Redovne kontrole za rano otkrivanje

 

Pacijentkinje često imaju u porodici osobe sa istom dijagnozom, što verovatno ukazuje na genetsku osnovu bolesti.

 

Autor: Dr Marija Lazarević-Šuntov, ginekolog

 

Benigni tumori glatkog mišićnog sloja materice poznati su kao miomi. Nazivamo ih još i lejomiomima, fibromiomima ili fibromima. Način njihovog nastanka i rasta još uvek je predmet proučavanja. Analizom tumorskih čvorova uočene su promene unutar hromozoma 3, 6, 7 i 13, kao i promene u broju hromozoma 12 i 22 u ćelijama mioma. Polni hormoni, estrogeni i progesteron, smatraju se promoterima njihovog rasta. Znamo da se može naslediti sklonost, ali na koji način tačno, to ostaje nejasno za sad. Pojačan rizik nose nerađanje, nedojenje kao i gojaznost.

 

Miomi i tegobe koje izazivaju

Miomi se mogu javiti pojedinačno, ali češće ih bude u većem broju. Veličina im varira od vrlo malih do preko više desetina kilograma. Klasifikuju se na više načina – prema mestu na kome se nalaze u materici i u zavisnosti od toga da li izazivaju određene tegobe ili ne. Interesantno je da ponekad miom može na peteljci iz šupljine materice izlaziti kroz njen grlić (rađati se) ili odvojiti se od materice u prostor male karlice samostalno kada se označava kao parazitarni. Miomi mogu izazvati različite tegobe, a jedna od njih je neuredno menstrualno krvarenje. Normalan menstruacijski ciklus traje od 21 do 35 dana, a računa se od prvog dana aktuelnog menstrualnog krvarenja do prvog dana krvarenja u narednom ciklusu. Kaže se da normalna menstruacija prosečno traje četiri dana, maksimalno do sedam dana. Prosečan gubitak krvi iznosi do 35ml, 90% žena izgubi manje od 60ml, dok se gubitak preko 80ml smatra nenormalnim. Smatra se da je krvarenje obilno ako se tokom jednog dana menstruacije napuni 8 uložaka uz pojavu ugrušaka. Procena pacijentkinje o količini izgubljene krvi i broju potrošenih uložaka često je nepouzdana. Utvrđeno je da 40% žena koje imaju preobilnu mestruaciju misle da imaju normalna, čak oskudna krvarenja. Određivanje hematina (sastojak iz crvenih krvnih zrnaca) fotometrijom u krvi nakupljene u ulošcima je najpreciznija metoda za procenu izgubljene krvi. Ova metoda je skupa i nepraktična pa se u praksi ne primenjuje. Ginekološkim pregledom, detaljnom procenom podataka koje pacijentkinja pruža uz analizu krvne slike i opšteg stanja indirektno procenjujemo obilnost menstruacije. Najčešća posledica pojačanih krvarenja jeste pojava anemije ili malokrvnosti. Manifestuje se bledilom kože i vidiljivih sluznica, malaksalošću, zamorom, poremećajem sna, ubrzanim srčanim radom, krtim noktima i kosom. U sklopu brojnih tegoba mogu se javiti i pritisak i bol u donjem stomaku kao i uvećanje trbuha, zatvor, sterlitet, spontani pobačaji, prevremeni porođaj kao i pojačan gubitak krvi nakon porođaja zbog loše kontraktilnosti materice. Da li će se i kojom jačinom javiti neki od ovih poremećaja zavisi od broja miomatoznih čvorova i mesta gde se nalaze. Srećom, većina žena nema nikakvih tegoba.

 

 

Individualni pristup lečenju

Lečenje se prilagođava svakoj pacijentkinji u zavisnosti od njenih godina, od toga da li je rađala i da li želi još trudnoća, mesta na kome se miomi nalaze, njihove veličine kao i tegoba koje izazivaju. U obzir se uzima, naravno, i želja pacijentkinje prema određenoj vrsti lečenja. Danas je opšte prihvaćeno da pacijentkinje koje nemaju tegobe i koje ne žele trudnoću možemo pratiti na 6 meseci pregledom i ultrazvukom. Ovakav pristup preporučuje se i pacijentkinjama u menopauzi kod kojih se, zbog prestanka funkcije jajnika, ne očekuje dalji rast mioma. Prati se intenzitet rasta mioma kao i pojava degeneracije. Retka, ali najvažnija promena u miomu jeste sarkomatoza. Ovo je maligna transformacija i najčešće se javlja kod submukozno formiranih mioma. Na svu sreću, retka je, sa rizikom od 0.7%.

 

Hirurško uklanjanje mioma

Ukoliko je uklanjanje mioma ipak neophodno, iz gorepomenutih razloga, najefikasniji način jeste hirurški. On se, u zavisnosti od brojnih faktora, može sprovoditi otvorenom operacijom, laparoskopski, vaginalno ili pak histeroskopski. Miomi imaju osobinu da se često ponovo javljaju. Uklanjanje pojedinačnih mioma se označava kao miomektomija. Ponekad se u cilju lečenja sprovodi uklanjanje cele materice tzv. histerektomija i to prvenstveno kod žena koje su završile sa rađanjem, koje imaju zbog mioma izmenjenu matericu i ako će pojedinačno uklanjanje mioma nositi povećan rizik od komplikacija. Miomi se mogu ukloniti i vaginalnim putem. Ova operativna tehnika je preporučljiva ako je žena prethodno rađala vaginalno i ako miomi i materica nisu preveliki da bi bili uklonjeni ovim putem. Prednosti ove tehnike su: brži oporavak, manja količina izgubljene krvi, manji broj priraslica itd. Laparoskopsko uklanjanje miomatozne materice i mioma je moderna tehnika koja stalno napreduje. Uslov je da žena nije imala prethodne intervencije u trbuhu, da miomi nisu preterano veliki, i sprovodi se u centrima gde postoji tim posebno obučen za ovu vrstu operacija. Oporavak je brz i, ako sve prođe bez komplikacija, pacijentkinja već narednog dana može ići kući.

 

Razvoj novih metoda lečenja

Nauka neprestano traga za lekovima za lečenje mioma, tj. za njihovo medikamentno uklanjanje. U praksi se trenutno koriste supstance koje funkcionišu kao regulatori polnih hormona ili modulatori hormonskih receptora. One dovode do zaustavljanja rasta i smanjivanja mioma, a to dejstvo se koristi u cilju boljeg planiranja i izvođenja hirurškog uklanjanja. Ograničeno korišćenje pomenutih lekova je posedica neželjenih dejstava koje izazivaju. Očekujemo u budućnosti otkrivanje mehanizama nastanka mioma kao i načina na koji se ova sklonost prenosti na potomstvo. Takođe, očekujemo od nauke nove, efikasnije supstance i metode za manje invazivno i neinvazivno uklanjanje mioma i sprečavanje njihovog ponovonog javljanja.

 

Chad Thomas Jersey