Nenasilna komunikacija – Betty

Uvažavajte sebe i druge

Fokusiranjem na problem i izbegavanjem svađe, uz jasno izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren i društveno prihvatljiv način, mi uvažavamo druge i lakše dolazimo do cilja.

Autor: Mr Vesna Knežević

Da li ćemo jedni prema drugima da podignemo zidove, gledamo se popreko i porušimo mostove zavisi od načina na koji međusobno komuniciramo. Vređanje, vikanje, napadanje, neiskrenost, oholost, isključivost, potcenjivanje i upotreba ružnih reči (psovke, uvrede), ne doprinose razumevanju ni u jednostavnim, ni u teškim situacijama. Takvim ophođenjem zatvaramo vrata komunikacije i produbljujemo sukob, poput ona dva ovna na brvnu u narodnoj priči.

Lepa reč

Ako se u komunikaciji sa drugim ljudima ophodimo iskreno i ljubazno, strpljivo i sa uvažavanjem saslušamo tuđe argumente, umesto produbljivanja sukoba i podizanja tenzije, postićićemo da se smanji napetost i pojača međusobno razumevanje. Lepa reč i gvozdena vrata otvara, kaže s razlogom stara poslovica. Lepa reč nije samo baza bontona, nego i sinonim za nalaženje prave mere u komunikaciji sa drugima i izgradnju dobrih međuljudskih odnosa. 

Brz tempo života u kome dominira nadmetanje, a stresne situacije iscrpljuju energiju, može da nas gurne u agresivnost, cinizam i situacije u kojima druge ljude gledamo ispod oka, s podozrenjem i nepoverenjem, što je pogrešno i ubija pozitivnu komunikaciju. Ljubaznost, saosećanje, strpljenje, poštovanje i zahvalnost su osnova kulture komunikacije i vrline koje nas povezuju sa drugim ljudima. 

Zdravlje

Mnogobrojna istraživanja su pokazala da negativna komunikacija narušava naše zdravlje, a pozitivna dobro utiče na naše psihofizičko stanje. Afirmativni ljudi manje su podložni depresiji i ređe obolevaju od Alchajmerove bolesti. Osobe koje ne gaje ogorčenost i umeju da oproste su smirenije, jer nezadovoljstvo i ljutnja negativno utiču na srčani ritam i podižu krvni pritisak. Ljubazni i saosećajni ljudi su zadovoljniji i srećniji, što blagotvorno utiče na jačanje imuniteta. 

Da bismo očuvali svoje zdravlje, ali i zdrav odnos sa okruženjem u koje spadaju porodica, komšije, ljudi na poslu, na ulici, u prodavnici i mnogi drugi, važno je da negujemo nenasilnu komunikaciju. To znači da treba da poštujemo sebe i druge. Kako to možemo da postignemo? Tako što ćemo jasno da odredimo svoje želje i potrebe, izražavamo se pozitivno, dakle, nećemo reći ja ne želim, nego ja želim i, naravno, da odredimo šta je problem. 

Izbegavanje svađe

Nenasilna komunikacija ne znači da treba da zanemarite svoja osećanja, potrebe i želje i povlačite se pred drugim ljudima izbegavajući svađu po svaku cenu. Takve osobe se nazivaju neasertivne, što znači da se klone svakog konflikta i kada su oštećene, ne usuđuju se da išta kažu svojim bližnjim da im ne povrede osećanja čak i kada znaju da bi trebalo nešto da kažu jer znaju da su u pravu. Suprotno ponašanje, koje se smatra vrlinom, u psihologiji se naziva asertivno, od engleske reči assertive što znači uporan, samopouzdan. Definiše se kao izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren i socijalno adekvatan način uz uvažavanje drugih. Asertivna osoba aktivno ide prema svom cilju i iznosi svoja uverenja bez agresivnog ponašanja, ispoljavanja besa i vike. Ona poštuje druge, ali i ume da se zauzme za sebe.

Korisne tehnike

Pravilo je da svoje mišljenje treba da izrazimo jasno i glasno, bez negativnih kvalifikacija. Na primer ja mislim da radim puno, a plata mi je niska, a ne drugi rade manje od mene, a dobijaju više. Ako imate očekivanja i konkretan zahtev da se nešto uradi, a to se ne dešava, uporno ponavljajte kao pokvarena ploča ono što hoćete. Svi smo nekad dovedeni u situaciju da nešto moramo da odbijemo. Ne okolišajte i ne izbegavajte, nego odlučno recite ne i iskreno objasnite svoje razloge. Na primer, ako vam prijatelj traži novac na zajam, ne izbegavajte ga i ne lažite ga, nego jasno kažite zašto niste u mogućnosti (treba mi za put, da kupim novu veš-mašinu, već sam obećao deci i slično). Vrlo je važno da ste učtivi i da pokažete razumevanje za drugu osobu, na primer, izašao bih ti u susret, ali ne mogu zbog toga i toga. Ako nešto smatrate negativnim, ne uzrujavajte se, budite suzdržani, ali odlučni. Recimo, ako vaše dete koje je tinejdžer insistira na izlasku usred nedelje do kasnijih sati, ne napadajte ga rečima kao što su samo misliš na izlaske, vidi kakav ti je uspeh u školi, nego recite ne s razložnim i konkretnim objašnjenjem zašto to nije dobra ideja: sutra moraš rano da ustaneš, večeras imamo porodično okupljanje, planiraj takav izlazak za vikend.

Prednosti nenasilne komunikacije u kojoj gajimo razumevanje za druge, ali poštujemo sebe, izbegavamo nesporazume i negativne kvalifikacije, jesu da nam takvo ponašanje otvara niz mogućnosti da razrešimo probleme i pronađemo rešenja i u komplikovanim situacijama. 

Fokus na problem

Ključno pravilo glasi: napadaj problem, a ne osobu. Znači, ako ste ljuti što je u detetovoj sobi vašar i cilj vam je da se nered pospremi, komunikaciju s detetom nećete početi rečenicom ti si tako neuredan, aljkav, nego tvoja soba je neuredna. Ako kolega nije završio zadatak, nije dobro da problem otvorite rečima opet si izbegao da uradiš posao, nego insistirajte na tome šta treba da se uradi. Znači, fokusirajte se na problem, na situaciju i izbegavajte da osuđujete i kritikujete, klonite se ironisanja i nagativnih kvalifikacija. Isto važi i onda kada ste vi predmet napada. Ako uzvratite istom merom, fokus vam izmiče. Dakle, ne branite se, ne napadajte, nego se potrudite da budete objektivni i da se usredsredite na rešavanje problema.