Simbol pobede i dobrog jela

 

Laurus nobilis L. – lovor, lorber, lovorika

(porodica Lovora – Lauraceae)

 

Naučno ime lovora Laurus nobilis botaničari tumače na različite načine. Najčešće se izvodi iz latinskog laurus – pobeda i nobilis – plemenit, čuven. Grčko ime za lovor je Dafne prema imenu device u koju je bio zaljubljen Apolon.

 

Autor: Prof. Dr Radiša Jančić

 

Lovor je zimzeleno drvo ili žbun crne kore. U svim delovima biljke nalaze se posebne ćelije (idioblasti) sa etarskim uljima i alkaloidima. Listovi su naizmenično raspoređeni, izduženo eliptični, sa obe strane zašiljeni, po obodu slabo ubrani i kožasti, tamnozelenе boje. Biljke su dvodome, a cvetovi jednopolni, sakupljeni u štitaste cvasti. Cvetovi su sitni sa beličasto zelenim listićima perigona. Muški su sa mnogo prašnika, a ženski sa tučkom izgrađenim od jednog oplodnog listića. Plod je jajasta crno-plava do 15mm dugačka koštunica.

 

Nezaobilazan deo Mediterana

Lovor raste kao član mediteranskih tvrdolisnih šuma. Samonikao je u oblasti Sredozemlja, a zbog njegovih brojnih korisnih osobina često ga srećemo i kao gajenu biljku. Koriste se listovi i plodovi. Listovi se sakupljaju zimi, a plodovi kada su potpuno zreli, u toku oktobra i novembra. U aromaterapiji i parfimerijskoj industriji koristi se etarsko ulje. Listovi lovora sadrže oko dva procenta etarskog ulja sa 1,8 cineolom, pinenom, eugenolom, terpineolom i drugim komponentama, tanine, kao i izohinolonske alkaloide među kojima i retikulin. Ukus listova je opor, aromatičan, blago ljut i gorak. Ulje ima jaka protivgljivična svojstva i deluje analgetično i rubefacijentno kod reumatskih bolova. Listovi lovora su nekada dodavani i alkoholnim pićima poput piva radi aromatizacije. Plodovi su se ranije upotrebljavali kao gorko sredstvo, danas samo za ceđenje ulja.

 

Upotreba u narodnoj medicini

Ulje dobijeno iz plodova utrljava se u kožu na mestima uboja ili iščašenja. Može se upotrebiti protiv nadimanja, ali uz upozorenje da čitava biljka ima izvesno narkotično dejstvo.

 

Mistična svojstva popularnog začina

Lovorov venac je simbol pobedničke slave od antičkih vremena. Starim Helenima je snažna aroma poreklom od gorkih materija sadržanih u lovoru, alkaloida i etarskih ulja, udružena sa mirisom dima zapaljenih listova, predstavljala i vezu sa onostranim, bila je izvor nadahnuća umetnika i smatrana je porukom moćnog Apolona. Simbolika lovora zadržana je i danas pa se za dobitnika priznanja ili najviše nagrade kaže laureat, a izraz „spavati na lovorikama“ označava osobe koje sadašnje nedostatke prikrivaju nekadašnjim uspesima. Svakako da ne možemo da izostavimo činjenicu da listovi lovora poboljšavaju ukus jakih kuvanih jela širom sveta.