U raznovrsnoj hrani i suplementaciji

autor: Mr ph Dušan Goljić

Deca u predškolskom uzrastu sve više imaju problem sa pažnjom, dok se kasnije u školi javlja problem koncentracije na času i usvajanje obrazovnih sadržaja

Užurban tempo modernog doba nestrpljivo menja sve aspekte društva, pa i porodicu. Prateći trendove, savremena porodična dinamika svedena je na digitalnu komunikaciju i instant obroke, a kvalitetno vreme se meri brzinom protoka interneta. U domovima u kojima je svakodnevna interakcija opterećena intenzivnim informacijama, deca u razvoju često imaju problem sa pažnjom.

Deci nedostaje pažnja

Svakodnevni kontakt dece sa sredinom ima obrazovni i razvojni značaj. Suočeni sa digitalnom ekspanzijom, roditelji ne uspevaju da eliminišu sve distrakcije. Stoga, deca u predškolskom uzrastu sve više imaju problem sa pažnjom, dok se kasnije u školi javlja problem koncentracije na času i usvajanje obrazovnih sadržaja.

Manjak pažnje je simptom koji se često javlja, ali varira individualno i u zavisnosti od uzrasta deteta. Teži, klinički oblik je tzv. hiperaktivnost kod dece, što se u kliničkoj terminologiji još naziva i poremećaj pažnje sa psihomotornim nemirom ili ADHD. Samo tokom prethodne dve decenije se učestalost ADHD-a povećala sa 4,6% na 11% u populaciji od 4 do 14 godina. Roditelji se sve više obraćaju apotekarima tražeći vitamine i minerale kao rešenje ovog problema.

Vitamini i minerali su esencijalni molekuli i najviše ih nalazimo u nutritivno izbalansiranoj i raznovrsnoj ishrani. Međutim, u slučaju kada je izazovno razviti zdrave navike u ishrani, sasvim je opravdana upotreba suplemenata.

Hrana koja sadrži sastojke pogodne za regeneraciju i strukturnu formaciju nervnog sistema su jaja (holin), žitarice celog zrna (B vitamini), bobice (antioksidansi), mleko i jogurt (kalcijum i vitamin D), kao i posno meso ili veganske zamene (esencijalni proteini).

Šta kaže nauka

Poslednjih petnaest godina, u akademskom svetu iz oblasti pedijatrije, posebna pažnja se posvećuje istraživanju uticaja bezbednih doza suplemenata na razvoj moždanih struktura i poboljšanju kognitivnih funkcija kod dece.

Prema istraživanjima skorijeg datuma, uzimanje suplemenata cinka u preporučenim dnevnim dozama je pokazalo značajne rezultate u poboljšanju simptoma hiperaktivnog sindroma.

Prema studiji iz 2004. godine čak 84% dece sa dijagnostikovanim poremećajem pažnje u školi imalo je niži nivo gvožđa od normalnog. Međutim, pre suplementacije gvožđem, potrebno je uraditi laboratorijsku analizu krvi na ovaj mineral.

Dodatno, pokazano je da vitamin C može doprineti smanjenju simptoma sindroma hiperaktivnosti i poremećaja pažnje. Poznato je i da ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama ima klinički dokazan pozitivan uticaj na formiranje moždanih struktura kod dece tokom prve dve godine života.

Pojačana doza vitamina B6 ima pozitivno dejstvo na razvoj nervnog sistema kod dece. Folnakiselina, s druge strane, korisna je kao stimulator opažajnih procesa kako kod dece, tako i kod odraslih.

Studije su pokazale da čak 72% dece sa ADHD dijagnozom ima manjak magnezijuma. Kod male dece, magnezijum se eksplicitno troši na intenzivne aktivnosti kojima su deca sklona.

Vitamin D igra esencijalnu ulogu u razvoju kostiju i imunološkog sitema kod mladih ljudi. Novije studije opravdavaju uzimanje ovog vitamina za pojačanje kognitivnih funkcija.

Vitamin E je moćan antioksidans i utiče na zaštitu nervnih ćelija od oksidativnog stresa, izazvanog lošom ishranom ili življenjem u zagađenoj sredini.

U apoteci možemo naći niz kombinovanih proizvoda sa ovim sastojcima. Prilikom odabira suplementa, potrebno je posavetovati se sa farmaceutom o kvalitetu sirovina, prisutnoj dozi nutrijenta, kao i o izbalansiranosti sastojaka u proizvodu.