Maramica kao modni detalj

Podjednako važna i u ženskoj i muškoj modi, džepna maramica sastavni je deo velikih modnih kolekcija. Osim klasičnim bojama i karakterističnim šarama, osvaja novim dizajnom i neobičnim printom.

Autor: Suzana Stamenković

Koristi se i u radosti i u žalosti, a obeležava naš život od rođenja do smrti. Iako je efektan modni detalj, njeno korišćenje je kroz ljudsku istoriju puno simbolike. Džentlmeni su jedni druge izazivali na dvoboj bacajući je u lice suparniku; poraženi su njome mahali priznavajaći poraz ili predaju; devojke su njome koketirale, a u svadbenom kolu i danas se vijori u rukama kolovođe. Na modnim revijama smelo izvire iz džepa muškog sakoa ili ženske mantil haljine. Njeno veličanstvo maramica. Komad tkanine sa milion lica i bezbroj namena.

Praktične i pompezne

Od nastanka tkanine, ljudi su je koristili da obrišu lice, ruke ili nos. Stari Grci i Rimljani su u te svrhe nosili u ruci ili oko vrata namirisani komad tkanine, najčešće od lanenog platna. Vekovima kasnije svileni komad tkanine sveštenici su koristili tokom religijskih obreda. Od praktičnog predmeta, koji valja uvek imati pri ruci, maramica postaje modni detalj u 17. veku zahvaljujući jednoj domišljatoj dami iz Venecije. Njena kreacija bila je tkanina četvrtastog oblika, obrađena koncem i ukrašena čipkom, kojom je mogla nonšalantno da mahne pred očima kavaljera, pa elegantno zadene za pojas ili spusti u dekolte. Ubrzo su se Venecijanke nadmetale koja će imati lepšu i efektniju ručno rađenu maramicu. Modna novotarija se iz Italije širi Evropom. Na kraljevskim dvorovima bile su izrađivane od najfinijih tkanina, često ukrašavane draguljima i nakitom. Postojali su i majstori koji su od šivenja maramica napravili umetnost. Ostalo je zabeleženo da je francuski kralj Luj XVI na zahtev Marije Antoanete zakonom propisao da maramice moraju biti četvrtastog oblika, nikako pravougaone, okrugle ili polukružne. Iako su bele maramice, osim doze elegancije i otmenosti, sa sobom nosile i pečat aristokratije, ubrzo su se pojavile maramice u drugim bojama, obično ukrašene finim vezom. U početku rezervisana za visoko društvo i bogataše, maramice su krajem 18. veka osvojile sve slojeve društva. Izrađivači ovog modnog detalja već su se tada poigravali sa oblicima, bojama, dezenima i materijalima. Maramice su bile raskošne koliko i sam 18. vek. Pravilo Marije Antoanete odlazi u zaborav, pa maramica nije više samo kvadratna. Bilo da je od svile, pamuka ili lana, postala je nezaobilazni modni detalj na kraju 19. i početkom 20. veka, pa nijedan pravi gospodin nije sebi mogao da priušti luksuz da na ulicu izađe bez maramice u gornjem džepu sakoa, dok se za dame smatralo da nisu propisno obučene ako kod sebe nemaju ovo malo čarobno parče tkanine. Podrazumevalo se da i jedni i drugi, u džepu ili  ručnoj tašnici, imaju drugu „običnu“ maramicu. Sve do Drugog svetskog rata maramica je bila simbol elegancije, da bi potom osvojila Holivud. Najveći zavodnici s filmskog platna Klerk Gejbl, Spenser Trejsi, Rok Hadson nose je šarmatno u gornjem džepu sakoa, dok heroine koketiraju čipkanim maramicama. Iako je nekoliko narednih decenija bila gotovo nevidljiva, džepna maramica je opet sastavni aksesoar velikih modnih kolekcija, podjednako važna u ženskoj i muškoj modi.

Maramica otporna na metke

Možda vas naslov asocira na film o o tajnom agentu 007 ali je zapravo reč o neobičnom modnom dizajnu Srulija Rehta, islandskog kreatora izraelskog porekla. Ovaj neobičan modni detalj funkcioniše kao pravi zaštitni prsluk. Maramica žute boje sa bordurom od zlatne svile, koja se nosi u džepu sakoa, sačinjena je od kevlara, materijala koji je pet puta jači od čelika i koji se koristi u izradi pancira. Dimenzija je 27×27 cm i presavija se sedam puta. Može da zaustavi metak, kao i da izdrži temperaturu do 400 stepeni. Cena prava sitnica – 120 evra po komadu.

Niti tradicije

Maramice su usko povezane sa tradicijom i običajima naroda balkanskog podneblja. Nekada su bile deo devojačke spreme, pa bi uz posetljinu, ručne radove, haljine i veš, buduće neveste pripremale i tuce maramica sa svojim inicijalima ili vezenim motivima. Bele i uštirkane, obrubljene čipkom, brižno su čuvale devojačke snove i želje. Na predratnim balovima maramica je bila deo udvaranja. Devojka bi ispustila namirisanu maramicu, a mladići bi se sjatiti da je podignu i vrate joj. Pravo na razgovor, a možda i na ples, imao bi najspretniji. Voljeni bi se na put, obično vozom, ispraćao mahanjem maramicom. U nekim krajevima i sada se zadržao stari običaj da u narodnom kolu kolovođa drži maramicu u ruci.

Ženska maštovitost

U početku su dame maramice nosile u ruci, kasnije za pojasom, a one odvažnije i u razrezu haljine na grudima. Ovaj modni detalj potom se premešta u gornji mali džep na blejzeru, haljini, košulji. Iako su standardne veličine ženske maramice 22×22 centimetra, sada se izrađuju i znatno veće pa često preuzimaju i funkciju marama. U najraznovrsnijim bojama i sa najčarobnijim šarama nose se na bezbroj različitih načina, u kosi, oko vrata, umesto kaiša ili pertli.

Muška elegancijija

Otmeno i savršeno izgleda svaki muškarac u klasičnom ili sportskom odelu sa elegantnom i uredno presavijenom maramicom koja viri iz gornjeg levog džepa sakoa. Ona svaku odevnu kombinaciju čini raznolikom i bogatom, a način na koji se presavije, uz izbor boje i dezena, govori mnogo o stilu jedne osobe. Po nepisanom pravilu, boja i dezen se usklađuju sa kravatom ili leptir mašnom, kao i prslukom. Ukoliko je odelo jednobojno, maramica bogatog kolorita ili neobičnog dezena razbiće monotoniju i izgledati upečatljivo. Muškarci najradije nose pamučne i maramice od čiste svile ili čiste vune. Osim standardnih, u modi su i ukrasne maramice sa dva lica. Ovaj modni detalj izgleda moćno i na elegantnim jaknama ali i na trendi kaputima. Maramice nisu više samo klasičnih boja i karakterističnih šara, već sa printom, reprodukcijom slika starih majstora, likovima crtanih ili filmskih junaka. Džentlmeni starog kova i dalje prednost daju maramicama sa vezenim monogramom sa elegantnim obrubom ili karo šarom.