene kada je budno i kod kuće. Pomenite mu da će se lakše igrati bez njih, a da je noša tu kad god poželi.

Pokažite razumevanje za česte neuspehe. Cilj je uočavanje veze između onoga što oseća, onoga što se događa i onoga što vidi da je napravilo. To je jedini način da savlada ovu veštinu. Ne jadikujte zbog dodatnog posla oko pranja barica koje za sobom ostavlja – razmišljajte da je to sada i zauvek i radujte se uštedi na kupovini pelena koja vas uskoro očekuje.