Stoletna kraljica

Maslina se gaji gotovo još od praistorijskih vremena. U kulturu je, verovatno, uvedena pre 2500 godina, na Kritu i u Siriji.

 

Olea europaea L. – maslina

(porodica Oleaceae)

 

Prof. dr Radiša Jančić

 

Svoje širenje kultivisana maslina nastavila je preko Grčke na ceo mediteranski svet. Danas se gaji i u Kaliforniji, Australiji i južnoj Africi. Postoji na hiljade različitih kulturnih varijeteta ove vrsta, a računa se da na svetu postoji više od 800 miliona stabala masline.

Maslina je stalno zeleno drvo visoko do 10m sa vrlo razgranatim i krivim deblom na kome su brojne veće i manje pukotine. Korenov sistem je snažan i dobro razvijen. Listovi su naspramno raspoređeni, izduženo-eliptični i sa vrlo kratkim lisnim drškama. Liske su kožaste, celog oboda, sa gornje strane tamnozelene, a sa donje srebrnastosive od ljuspastih dlaka. Cvetovi su dvopolni, aktinomorfni, beli i sakupljeni u uspravne grozdove koji se javljaju u pazuhu listova. Čašica je zvonasta, kratka, petozuba. Krunični listići su srasli u cev, koja se u gornjem delu račva u 4 režnja. Sa ruba plitke krunične cevi polaze dva prašnika, a između njih se pomalja žig, sa dva režnja. Plod je izdužena, loptasta koštunica, sa jednim semenom. Mesnati deo ploda je u početku zelen, potom pocrveni, a kad sazri onda je gotovo crne boje. Cveta u maju i junu.

Maslina raste na svetlim, osunčanim mestima. Osetljiva je na niske temperature, a veoma dobro podnosi sušu. Ima dug životni vek, od 300 do 600 godina, a postoje primerci za koje se veruje da su stari oko 2000 godina. Upotrebljava se ulje koje se dobija ceđenjem plodova, sami plodovi, listovi i drvo.

Pored ove kultivisane, pitome masline Olea europea var. sativa, na Mediteranskom primorju u makiji, raste divlja maslina Olea europea var. oleaster koja za razliku od pitome raste kao razgranat i trnovit žbun.

 

Maslinovo ulje

Dobija se iz plodova masline, najvažnije je nesušivo ulje. Ulje se cedi iz pulpe ručno ili mehanički. Ulje je zlatnožuto, čisto, bez mirisa i jestivo. Uglavnom se koristi za jelo, za konzerviranje sardela, i u medicini. Manje kvalitetno ima zelenkastu boju i upotrebljava se za izradu sapuna i podmazivanje. Najlošije je ono koje se dobija uz upotrebu razređivača posle nekoliko presovanja. Potpuno zrele maslinke daju najveću količinu ulja. Maslinovo ulje je jedno od najvažnijih jestivih ulja, može da se čuva dugo vremena i biva užeglo samo posle izlaganja vazduhu. Uljana pogača se koristi za ishranu stoke i đubrenje zemljišta.

 

Lekovitost: Maslinovo ulje se koristi kao holagog i kao podloga, za izradu nekih farmaceutskih preparata. Listovi masline imaju lekovito dejstvo, uglavnom se koriste kao antihipertenziv i diuretik.

 

Plodovi masline – maslinke, koriste se i neposredno za jelo posle jednostavne prerade. U prvoj fazi vrši se odgorčavanje plodova, tj. hidrolitičko cepanje oleuropeina hemijskim i enzimskim putem.

 

Drvo masline se koristi za izradu nameštaja, kutija, činija i pribora za jelo.

 

Vrste maslinovog ulja

(prema klasifikaciji Međunarodnog saveta za maslinovo ulje)

– Devičansko maslinovo ulje (Virgin Olive oil)

Ovo je ulje dobijeno od plodova maslinovog drveta samo mehaničkim ili drugim fizičkim načinom. Maslinke se ne podvrgavaju ni jednom drugom tretmanu osim pranja, centrifugiranja i filtracije. Ekstra devičansko ulje (ulje najboljeg ukusa i mirisa) je dobro za salate i za nekuvana jela;

– Rafinisano (prečišćeno) maslinovo ulje

U ovu kategoriju svrstava se maslinovo ulje dobijeno prečišćavanjem devičanskog ulja – lampante.

Rafinisano maslinovo ulje je odlično za spremanje jela gde ukus masline ne mora biti preovlađujući – majonez, na primer, ili za prženje;

– Rafinisano maslinovo ulje od komine.

To je sirovo ulje dobijeno preradom komine uz pomoć rastvarača, i namenjeno je posle prečišćavanja za ljudsku upotrebu. Koristi se uglavnom za komercijalno pakovanje hrane (konzerve).