Razvija mišiće, snaži duh

autor: Darinka Mihajlović

Ukoliko želite da aktivirate takmičarski duh, naučite kako da poštujete sebe i protivnika i usvojite zdrave sportske navike, onda je mačevanje idealna disciplina za vas.

Njihova oprema je bela, na rukama imaju rukavice, a na glavi crne mrežaste zaštitne maske. Ne vidite im nijedan delić tela, a ni lice… Ako već naslućujete o kome se radi, da pomognemo još malo… U ruci im je floret, mač ili sablja, a pri tom su graciozni poput balerine… Sada vam je jasno da je u pitanju mačevanje – sport u kojem se dva protivnika bore propisanim oružjem i zaštićeni su odgovarajućom opremom.

Specifičnost mačevanja kao sporta je u tome što se istvremeno razvija i fizički i psihički deo ličnosti, a sportska zrelost stiče se kasnije nego kod drugih sportova. Zanimljivo je da je Francuskinja Jeanne Calmet, koja je živela 122 godine, počela da se bavi mačevanjem u 85. godini života.

Istorija mačevanja

S obzirom na to da datira još od početaka bronzanog doba, mačevanje predstavlja, uz bacanje koplja, najstariju oružanu borbenu veštinu. Borbe mačem kao sport postojale su još u drevnom Egiptu i od tada su praktikovane u mnogim oblicima i različitim kulturama. Iako su viteške i takmičarske borbe bile popularne u srednjovekovnoj Evropi, moderno mačevanje mnogo duguje borbenim formama bez oklopa, koje su nastale od borbi sa rapirom u 16. veku.

Borba rapirom imala je uglavnom vojnu ulogu, ali je bila veoma popularna i kod civila koji su je koristili za samoodbranu i duele. U 18. veku rapir se pretvorio u jednostavnije, kraće i lakše oružje kao mali mač ili dvorski mač. Zakopčana kožna zaštita na kraju oružja ličila je na cvet, tako da je mali mač bio poznat kao »le fleuret« i koristio se kao sadašnji floret (u Francuskoj se još zove »le fleuret«). Francuske škole malog mača predstavljaju osnovu za moderno mačevanje.

Olimpijski sport

Moderno sportsko mačevanje u porodici je olimpijskih sportova još od prvih Olimpijskih igara, a danas je rasprostranjeno na svih 5 kontinenata. Održavaju se svetska, kontinentalna i nacionalna takmičenja, kao i mnogi turniri širom sveta. Osim što je izrazito individualna borilačka plemenita veština, mačevanje je i jedna od disciplina modernog petoboja…

Na prvim modernim Olimpijskim igrama održana su takmičenja u floretu i sablji, ali samo za muškarce. Mač je uveden 1900. godine. Električna registracija pogodaka u maču je uvedena 1936. godine, u floretu 1956. godine, a u sablji 1988. godine.

Mačevanje floretom za žene uvedeno je prvi put na Olimpijskim igrama 1924. godine, a mačevanje mačem za žene prvi put 1996. godine iako je bilo na svetskim prvenstvima od 1989. godine.

Balans najvažnija lekcija

Takmičenja se održavaju u 6 disciplina odnosno 3 oružja, a to su floret, mač i sablja, u muškoj i ženskoj konkurenciji i naravno po uzrasnim kategorijama. Sva tri oružja se koriste na dugačkoj, pravougaonoj planši širine 1,5 do 2m i dužine 14m i sa sistemom za električnu registraciju pogodaka (tuševa). Protivnici koriste oružje propisanih karakteristika i adekvatnu zaštitnu opremu za celo telo.

Pravilan položaj podrazumeva blago savijena kolena i ramena povučena unazad, jer je idealan za prebacivanje težine sa jedne noge na drugu. Međutim, kretanje u stranu u tom položaju nije nimalo lako, jer osim na položaj kolena i ramena, neophodno je paziti i na leđa, stopalo i pogled usmeren pravo ka protivniku. Balans je jedna od najvažnijih lekcija, a na početku se uče jednostavni pokreti, koji se kasnije unapređuju.

Uporedo sa njima uče se i odbrambene tehnike, to jest načini izbegavanja napada, jer mačevalac se veoma brzo nalazi oči u oči sa protivnikom.

Najsigurniji sport

Mačevanje nazivaju ‘sport za aristokrate’ čime ga proglašavaju za veoma skup sport, međutim, mačevalačka oprema je pristupačna kao i kod ostalih sportova i prednost je što može trajati više godina.

Kultura mačevanja je poslednjih godina na našim prostorima u usponu i njime se bave sve generacije, do već pravih profesionalaca koji su stekli iskustvo širom sveta i to znanje žele da prenesu i našim sportistima.

Iako zvuči paradoksalno, mačevanje se smatra jednim od najsigurnijih sportova današnjice, upravo zbog zaštitnog, udobnog odela i lekcije koja se odmah uči na početku, a to je da ne sme doći do povrede protivnika tokom igre.

Jedna od najvažnijih lekcija koja se uči na časovima mačevanja jeste da je poraz nešto što je u potpunosti normalno, i da posle njega treba nastaviti dalje, u pohod ka novim uspesima.

Benefiti od mačevanja

Kao i u svim takmičarskim sportovima poraz je deo svakodnevice koji mnoge podstiče da se vrate i na sledeći trening, kako bi postali veštiji, okretniji i spretniji, što odlično utiče ne samo na fizičko, već i na psihičko stanje pojedinca. Više istih ili različitih vežbi i više potrošenih kalorija znači i bolje raspoloženje, povećanje samopouzdanja i samopoštovanja.

Redovno vežbanje poboljšava pamćenje, kroz izbacivanje znoja se automatski izbacuju toksini iz organizma, poboljšava se rad kardiovaskularnog i respiratornog sistema. Takođe, mentalno ste jači, podstiče se vaša kreativnost, jer se luče seratonin i endorfin, a podizanjem energije postajete produktivniji na poslu i van njega. Vaš mozak se rasterećuje od svakodnevnih problema i loših misli.