MALOKRVNOST, GUBITAK KOSE

Problemi koje ne smemo ignorisati

 

Imao sam ranije manji nedostatak gvožđa i hemoglobina u krvi. Od pre par dana ujutru imam vrtoglavice i srce mi ubrzano lupa. S obzirom na to da ne jedem meso u poslednjih godinu dana, da li je moguće da mi se ovaj problem vratio? Takođe, zanima me da li da uz gvožđe uzimam i vitamin C, pošto sam čuo od kolege da je dobar za one koji imaju nedostatak gvožđa. Željko, 41

 

autor: Aleksandra Jakovljević

 

Anemija (malokrvnost) jeste nedostatak hemoglobina ili crvenih krvnih zrnaca u krvi. Zbog smanjene koncentracije hemoglobina, smanjuje se sposobnost krvi da prenosi kiseonik do ćelija. Nastaje najčešće zbog nedovoljnog unošenja u organizam gvožđa, vitamina B-12 i folne kiseline, kao posledica krvarenja, usled smanjene apsorpcije gvožđa, usled uzimanja određenih lekova, autoimunih bolesti, bolesti bubrega i štitne žlezde i kod povećanih potreba za gvožđem (trudnice, deca u periodu razvoja, sportisti). Simptomi najčešće obuhvataju osećaj umora, nedostatak energije i pospanost, brzo zamaranje, vrtoglavice i nesvestice, lošu cirkulaciju i osećaj hladnoće (naročito nogu i ruku), ubrzan rad srca, lošu koncentraciju, opadanje kose. Jedan od najkarakterističnijih znakova anemije je bledilo kože, vidljivih sluznica, dlanova i noktiju.

Kod blažih oblika anemije, uzrokovane nedostatkom gvožđa, ishranom se može znatno poboljšati stanje pacijenta. Najveći izvori gvožđa, vitamina B12 i folne kiseline jesu: morski plodovi i nemasno meso, goveđa i pileća džigerica, kopriva, spanać, blitva, cvekla, kelj, beli luk, bundeva, susam, orasi, nar, jabuka, kupina, borovnica, aronija, ribizla. Vegeterijancima je potrebno duplo više hrane bogate gvožđem, jer se iz namirnica životinjskog porekla gvožđe znatno više usvaja (15-35%), dok se iz hrane biljnog porekla usvaja samo 2-12% gvožđa. Apsorpciju gvožđa smanjuju kalcijum, cink, antacidi, kafa i crni čaj, mleko, čokolada, alkohol i gazirana pića, pa treba biti obazriv prilikom uzimanja ovih preparata i napraviti pauzu između uzimanja gvožđa i njih. Vitamin C znatno povećava vezivanje gvožđa, pa se preporučuje i njegova primena.

 

Svake godine u ovo vreme imam problem sa opadanjem kose. Po ceo dan idem po kući i skupljam svoje dlake. Ranije sam koristila neke šampone i ampule, ali da li postoji neko prirodno rešenje, koje bi mi podstaklo rast novih dlaka? Nataša, 24

 

Osim genetske predispozicije i hormonskih poremećaja, uzroci opadanja kose mogu biti i stres, određeno godišnje doba, primena određenih lekova, pušenje, rigorozne dijete, kao i nedostatak vitamina i minerala. Gubitak do 100 dlaka dnevno smatra se normalnim, dok sve preko toga može biti uzrokovano ozbiljnijim zdravstvenim problemima.

Pravila za svakodnevnu negu kose obuhvataju primenu blagih šampona za pranje, češljanje pre pranja, masiranje korena pre pranja, umotavanje kose u peškir nakon pranja (a ne trljanje kose), sušenje kose prirodnim putem, izbegavanje sušenja kose fenom, kao i izbegavanje presa za kosu i elektičnih uvijača. Ishranom se značajno može uticati na kvalitet kose, tako što bi trebalo povećati unos vitamina B grupe, cinka, gvožđa, bakra, kao i proteina (pivski kvasac, banane, integralne žitarice, riba, jaja, mleko).

Pored velikog broja preparata prisutnih na tržištu u današnje vreme, postoje i prirodni, koji su se pokazali veoma efikasnim. Maska za kosu se dobija rastvaranjem kašike meda i kašike šećera u toplom mleku, nakon čega se doda 20g svežeg kvasca. Ostavi se da naraste 20 minuta, a potom se doda žumance i meša do dobijanja homogene smeše. Nanese se na vlažnu kosu i ostavi do sat vremena, nakon čega se ispira. Šampon se može napraviti dodavanjem pantenol rastvora, kapi od koprive, AD kapi, ricinusovog ulja i ampula vitamina B u običan šampon od koprive ili blagi dečji šampon. Zbog velikog sadržaja sumpora, beli luk je veoma efikasan u borbi protiv opadanja kose. Potrebno je sitno ga iseckati i dodati u neku podlogu za masku, kao što je maslinovo ulje, kokosovo ulje ili žumance.