Vreme je za izlet

autor: Darinka Mihajlović

Manastir Manasija je srednjovekovni srpski manastir okružen šumom, mirom i tišinom. U Parku minijatura uživaćete u savršenim kopijama crkava u realnosti. Paćinski nakit u „Resavskoj lepotici“ ostaviće vas bez daha, a pravo ushićenje pružiće vam vodopad Veliki buk

Korona virus je promenio sve, a putovanja su bila prva na udaru. Jasno nam je da više ništa neće biti isto; destinacije se menjaju kao i način putovanja, ali želja za putovanjima ne prestaje.

Stiže proleće i avanturisti će i ove godine poželeti da otkriju neke još neotkrivene prirodne lepote Srbije, a za one koji su ipak za upoznavanje destinacija za koje su čuli ali do sada nisu stigli da ih posete, predlažemo jednodnevni izlet u okolinu Despotovca gde možete uživati u lepoti ljudskog graditeljstva, kao što su manastir Manasija i Park Minijatura, a potom i u onome što je stvorila priroda – Resavskoj pećini i vodopadu Veliki buk.

Park minijatura

Na izlazu iz Despotovca, na prvom kilometru prema Resavskoj pećini nalazi se Park minijatura, koji je jedinstven u Srbiji. To je trinaesti park takvog sadržaja u Evropi, a u svetu četrdeset sedmi.

Park je nastao 2008. godine. Više godina trajala je izrada maketa. Rezultat je trenutna postavka srednjovekovnih manastira i naših srpskih kuća. One su verne replike urađene u srazmeri 1:17.

Na površini od 30.000 m2 mogu se videti manastiri: Manasija, Ravanica, Ljubostinja, Kalenić, Veluće, Studenica, Sopoćani, Žiča, Mileševa, Dečani, Gradac, Gračanica i drugi. Za obilazak ovog parka vam neće trebati više od sat vremena, osim ako biste hteli da sedite na klupi i uživate u pogledu na zbirku prelepih umetnina.

Manastir Manasija

Manastir Manasija je od Despotovca udaljen svega dva kilometra. Od isključenja sa autoputa Beograd – Niš do manastira ima 30-ak kilometara. Od Beograda je manastir Manasija udaljen 138 km, od Niša 117 km a od Čačka 123 km.

Manastir Manasiju zovu i Resava zbog blizine istoimene reke. To je jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture i najznačajnija građevina koja pripada takozvanoj „Moravskoj školi“. Kompleks je zaštićen velikim zidovima koji su služili za odbranu, i koji su povezani sa 11 kula od kojih je najpoznatija Despotova kula. Ulaskom u samo srce ovog fascinantnog srednjovekovnog utvrđenja, dolazi se do crkve posvećene Svetoj Trojici.

Manastir je podigao despot Stefan Lazarević, poznat i kao Visoki Stefan. Iako je trebala da bude i njegova grobna crkva, nakon smrti despot Stefan je sahranjen u manastiru Koporinu, njegovoj drugoj zadužbini, a ostala je aktuelna diskusija da li se sada njegovi posmrtni ostaci nalaze u Manasiji ili Koporinu.

Pretpostavlja se da je gradnja počela 1407. godine, a zidanje je trajalo oko deset godina. Odmah posle osnivanja, Manasija je postala kulturni centar despotovine. Njena „Resavska škola“ bila je prepisivačka radionica i bila je izvor pisanih dela i prevoda i posle pada despotovine, kroz ceo 15. i 16. vek. Najpoznatija freska iz manastira Manasija je freska Svetih ratnika. Zbog čestih pustošenja i spaljivanja svega četvrtina tih fresaka je očuvana iz tog doba. Slikarstvo Manasije pripada moravskoj školi, a u evropskim okvirima poznato je kao Resavska renesansa.

Resavska lepotica

Nakon uživanja u manastirskom kompleksu, put vas vodi do jedne od najlepših pećina u Srbiji koju zovu i „Resavska lepotica“.

Resavska pećina nalazi se na 20 km od Despotovca. Jedna je od najstarijih ispitanih pećina u našoj zemlji; stara je oko 80 miliona godina, dok se nakit u pećini procenjuje na 45 miliona godina. Pećina je duga 4,5 km, detaljno je istraženo 2.830 m, a za posetioce je uređeno oko 800 m. Posete su moguće samo organizovano, uz pratnju vodiča, i mogu se videti dve galerije.

Najniža tačka do koje dolaze posetioci nalazi se na 405 m nadmorske visine. Unutrašnjost pećine obiluje brojnim i raznovrsnim dvoranama, kanalima, galerijama, stubovima, stalaktitima, stalagmitima, draperijama i okamenjenim vodopadima. Nakit pećine počinje od samog ulaza, a nastaje rastvaranjem kalcijum karbonata. Boja zavisi od minerala kroz koji prođe voda. Nakit se pojavljuje u tri boje – crvenoj, žutoj i beloj. Najdominantnija je crvena boja koja potiče od oksida gvožđa, bela od kristalnog kalcijuma, a žuta od primesa gline.

Temperatura u Resavskoj pećini je konstantna tokom cele godine i iznosi +7°C, dok vlažnost vazduha varira od 80-100%. Treba se pripremiti, naročito leti, i poneti odgovarajuću odeću i obuću za posetu pećini pri ovoj temperaturi.

Za pećinu su znali samo čobani koji su se sklanjali od nevremena sa stadima ovaca. Jedan od čobana je otkrio 1962. godine sa svilajnačkim planinarima. Detaljno su je ispitali novosadski speleolozi, sa dr. Jovanom Petrovićem na čelu. Radovi na uređenju pećine su trajali 10 godina i zvanično je otvorena za posetioce aprila 1972. godine. Resavska pećina ima status zaštićenog spomenika prirode, uključujući i neposrednu okolinu površine 11 hektara.

Čarolija vodopada Veliki buk

Vodopad Veliki buk – Lisine nalazi se na desetak minuta vožnje od Resavske pećine, na rečici Vrelu, desnoj pritoci reke Resave. Dugo je smatran najvišim vodopadom u zemlji, sa visinom od 25 metara, dok tokom 1990. nisu otkriveni vodopadi na Staroj planini.

Prema tipu nastanka spada u akumulacione vodopade, nastale akumulacijom bigra. U podnožju je formirano jezerce male dubine, okruženo bigrenim blokovima. Zajedno sa izvorom rečice Vrelo pod zaštitom je države, kao spomenik prirode „Vodopad Lisine“ i kao objekat geonasleđa Srbije. Vrelo sakuplja vode sa širokih kraških predela Beljanice, a direktna hidrografska veza ustanovljena je sa rekama ponornicama iz uvala Rečke i Busovate.

Veliki buk je najlepši u proleće jer se tada može videti sa najviše vode, ali u njegovim čarolijama se može uživati i za vreme letnjih vrućina.