Grad koji daruje i osvaja

autor: Darinka Mihajlović

Kada kažemo Niš prva asocijacija je Niška tvrdjava, Niška banja, raskošni glas Bilje Krstić, nezaboravni stihovi Duška Radovića. Naravno tu su i Branko Miljković i Stevan Sremac. Postoji još mnogo toga po čemu je Niš poznat u svetskim razmerama. Bio je prestonica Srbije u vreme Prvog svetskog rata. U njemu je doneta čuvena niška deklaracija i rođeno je nekoliko rimskih imperatora, među kojima i čuveni Konstantin Veliki. Važno je spomenuti i nadaleko poznati Niški filmski festival kao i Ćele kulu.
Snagu ovog podneblja čine svakako i njegovi žitelji. Jedan od čuvenih Nišlija bio je i gospodin Svetislav Milić, vojno lice i borac za bolje sutra, po kome je ustanovljena nagrada za dostignuća u raznim oblastima. Ovo prestižno priznanje u oblasti kulture i umetnosti poneo je Nemanja Kovačević, novinar i voditelj. Sa ovim istaknutim pobornikom tradicije, razgovarali smo o njegovim utiscima prilikom preuzimanja nagrade i svemu onom što je ovom prilikom doživeo.

BETTY: Šta Vam je šapnula Niška tvrđava?
NEMANJA: Šapnula mi je i pokazala da je Niš bio i ostao čuvena prestonica Srbije, gnezdo najemotivnije muzike. Grad koji na svakog posetioca ostavi nezaboravan utisak. Stecište brojnih talentovnih umetnika… Raskrsnica istoka i zapada, mesto u kome se svi osete dobrodošlim.

BETTY: A otpevala Nišava?
NEMANJA: Radost i tugu za prohujalim danima punim obilja. Bilo da je reč o pesmi, igri, ili mezetlucima… Nišava mi je glasom Staniše Stošića otpevala predivnu pesmu „Oj , Nišavo“, glasom Olivere Katarine „Niška Banja, topla voda“ i glasom Usnije Redžepove „Oko Niša kiša“. Sve pesme su imale jasnu poruku. Jedna o lepoti grada, druga o lepoti nišlijske duše, a treća o lepoti predela koje su njihove pesme učinile besmrtnim i privlačnim za sve generacije. Naravno i moji dobri prijatelji, muzičko – bračni par, istaknuti solisti RTS-a, inače niška „deca“ Dragoslav Mihajlović Kanarinac i Jasna Kočijašević, svojom raskošnom pesmom, takođe govore o drevnosti ovog mesta i njegove reke. Oni su mi, inače, bili velika podrška na svečanoj večeri na kojoj sam primio nagradu.

BETTY: Da li ste doživeli u potpunosti sve ono o čemu peva niška pesma?
NEMANJA: Naravno, svaki čovek sa ozbiljnim senzibilitetom ne može da ostane ravnodušan na poj niške pesme. Na taj zavodljivi, nepredvidivi, žestok i u isto vreme nežan melos. Ko može da odoli recimo Staniši Stošiću i njegovoj izvedbi pesme „ Što ti je Stano mori…? “

BETTY: Kakav je ukus niških mezetluka?
NEMANJA: Ko god da je boravio ili zastao u gradu Nišu pored ostalog odneo je i najlepšu uspomenu o ukusu niških mezetluka. Gurmani će uvek biti oduševljeni „malim vozom“ i „sabljom“ koji predstavljaju đerdan nanizanih već pomenutih mezetluka…. Zaista je prava šteta ne probati ih! Miris orijenta je ostao u buregdžinicama, gde se može pojesti tako lepa pita, koja se topi u ustima.

BETTY: Šta su vam poručile Nišlije?
NEMANJA: Mislim da je poruka bila jasna: „Nemoj da nas zaboraviš. Niš ti je otvorio srce!“. To su dokazali ogromnim aplauzom i povicima BRAVO u Niškom pozorištu čijeg odjeka se i danas živo sećam.

BETTY: Koliko Vam znači nagrada koju ste poneli?
NEMANJA: Ogromna zahvalnost Nišlijama na dodeljenom prizanju „Svetislav Milić“, kao i pokretaču nagrade Jovanu Miliću. Moja radost je utoliko veća jer sam se svrstao u tim koga čine daroviti mladi ljudi iz cele zemlje. Ovaj skup učinila je još veličanstvenijim i prva dama ove zemlje, izuzetna Tamara Vučić, koja je pružila ogromnu podršku svim mladim stvaraocima i koja je tom prilikom zasluženo ponela isto priznanje , ali za mir. Kao i mnogo puta do sada i ovog puta grad Niš je potvrdio da ima sluha za mlade, njihove talente i vreme koje dolazi.

BETTY: Da li Vas je nagrada „Svetislav Milić“ za kulturu i umetnost, još više vezala za grad Niš?
NEMANJA: Naravno…. Od sada je naša veza neraskidiva i jedva čekam da im se ponovo vratim, kao i da sretnem stare-nove prijatelje.

BETTY: Hoćete da nešto poručite Nišlijama?
NEMANJA: Želim da i dalje zadrže i neguju dobre pesme , vedar duh i srdačnost. Neka čuvaju i neguju tradiciju odnosno poštuju bogatu narodnu baštinu svojih predaka. I naravno da ne zamene sjajne mezetluke hotdogovima i „izvikanim“ pastama.