Sezona infekcija

 

Poznato nam je da sezona prehlada dolazi sa hladnijim vremenom. To se dešava zato što virusima pogoduje hladnija temperatura, koja im omogućava duže preživljavanje i time se povećava mogućnost širenja zaraze.

 

Autor: Dr Bojana Stanković

 

 

Prehlada podrazumeva upalu sluznice nosa i ždrela izazvanu virusima. To je zarazna bolest koja se prenosi kapljičnim putem kada zaraženi kašlje, kija ili pak njegov sekret posredno dođe u kontakt sa drugim osobama putem okolinih predmeta. Ispoljava se nekoliko časova do dva dana nakon kontakta sa zaraženim. Simptomi prehlade su: sekrecija iz nosa (najčešće vodenasta), kašalj, grebanje i bol u grlu, groznica. Prehlada obično traje oko nedelju dana i spontano prolazi.

S obzirom na to da je temperatura na našoj sluznici nosa nešto niža nego u ostatku tela, tu je za virus i najpogodnije mesto da se nastani i izazove infekciju. Pored toga, hladan vazduh isušuje našu sluzokožu, koja onda nije u mogućnosti da se brani od virusa.

 

Lečenje prehlade

Lečenje prehlade je simptomatsko: vazokonstriktorni sprejovi za nos (kapi za nos), vitamin C, povećan unos vode i čajeva, ispiranje grla antiseptičnim rastvorima. Sa pomenutim sprejovima za nos ne treba preterivati, već ih koristiti dva puta dnevno tokom prehlade. Temperatura tela najčešće bude tek blago iznad 37° C i nije potrebno tretirati je lekovima kao što se to obično čini. Neophodno je odmarati se jer treba dati vremena organizmu da se izbori sa virusom. Kod beba i male dece koja još nisu naučila da duvaju nos, neophodno je koristiti aspiratore sekreta da bi se omogućila prohodnost disajnih puteva i smanjio rizik širenja infekcije.

Pacijenti neretko samostalno odlučuju da počnu sa uzimanjem antibiotika već prvog dana prehlade ili dolaze na pregled da im se lek prepiše. Takvo lečenje nekomplikovane, i pre svega virusne, infekcije gornjih disajnih puteva, koja nije praćena povišenom temperaturom, nema nikakvo medicinsko opravdanje.

 

Akutni sinuzitis

Anatomija čoveka je takva da nos i grlo nisu izolovani, već su u bliskom odnosu sa okolnim strukturama na koje se može proširiti infekcija. Na prvom mestu su to paranazalni sinusi, a zatim uvo, grkljan, dušnik itd. Paranazalni sinusi su šupljine u samim kostima lica i lobanje obložene sluznicom koji su u komunikaciji međusobno, kao i sa nosnom dupljom.

Kada se upala proširi na sluznicu paranazalnih sinusa, tada govorimo o posledičnom razvoju akutnog sinuzitisa. Često dolazi do sekundarne bakterijske infekcije na terenu već upaljene sluznice. Iako je adekvatniji termin zapravo rinosinuzitis, jer on podrazumeva zahvaćenost i nosne duplje i paranazalnih sinusa, koristićemo se terminom sinuzitis, koji je opšteprihvaćen.

 

Simptomi i lečenje sinuzitisa

Simptomi sinuzitisa su: gnojna sekrecija iz nosa, bol i osećaj punoće sinusa tipično u predelu čela i ispod očiju (čeoni i vilični sinus), otežano disanje na nos. Ponekad postoji i otok u predelu zahvaćenog sinusa. Temperatura je obično povišena i pacijent oseća umor kao i kod prehlade. Za dijagnozu nekomplikovanog sinuzitisa je najčešće dovoljan klinički pregled.

Treba naglasiti da sinuzitis kod dece nema ovako izraženu kliničku sliku, već treba posumnjati na njega kada naizgled nekomplikovana infekcija gornjih disajnih puteva traje duže od 10 dana (bez obzira na gustinu i boju sekreta) ili je usledilo pogoršanje nakon prvobitnog poboljšanja simptoma.

Lečenje sinuzitisa podrazumeva antibiotike, vazokonstriktorne sprojeve za nos uz primenu lekova koji će smanjiiti bol i temepraturu (ibuprofen, acetilsalicina kiselina). Vazokonstriktorni sprojevi će smanjiti sekreciju iz nosa, a povećan unos tečnosti će razblažiti sekret da bi lakše mogao da se izdrenira, odnosno iscuri, iz sinusa. Za smanjenje otoka sluzokože korisni su slani rastvori u spreju. Bitno je da se antibiotik pije u tačno propisanoj dozi od strane lekara i da se terapija do kraja završi. Neretko se dešava da pacijenti, nakon što osete poboljšanje, samoinicijativno prestaju da uzimaju antibiotik posle samo par dana kada infekcija nije do kraja sanirana. Potrebno je da se antibiotik primenjuje i nekoliko dana nakon što se simptomi povuku.

 

Moguće komplikacije

Kod nekih pacijenata same anatomske karakteristike kao što je devijacija nosne pregrade mogu otežati drenažu sinusa, a time i produžiti akutni sinuzitis. Isti problem je i kod pacijenata koji imaju polipe u nosu od ranije ili pate od hroničnog alergijskog sinuzitisa (alergija na polene, gljive, prašinu, grinje) kada se po savetu lekara mogu lokalno primenjivati i kortikosteroidni sprejovi za nos u cilju smanjenja otoka sluznice i bolje drenaže. Ako se sinusitis ne leči adekvatno, infekcija može da se širi prema srednjem uvu ili ka oku i susednim kostima. Potrebno je radiografsko i CT snimanje. Pacijent se hospitalizuje, a ponekad je neophodno i hirurško lečenje. U današnje vreme antibiotika i pravovremene dijagnostike, takvi slučajevi su retki.

Lečenje prehlade, pa i blažih formi akutnog virusnog sinuzitisa u kućnim uslovima uz adekvatan odmor obično daje dobre rezultate. Ukoliko to ipak nije slučaj i ako se sve lošije osećate, potrebno je da se javite lekaru radi pregleda i propisivanja odgovarajuće terapije.

 

 

Preventivne mere

Od ovakvih infekcija gornjih disajnih puteva se teško možemo potpuno zaštiti, ali možemo prevencijom uticati na to da ne budemo prehlađeni često, ili da pak lakše i brže prebrodimo infekciju za slučaj da do nje ipak dođe tako što ćemo jačati svoj imuni sistem. Pored raznovrsne ishrane i dovoljno sati sna, mogu se uzimati širokodostupni multivitaminski kompleksi uz dodatak cinka tokom godine, uz obaveznu konsultaciju sa svojim lekarom i farmaceutom.

 

Chad Thomas Jersey